Светислав Глишовић
| Светислав Глишовић | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Лични подаци | ||
| Датум рођења | 17. септембар 1913. | |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија | |
| Датум смрти | 10. марта 1988. | |
| Место смрти | Oissel, Француска | |
|
* Датум актуелизовања: |
||
Светислав Глишовић (17. септембра 1913. у Београду — 10. марта 1988. у Oissel, крај Париза (Француска).
Био је стандардни играч најбоље навале коју је Београдски спорт клуб (БСК) икад имао: Александар Тирнанић, Ђорђе Вујадиновић, Благоје Марјановић, Божовић, Светислав Глишовић.
У првој екипи београдских „плавих“ појавио се у првенству 1931/32. године, а у сезони 1939/40. био је најбољи лигашки стрелац са 10 погодака (на 10 утакмица). У дресу БСК-а освајао је четири титуле првака Југославије: 1933, 1935, 1936. и 1939. године. Играо је на месту оба крила, а истицао се брзином и јаким ударцем на гол.
Уз 15 утакмица за селекцију Београда и три сусрета за,, Б“ екипу (1934-1937), одиграо је 21 утакмицу и постигао девет голова за репрезентацију Југославије. Дебитовао је 5. јуна 1932. против репрезентације Француке (2:1) у Београду, постигавши оба гола за Југославију, а од дреса са државним грбом опростио се 14. априла 1940. у сусрету са репрезентације Немачке (2:1) у Бечу, у коме је постигао водећи гол за Југославију.
На првом послератном државном првенству, 1945, био је руководилац победничке екипе СР Србије, а две сезоне био је први тренер београдске Црвене звезде (1946-1948). Као тренер радио је и у Грчкој и Швајцарској. Када се растао од фудбала, преселио се у САД.
 |
Овај незавршени чланак Светислав Глишовић везан је за фудбалере. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
|
||||||||
|
|||||
