Светислав Глишовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Глишовић

Светисла Глишовић ‎
Светисла Глишовић ‎

Лични подаци
Датум рођења 17. септембар 1913.
Место рођења Београд, Краљевина Србија
Датум смрти 10. марта 1988.
Место смрти Oissel, Француска
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1931 — 1941
1946 — 1947
БСК
Штад Француски
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1932 — 1940 Краљевине Југославије 21 (9)
Тренерска каријера


* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Светислав Глишовић (Београд, 17. септембар 1913Oissel, крај Париза 10. март 1988). Био је стандардни играч најбоље навале коју је Београдски спорт клуб (БСК) икад имао: Александар Тирнанић, Ђорђе Вујадиновић, Благоје Марјановић, Војин Божовић, Светислав Глишовић.

Играчка каријера[уреди]

У првој екипи београдских „плавих“ појавио се у првенству 1931/32. године, а у сезони 1939/40. био је најбољи лигашки стрелац са 10 погодака (на 10 утакмица). У дресу БСК-а освајао је четири титуле првака Југославије у сезонама: 1932/33, 1934/35, 1935/36. и 1938/39. Играо је на месту оба крила, а истицао се брзином и јаким ударцем на гол.

Уз 15 утакмица за селекцију Београда и три сусрета за, Б“ екипу (1934—1937), одиграо је 21 утакмицу и постигао девет голова за репрезентацију Југославије. Дебитовао је 5. јуна 1932. против репрезентације Француке (2:1) у Београду, постигавши оба гола за Југославију, а од дреса са државним грбом опростио се 14. априла 1940. у сусрету са репрезентацијом Немачке (2:1) у Бечу, у коме је постигао водећи гол за Југославију.

Тренерска каријера[уреди]

На првом послератном државном првенству 1945, био је тренер победничке екипе НР Србије. Након тога две сезоне је био први тренер београдске Црвене звезде (1946—1948).[1] Као тренер водио је грчке клубове Панатинаикос и Арис и швајцарски Грасхопер.

Када се растао од фудбала, преселио се у САД, где је објавио књигу: „Студија модреног фудбала“.

Извори[уреди]