Душан Савић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан „Дуле” Савић
Лични подаци
Пуно име Душан Савић[1]
Датум рођења (1955-06-01)1. јун 1955.(68 год.)[1]
Место рођења Уб, НР Србија, ФНРЈ
Позиција Нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1973—1982
1982—1983
1983—1985
1985—1989
Црвена звезда
Спортинг Хихон
Лил
Кан
202
13
70
106
(123)
(3)
(25)
(40)
Репрезентативна каријера
1975—1982 Југославија 12 (4)[1]

Душан „Дуле” Савић (Уб, 1. јун 1955) је некадашњи југословенски и српски фудбалер и данашњи фудбалски тренер. Фудбал је почео да игра у локалном клубу Јединству из Уба.

О његовом животу и раду је Александар Апостоловски написао књигу „Дуле Савић”.[2] Филм „Дуле Савић, а у Лондону мук” о његовом лику и делу снимила је др Бранка Бешевић Гајић, филмски редитељ.[3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Душан Савић је 21. марта 1972. године стигао на Маракану да би одиграо пробну утакмицу након које је одмах био укључен у клупски подмладак Црвене звезде. Две године касније, 1974, постаје првотимац Црвене звезде. За први тим црвено-белих наступао је од 1973. до 1982. године. Одиграо је 258 званичних утакмица и постигао 149 голова (укупно 410 мечева и 266 погодака рачунајући све утакмице). Трећи је стрелац у историји клуба по броју голова у званичним сусретима (149), други по броју голова у првенству (119) и трећи по броју погодака у еврокуповима (20). Освојио је две шампионске титуле 1977. и 1980. године и један Куп 1982. године. Освајање титуле у сезони 1980/81 је пропустио због војске, па није забележио наступ у првенству. Два пута је био најбољи стрелац лиге и то у сезонама 1974/75 (20 голова) и 1978/79 (24 гола).

Иностранство[уреди | уреди извор]

После тога провео је шест сезона у француској Првој лиги: две у ФК Лил (Lille OSC) и четири у ФК Кан (AS Cannes). Шест месеци играо је и у шпанској Првој лиги за Спортинг из Хихона (Sporting de Gijón) без временски ограниченог уговора.

У сезони 1983/84 наступао је за француски Лил и на 36 лигашких мечева постигао 12 голова. следеће сезоне је био још успешнији и на 34 утакмице 13 пута се уписао у стрелце. Нова страница у Савићевој богатој каријери од 1985. године био је Кан. Већ у првој сезони у дресу овог клуба постигао је 15 погодака на 31 првенственој утакмици. Запажен учинак имао је и у сезони 1987/88, када је на 30 сусрета 11 пута матирао противничке чуваре мреже, а у дресу Кана је и завршио фудбалску каријеру 1989. године.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

У 19. години дебитује за тадашњу југословенску репрезентацију. За репрезентацију Југославије одиграо је 12 утакмица и постигао четири гола. Дебитовао је 31. маја 1975. године против Холандије, када је постигао гол у победи од 30. последњи меч за национални тим одиграо је 13. октобра 1982. против Норвешке у квалификацијама за Европско првенство, када је постигао једини гол за Југославију у поразу резултатом 1:3.

Душан Савић је члан Управног одбора Радио-телевизије Србије од 2006. године.

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Резултат Такмичење
1. 31. мај 1975. Београд, Србија  Холандија 3 : 0 Пријатељска
2. 15. новембар 1978. Скопље, Македонија  Грчка 4 : 1 Балкански куп
3. 14. новембар 1979. Нови Сад, Србија  Кипар 5 : 0 Квалификације за Европско првенство 1980.
4. 13. октобар 1982. Осло, Норвешка  Норвешка 1 : 3 Квалификације за Европско првенство 1984.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Душан Савић ожењен је ТВ-новинарком Марином Рајевић Савић, ауторком и водитељком емисије „Док анђели спавају“.[4] Душан и Марина Савић имају два сина, Уроша и Вујадина. Вујадин Савић је члан Црвене звезде. Често истиче да је велики верник. Рок група “Прљави инспектор Блажа и кљунови“ има и једну песму о легендарном стрелцу Црвене звезде, а појавио се и у филму “Муње“, где је у једној сцени играо самог себе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Savić Dušan”. Reprezentacija.rs. Приступљено 22. 1. 2019. 
  2. ^ K.Р. „Књига Александра Апостоловског”. Politika Online. Приступљено 2023-10-28. 
  3. ^ „Dule Savic-a u Londonu muk”. IMdb. Приступљено 10. 4. 2023. 
  4. ^ „Док анђели спавају“

Спољашње везе[уреди | уреди извор]