Благоје Марјановић
| Благоје Марјановић | |||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Благоје Марјановић | ||
| Надимак | „Моша“ | ||
| Датум рођења | 9. септембар 1907. | ||
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија | ||
| Датум смрти | 1. октобар 1984. | ||
| Место смрти | Београд, СФРЈ | ||
| Позиција | нападач | ||
| Сениорски клубови * | |||
| Год. | Клуб | Ута. (Гол.) | |
| 1920-1925 1925-1926 1926-1939 1939-1941 1945-1948 1949 |
Југославија Олимпија Београд БСК Чукарички Динамо Панчево Пролетер Осијек |
||
| Репрезентација ** | |||
| Год. | Репрезентација | Ута. (Гол.) | |
| 1926-1938 | Југославија  |
57 (36) | |
| Тренерска каријера | |||
| 1953-1956 1957-1958 1958-1959 |
БСК Торино Катанија |
||
|
* Датум актуелизовања: |
|||
Благоје Марјановић „Моша“ (Београд, 9. септембар 1907 — Београд, 1. октобар 1984) је бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођен је у Београду од оца Димитрија, трговца, и мајке Софије.[1]
Као дечак је почео да игра фудбал у трећем тиму подмлатка Југославије. Највећи ловац на таленте тог времена, Раденко Милровић је уочио „Мошу“ и одвео га у БСК. Играо је на позицији центарфора и десне полутке и са Александром Тирнанићем је сачињаво чувену десну страну репрезентације и БСК. За репрезентацију је дебитовао 28. јуна 1926. на пријатељској утакмици против Чехословачке (2-6), у Загребу. Први пут се у листу стрелаца уписао 15. маја 1927. против Бугарске, у Софији када је у последњих пет минута постигао једина два гола на мечу.
Био је учесник Светског првенства 1930. у Уругвају. Играо је у све три утакмице које је репрезентација тамо одиграла. У другом мечу против Боливије (4-0), био је стрелац другог гола. Репрезентација Југославије је на том првенству завршила такмичење поразом од Уругваја са 6-1, у полуфиналу. Сачувана је бронзана медаља са овог светског првенства.[2] Последњи меч у дресу са државним грбом одиграо је 3. априла 1938. против Пољске у квалификацијама за Светско првенство. Тада је Марјановић постигао једини гол на утакмици. Најбољи стрелац првенства Југославије је био три пута, 1930, 1936. и 1937.
После Светског првенства, БСК је почео да плаћа своје играче. Плате су примали једино Моша Марјановић и Александар Тирнанић, чиме су постали први професионалци у југословенском првенству. Моша је примао високу плату за оно време, 1.800 ондашњих динара (данашњих 17 долара), што је за 300 динара било више од Тиркета. За време рата је био у заробљеништву у Немачкој.[3]
Тренерску каријеру је почео у БСКу, који је са клупе предводио три сезоне. Први трофеј као тренер је освојио у купу 1953., након победе над Хајдуком из Сплита од 2-0. У сезони 1954/55. БСК је био вицешампион, а исте године је освојен и куп, након победе истим ривалом и истим резултатом као претходног пута. Након тога је две године боравио у Италији, где је прво тренирао Торино а затим Катанију. Када се спремао да настави тренерску каријеру у Каиру, доживео је 1961. године мождани удар са чијим се последицама борио пуних 20 година, до краја свог живота.[1]
Оженио се 1938. године и имао сина Зорана и ћерку Вишњу.[1] Надимак Моша добио је због таласасте косе.[1]
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||
|
|||||
|
|||||
