Благоје Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Благоје Марјановић

Благоје Марјановић
Благоје Марјановић

Лични подаци
Пуно име Благоје Марјановић
Надимак „Моша“
Датум рођења 9. септембар 1907.
Место рођења Београд, Краљевина Србија
Датум смрти 1. октобар 1984.
Место смрти Београд, СФРЈ
Позиција нападач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1920-1925
1925-1926
1926-1939
1939-1941
1945-1948
1949
Југославија
Олимпија Београд
БСК
Чукарички
Динамо Панчево
Пролетер Осијек
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1926-1938 Југославија Краљевина Југославија 57 (36)
Тренерска каријера
1953-1956
1957-1958
1958-1959
1960-1960
БСК
Торино
Катанија
Прилеп

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Благоје Марјановић „Моша“ (Београд, 9. септембар 1907Београд, 1. октобар 1984) је бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер.

Биографија[уреди]

Велика битка на терену. Тирке удара лопту главом док двојица противничких играча чувају Мошу, који је на овој утакмици постигао гол. Ипак, јунак утакмице је био Бранислав Секулић који је дао три гола. Утакмица ЈугославијаПољска 4:1 (2:0), одиграна 26. августа 1934., у Београду, гледалаца 12 хиљада. Три месеца раније, на гостовању у Београду, 3. јуна 1934., репрезентација Бразила доживела је највећи пораз у 20. веку (8:4) а Моша им је тада забио три гола.

Рођен је у Београду од оца Димитрија, трговца, и мајке Софије.[1] Као дечак је почео да игра фудбал у трећем тиму подмлатка Југославије. Највећи ловац на таленте тог времена, Раденко Милровић је уочио „Мошу“ и одвео га у БСК. Остало је забележено Мошино сведочанство о његовом првом сусрету са лоптом:

Викицитати У моме детињству које сам провео у Београду, у општини Палилула, где сам рођен, у прво време знали смо за кликере и клис. То су биле наше игре. И у тим играма био сам најбољи. Неко нас је једном одвео да видимо како у порти код Светосавске цркве (код данашњег Храма Светог Саве) деца јуре за неком надуваном кожом. Та играчка се звала лопта. Узбуђени и радознали, мој брат Никола, неколико дечака из краја и ја пошли смо да видимо то чудо. И лопта нас је опчинила. Жива, неукротива, чудно је одскакала, летела кроз ваздух... То нам се допало. Одмах смо одлучили да скупимо паре и купимо лопту. Лутали смо градом и у Балканској улици нашли радњу која је у то време продавала кожне лопте. Нисам ни слутио да ће баш та лопта одредити моју судбину. Тачније, фудбал је мој живот! Од тих дечачких дана до данас он је за мене седиште свега.
({{{2}}})

Играо је на позицији центарфора и десне полутке и са Александром Тирнанићем је сачињаво чувену десну страну репрезентације и БСК. За репрезентацију је дебитовао 28. јуна 1926. на пријатељској утакмици против Чехословачке (2-6), у Загребу. Први пут се у листу стрелаца уписао 15. маја 1927. против Бугарске, у Софији када је у последњих пет минута постигао једина два гола на мечу.

Био је учесник Светског првенства 1930. у Уругвају. Играо је у све три утакмице које је репрезентација тамо одиграла. У другом мечу против Боливије (4-0), био је стрелац другог гола. Репрезентација Југославије је на том првенству завршила такмичење поразом од Уругваја са 6-1, у полуфиналу. Сачувана је бронзана медаља са овог светског првенства.[2] Последњи меч у дресу са државним грбом одиграо је 3. априла 1938. против Пољске у квалификацијама за Светско првенство. Тада је Марјановић постигао једини гол на утакмици. Најбољи стрелац првенства Југославије је био три пута, 1930, 1936. и 1937.

После Светског првенства, БСК је почео да плаћа своје играче. Плате су примали једино Моша Марјановић и Александар Тирнанић, чиме су постали први професионалци у југословенском првенству. Моша је примао високу плату за оно време, 1.800 ондашњих динара (данашњих 17 долара), што је за 300 динара било више од Тиркета. За време рата је био у заробљеништву у Немачкој.[3]

Спомен чесма на стадиону у Панчеву

Тренерску каријеру је почео у БСКу, који је са клупе предводио три сезоне. Први трофеј као тренер је освојио у купу 1953., након победе над Хајдуком из Сплита од 2-0. У сезони 1954/55. БСК је био вицешампион, а исте године је освојен и куп, након победе истим ривалом и истим резултатом као претходног пута. Након тога је две године боравио у Италији, где је прво тренирао Торино, а затим Катанију. Од 1960 је био тренер ФК ПОБЕДА Прилеп. Када се спремао да настави тренерску каријеру у Каиру, доживео је 1961. године мождани удар са чијим се последицама борио пуних 20 година, до краја свог живота.[1]

Оженио се 1938. године Планинком Ћулић и имао сина Зорана и ћерку Вишњу.[1] Надимак Моша добио је због таласасте косе.[1]

Голови за репрезентацију[уреди]

# датум место противник голови резултат такмичење
1. 15. мај 1927. Стадион Славије, Софија, Бугарска Застава Бугарске Бугарска 1–0 2–0 пријатељска
2. 2–0
3. 6. мај 1928. Стадион СК Југославије, Београд, Југославија Застава Румуније Румунија 2–0 3–1 Куп краља Александра
4. 19. мај 1929. Олимпијски стадион, Коломбес, Француска Застава Француске Француска 2–0 3–1 пријатељска
5. 28. јун 1929. Стадион Конкордије, Загреб, Југославија Застава Чехословачке Чехословачка 2–2 3–3 пријатељска
6. 3–2
7. 6. октобар 1929. Стадион ОНЕФ , Букурешт, Румунија Застава Румуније Румунија 1–2 1–2 Балкански куп 1929/31.
8. 13. април 1930. Стадион БСК, Београд, Југославија Застава Бугарске Бугарска 2–0 6–1
9. 4–1
10. 17. јул 1930. Гран Парк Сентрал, Монтевидео, Уругвај Застава Боливије Боливија 2–0 4–0 Светско првенство 1930.
11. 3. август 1930. Стадион Алвеар, Буенос Ајрес, Аргентина Застава Аргентине Аргентина 1–3 1–3
12. 16. новембар 1930. Стадион Славије, Софија, Бугарска Застава Бугарске Бугарска 2–0 3–0 Балкански куп 1929/31.
13. 19. април 1931. Стадион СК Југославије, Београд, Југославија Застава Бугарске Бугарска 1–0 1–0
14. 21. мај 1931. Стадион БСК, Београд, Југославија Застава Мађарске Мађарска 1–0 3–2
15. 28. јун 1931. Стадион Максимир, Загреб, Југославија Застава Румуније Румунија 1–1 2–4 Балкански куп 1929/31.
16. 2. август 1931. Стадион СК Југославије, Београд, Југославија Застава Чехословачке Чехословачка 2–0 2–1 пријатељска
17. 4. октобар 1931. Стадион Јунак, Софија, Бугарска Застава Бугарске Бугарска 2–0 2–0 Балкански куп 1931.
18. 30. април 1933. Стадион СК Југославије, Београд, Југославија Застава Шпаније Шпанија 1–1 1–1 пријатељска
19. 24. септембар 1933. Стадион БСК, Београд, Југославија Застава Швајцарске Швајцарска 2–0 2–2 Квалификације за Светско првенство 1934.
20. 18. март 1934. Стадион АС 23, Софија, Бугарска Застава Бугарске Бугарска 1–0 2–1 пријатељска
21. 2–0
22. 3. јун 1934. Стадион БСК, Београд, Југославија Застава Бразила Бразил 3–4 8–4 пријатељска
23. 6–4
24. 8–4
25. 26. август 1934. Стадион СК Југославије, Београд, Југославија Застава Пољске Пољска 4–1 4–1 пријатељска
26. 16. децембар 1934. Парк принчева, Париз, Француска Застава Француске Француска 1–1 2–3 пријатељска
27. 1. јануар 1935. Стадион Апостолос Николаидис , Атина, Грчка Застава Румуније Румунија 2–0 4–0 Балкански куп 1934/35.
28. 17. јун 1935. Стадион Јунак, Софија, Бугарска Застава Румуније Румунија 1–0 2–0 Балкански куп 1935.
29. 20. јун 1935. Стадион Јунак, Софија, Бугарска Застава Грчке Грчка 2–0 6–1
30. 24. јун 1935. Стадион Јунак, Софија, Бугарска Застава Бугарске Бугарска 1–0 3–3
31. 12. јул 1936. Стадион Таксим, Истанбул, Турска Застава Турске Турска 1–1 3–3 пријатељска
32. 6. септембар 1936. Стадион БСК, Београд, Југославија Застава Пољске Пољска 1–0 9–3 [пријатељска
33. 3–0
34. 5–0
35. 8–1
36. 3. април 1938. Стадион БСК, Београд, Југославија Застава Пољске Пољска 1–0 1–0 Квалификације за Светско првенство 1938.

Одликовања[уреди]

Напомене[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]