Благоје Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Благоје Марјановић

Благоје Марјановић
Благоје Марјановић

Лични подаци
Пуно име Благоје Марјановић
Надимак „Моша“
Датум рођења 9. септембар 1907.
Место рођења Београд, Краљевина Србија
Датум смрти 1. октобар 1984.
Место смрти Београд, СФРЈ
Позиција нападач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1920-1925
1925-1926
1926-1939
1939-1941
1945-1948
1949
Југославија
Олимпија Београд
БСК
Чукарички
Динамо Панчево
Пролетер Осијек
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1926-1938 Југославија Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg 57 (36)
Тренерска каријера
1953-1956
1957-1958
1958-1959
1960-1960
БСК
Торино
Катанија
Прилеп

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Благоје Марјановић „Моша“ (Београд, 9. септембар 1907Београд, 1. октобар 1984) је бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду од оца Димитрија, трговца, и мајке Софије.[1]

Као дечак је почео да игра фудбал у трећем тиму подмлатка Југославије. Највећи ловац на таленте тог времена, Раденко Милровић је уочио „Мошу“ и одвео га у БСК. Играо је на позицији центарфора и десне полутке и са Александром Тирнанићем је сачињаво чувену десну страну репрезентације и БСК. За репрезентацију је дебитовао 28. јуна 1926. на пријатељској утакмици против Чехословачке (2-6), у Загребу. Први пут се у листу стрелаца уписао 15. маја 1927. против Бугарске, у Софији када је у последњих пет минута постигао једина два гола на мечу.

Био је учесник Светског првенства 1930. у Уругвају. Играо је у све три утакмице које је репрезентација тамо одиграла. У другом мечу против Боливије (4-0), био је стрелац другог гола. Репрезентација Југославије је на том првенству завршила такмичење поразом од Уругваја са 6-1, у полуфиналу. Сачувана је бронзана медаља са овог светског првенства.[2] Последњи меч у дресу са државним грбом одиграо је 3. априла 1938. против Пољске у квалификацијама за Светско првенство. Тада је Марјановић постигао једини гол на утакмици. Најбољи стрелац првенства Југославије је био три пута, 1930, 1936. и 1937.

После Светског првенства, БСК је почео да плаћа своје играче. Плате су примали једино Моша Марјановић и Александар Тирнанић, чиме су постали први професионалци у југословенском првенству. Моша је примао високу плату за оно време, 1.800 ондашњих динара (данашњих 17 долара), што је за 300 динара било више од Тиркета. За време рата је био у заробљеништву у Немачкој.[3]

Споменик Моши на стадиону у Панчеву

Тренерску каријеру је почео у БСКу, који је са клупе предводио три сезоне. Први трофеј као тренер је освојио у купу 1953., након победе над Хајдуком из Сплита од 2-0. У сезони 1954/55. БСК је био вицешампион, а исте године је освојен и куп, након победе истим ривалом и истим резултатом као претходног пута. Након тога је две године боравио у Италији, где је прво тренирао Торино, а затим Катанију. Од 1960 је био тренер ФК ПОБЕДА Прилеп. Када се спремао да настави тренерску каријеру у Каиру, доживео је 1961. године мождани удар са чијим се последицама борио пуних 20 година, до краја свог живота.[1]

Оженио се 1938. године и имао сина Зорана и ћерку Вишњу.[1] Надимак Моша добио је због таласасте косе.[1]

Одликовања[уреди]

Напомене[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]