Душан Бајевић

Душан "Душко" Бајевић
Душан Бајевић (лево) на утакмици Светског првенства 1974. против Шкотске.
Лични подаци
Надимак	Принц с Неретве
Датум рођења	10. децембар 1948.
Место рођења	Мостар, Мостар
Позиција	нападач
Сениорски клубови *
Год.	Клуб	Ута. (Гол.)
1966-1977 1977-1981 1981-1983	Вележ Мостар АЕК Атина Вележ Мостар	277 (144) 106 (65) 45 (22)
Репрезентација **
Год.	Репрезентација	Ута. (Гол.)
1970-2077	Југославија	37 (29)
Тренерска каријера
1984–1998 1999–2002 2003–2004 2004–2005 2006–2007 2007–2008 2008–2010 2010–2011	Вележ Мостар ПАОК Олимпијакос АЕК Атина Црвена звезда Арис Солун АЕК Атина Омонија
* Датум актуелизовања: 17. октобар 2011. ** Датум актуелизовања:

Душан Бајевић, бивши југословенски фудбалер и босанскохерцеговачки фудбалски тренер, рођен 10. децембра 1948. године у Мостару.

Играчка каријера

Каријеру је започео у мостарском Вележу, код тренера Сулејмана Ребца за који је одиграо око 400 утакмица и постигао 170 голова. У Вележу је играо од 1967. до 1975. године, а онда прешао у грчки АЕК, са којим је освојио две титуле шампиона Грчке. У Вележ се вратио 1981. године и у овом клубу остао до краја каријере, 1983. године. За репрезентацију је одиграо 37 утакмица и постигао 29 голова. Био је учесник Светског првенства у Немачкој 1974, а утакмици против Заира, коју је Југославија победила са 9:0, постигао је три гола. Држи рекорд по броју голова за репрезентацију Југославије у једној утакмици. У мечу против Венецуеле пет пута је затресао мрежу. Са 164 гола други је (иза Слободана Сантрача – 218 голова) на листи најбољих стрелаца југословенског фудбалског првенства свих времена. Најуспешнији је био у сезони 1969/70, када је Сантрачем поделио прво место на листи најбољих стрелаца сезоне, са 20 голова. Остао је упамћен по надимку „Принц са Неретве“ и „BMW“ (Бајевић, Марић и Владић). Бајевић презиме по мајци пошто је узео презиме од своје мајке.

Тренерска каријера

Непосредно по завршетку играчке, почео је каријеру фудбалског тренера, у Вележу, с којим је 1986. године освојио Куп Југославије, тадашњи Куп маршала Тита. Вележ је у финалу победио загребачки Динамо са 3:1, а 1987. године играо је у финалу. У АЕК се, као тренер, вратио 1988. године и исте сезоне је са овим клубом освојио титулу првака Грчке, прву за АЕК после 10 година. АЕК је под Бајевићевим вођством првак Грчке био још три пута, узастопно (1992, 1993, 1994). Бајевић је 1997. постао тренер Олимпијакоса, с којим је исте сезоне освојио титулу првака Грчке, а 1999. „дуплу круну“, првенство и Куп. После Олимпијакоса кратко се задржао у солунском ПАОК-у, коме је донео Куп Грчке 2001. године. У АЕК се вратио 2002. Неки од навијача АЕК-а су га врло непријатно дочекали, јер нису заборавили Бајевићев прелазак у редове највећег ривала Олимпијакоса. Иако је са АЕК-ом поново постигао запажене резултате, између осталог и у Лиги шампиона, Бајевић је због великих притисака напустио клуб. Поново је сео на клупу Олимпијакоса, с којим је исте сезоне, са десет освојених бодова у групи, био надомак пласмана у другу рунду Лиге шампиона, али је зато „догурао“ до четврте рунде рунду Купа УЕФА. У мају 2006. Душан Бајевић је постао тренер Црвене звезде, до 10. марта 2007. када после пораза од Војводине од 3:0 напушта клуб.

Претходник: Валтер Зенга	тренери Црвене звезде	Наследник: Бошко Ђуровски
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}