Александар Тирнанић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Тирнанић

Александар Тирнанић
Александар Тирнанић

Лични подаци
Пуно име Александар Тирнанић
Надимак „Тирке“
Датум рођења 15. јул 1910.
Место рођења Крњево код Великe Планe, Краљевина Србија
Датум смрти 13. децембар 1992.
Место смрти Београд, СРЈ
Позиција везни
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1927-1940 БСК 500 (-)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1929-1940 Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Југославија 50 (12)
Тренерска каријера
1953-1960 Југославија Југославија

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство
Бронза 1930. Уругвај Југославија

Александар Тирнанић (Крњево, 15. јул 1910Београд, 13. децембар 1992) је био југословенски фудбалер и селектор.

Каријера[уреди]

Рођен у Крњеву (општина Велика Плана), Тирнанић је још увек био у повоју када се његова радничка породица преселила у Београд. Није ни упамтио оца, металског фабричког радника, који је погинуо 1914, као војник Војске Краљевне Србије у Првом светском рату.

Одгајан од стране самохране мајке, млади Тирке је убрзо развио љубав према фудбалу, који је вежбао на теренима око Баре Венеције на десној обали Саве. Ту га је уочио тренер Раденко Митровић који га је довео у подмладак тима СК Југославија. Међутим Тирнанић је убрзо одлучио да пређе у ривалски ФК Београдски Спорт Клуб (БСК) где се временом развио у импозантно десно крило. Схвативши свој таленат, убрзо је напустио школу и потпуно се посветио фудбалу.

Са 17 година дебитовао је за сениорски тим; као темпераментан играч убрзо је чинио тандем са Мошом Марјановићем.

Тирнанић је провео целу професионалну каријеру у клубу БСК за који је одиграо 500 утакмица. Са клубом је освојио пет титула у првенству Југославије.

Пре рата Тирнанић се дружио са студентима револуционарних склоности. Није био члан, али се знало да је симпатизер револуционарног радничког покрета. Познавао је Кочу Поповића, Иву Лолу Рибара а дружио се са Веселином Маслешом. Носио је поверљива писма Комунистичке партије у Париз. Дискретан, никад није питао шта је али је знао да је то важно и поверљиво. Био је један од најпопуларнијих спортиста који је подржао акцију напредних људи да се бојкотују Олимпијске игре 1936. у Хитлеровом Берлину.

Репрезентација[уреди]

За репрезентацију Краљевине Југославије одиграо је 50 утакмица и постигао 12 голова у периоду од 1929. до 1940. Учествовао је на Светском првенству 1930. у Монтевидеу. Дебитовао је 6. октобра 1929. у утакмици Балканског купа против Румуније (1:2) у Букурешту, а први гол је постигао 13. априла 1930. против Бугарске (6:1) у Београду у оквиру истог такмичења. Последњу утакмицу у дресу националног тима одиграо је 31. марта 1940. у утакмици Дунавског купа против Румуније (1:2) у Београду.[1]

На Светском првенству у фудбалу 1930. у Уругвају, Тирнанић је са непуних 20 година (дан пре свог 20. рођендана) постигао гол што га је уврстило међу играче који су најмлађи постигли гол.

Као селектор саставио је 102 државне репрезентације. Тренирао је југословенски тим на два Светска првенства, 1954. и 1958., био је у селекторској комисији на Европском првенству 1960. када је Југославија заузела друго место, као и на Олимпијским играма 1960. када је репрезентација Југославије освојила злато.

Узор је био касније познатом селектору Милану Миљанићу, стручњаку који је имао потпуно супротан стил рада, другачије схватање игре, опредељење, начин селекције. Нарочито је инсистирао на томе да се тадашњи млади стручњак не поводи за модом и да не пресађује у наш фудбал оно што су тада практиковали Мађари, Немци, Енглези и Холанђани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Александар Тирнанић, www.reprezentacija.rs

Спољашње везе[уреди]