Јоаникије Липовац
Свети свештеномученик Јоаникије Липовац (Столив, 16. фебруар 1890 — Аранђеловац, јун 1945) је био митрополит црногорско-приморски од 1940. до 1945. године. Проглашен је за свештеномученика Српске православне цркве.
Садржај |
[уреди] Биографија
Рођен је 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки которској од родитеља Шпира Липовца и Марије Дамјановић. Његови преци су се почетком 18. вијека доселили у Боку из Цуца.
Основну школу завршио је у Прчњу, класичну гимназију са матуром у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски факултет у Београду. У Београду је положио и професорски испит из богословских предмета.
Рукоположен је у чин ђакона и чин презвитера дана 8. и 10. новембра 1912. године од епископа бококоторског и дубровачког Владимира Боберића. Од 1912. до 1918. године био је протски капелан у Котору, а потом парох у Ластви. Од фебруара 1916. до новембра 1918. служио је као резервни војни свештеник.
Од 1919. до 1925. године био је суплент гимназије на Цетињу, нижој женској школи, женској учитељској школи и Цетињској богословији. Био је и хонорарни професор Цетињске богословије. Од 1925. до 1940. године био је професор Прве мушке гимназије у Београду. Као удов протојереј изабран је за викарног епископа будимљанског дана 8. децембра 1939. године. Замонашен је у манастиру Раковици од митрополита скопског Јосифа и произведен у чин игумана. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви дана 11. фебруара 1940. године од патријарха српског Гаврила, митрополита скопског Јосифа и епископа зворничко-тузланског Нектарија. Исте године 10. децембра на ванредном засједању Светог архијерејског сабора, изабран је за митрополита црногорско-приморског. [1] Патријарх Гаврило га је одликовао црвеним појасом.
[уреди] Други свјетски рат
Митрополит Јоаникије је управљао Црногорско-приморском епархијом за вријеме Другог свјетског рата. Историјске прилике на простору Митрополије биле су веома сложене гдје су се са једне стране нашли окупатор који су СПЦ сматрали за антиосовински фактор[2], режим Секуле Дрљевића који је Митрополију доживљавао као просрпски елемент, партизана који су, у зависности од периода, били у мањем или већем сукобу са Митрополијом.
Сарађивао је са италијанским и њемачким окупатором и подржавао активно четнички покрет. [3] Разлози за овакав став, пре свега комуниста, био је у томе што је он био на неколико састанка са немачким и италијанским функционерима. [4]
Поготову се оптужује да је био близак Италијанима, нарочито након посете италијанског краља Емануела Виторија Трећег у мају 1941. године када је посетио и Цетињски манастир. Краљ је изразио жељу да присуствује литургији, па је био дочекан од стране Јоаникија лично заједно са свештенством. Тада је протојереј-ставрофор Никола Марковић одбио да се обуче у одежде, што је био јасан знак да се он противи дочеку италијанском краљу. Након тога је и протојереј-ставрофор Илија Поповић, подстакнут овим чином у олтару пред свима скинуо одежду и отказао послушност митрополиту. Након посете, митрополит је покренуо против обојице дисциплински поступак, а касније и казнио укором и опоменом. Овај дочек је послужио као „доказ“ присности са фашистичком Италијом, али се није говорило и то да је италијански краљ био и црногорски зет јер је био ожењен ћерком краља Николе Првог Петровића-Његоша. [5]
Године 1942. издао је проглас у коме је забранио рад свештеницима који су били у партизанима. [6] У дописима се деловање партизана карактерисало као „комунистички терор“[7], а високи представници Цркве су комунизам доживљавали као пошаст којој се треба одупрети. [8]
Митрополит Јоаникије је најзаслужнији што је Цетињска богословија једина радила од свих пет богословија у Српској патријаршији. Покушао је да избјегне из Југославије заједно са седамдесет својих свештеника, али није успио. Свештеници су стријељани у Зиданом мосту, а митрополит Јоаникије је пребачен у Аранђеловац и ту је убијен јуна 1945. године. Гроб му је до данас остао непознат.
Објављивао је бесједе, расписе и посланице.
[уреди] Референце
- ^ Јован Маркуш у Православље у Црној Гори, Митрополија црногорско приморска, Цетиње 2006, стр. 79
- ^ http://www.cpi.hr/download/links/hr/7950.pdf страна 552
- ^ Историјски лексикон Црне Горе, том 4, К - Пер, група аутора, Подгорица 2006.
- ^ Velibor V. Dzomic: Golgota Mitropolita Joanikija (Zivotopis)
- ^ Velibor V. Dzomic: Golgota Mitropolita Joanikija (Komentari, objasnjenja i napomene)
- ^ Velibor V. Dzomic: Golgota Mitropolita Joanikija (Tekstovi i dokumenti, godina 1942.)
- ^ Velibor V. Dzomic: Golgota Mitropolita Joanikija (Tekstovi i dokumenti, godina 1942.)
- ^ Velibor V. Dzomic: Golgota Mitropolita Joanikija (Tekstovi i dokumenti, godina 1942.)
[уреди] Литература
- Велибор Џомић: Голгота митрополита црногорско-приморског Јоаникија, Светигора, Цетиње 1996.
- Јован Маркуш у Православље у Црној Гори, Митрополија Црногорско приморска, Цетиње 2006.
- Историјски лексикон Црне Горе, том 4, К - Пер, група аутора, Подгорица 2006.
[уреди] Спољашње везе
- „Комунисти, где је тело свеца!“, Влада Арсић, Прес, 8. март 2009.
| Претходник: Николај (Јокановић) |
викарни епископ будимљански 1939 — 1940. |
Наследник: Валеријан (Стефановић) |
| Претходник: Гаврило (Дожић) |
митрополит црногорско-приморски 1940 — 1945. |
Наследник: Арсеније (Брадваревић) |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
