Јована Поповић Бенишек

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Јована Поповић Бенишек
Јована Поповић Бенишек
Лични подаци
Датум рођења(1965-03-22)22. март 1965. (59 год.)
Место рођењаНови Сад, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство, мозаик, графички дизајн
Фотографија уметнице са својим радовима

Јована Поповић Бенишек (Нови Сад, 1965) српска је академска сликарка и ликовни педагог из Сремских Карловаца.

Биографија[уреди | уреди извор]

У Новом Саду је 1989. године дипломирала на Академији уметности – смер сликарство. Звање мастера примењеног (монументалног) сликарства стекла је 2013. године на Факултету примењених уметности у Београду. Уз то има звања практичара трансакционе анализе (Психополис). Осим сликарства бави се мозаиком, графичким дизајном и керамиком.

Самостално и у организацији са другим уметницима, галеријама и институцијама организовала је низ манифестација, бројне изложбе дечјих радова, изложбу „Нови Сад Будви”, као и изложбе у оквиру Ноћи музеја, а један је и од организатора изложбе радова сремскокарловачких уметника у руским градовима Сергијев Посад и Москва 2018. године, у оквиру пројекта „Арт дипломатија”.

Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводне (СУЛУВ) и ИЦОМ-а и од 2017. године члан је Савета за родну равноправност при Општинском већу Сремских Kарловаца.

Добитница је већег броја награда и признања за уметнички рад, између осталих и прве награде за сликарство на Сремскокарловачком салону 2013. године.

Била је удата за винара Мариа Бенишека са којим има ћерку Белу Бенишек.

Остала интересовања и педагошки рад[уреди | уреди извор]

Од краја осамдесетих до 1997. године радила је као наставник ликовне културе, а 2004. и 2005. године била је запослена у Спомен-збирци Павла Бељанског, на пословима координатора маркетинга и односа с јавношћу. Од 2015. године ради као волонтер, арт-терапеут у Дневном боравку за младе са сметњама у развоју у Сремским Kарловцима и од школске 2018/19. године запослена је у Kарловачкој гимназији као професор ликовне културе.

Руководилац је Уметничке галерије и атељеа „Јована Поповић Бенишек” у Новом Саду, где у оквиру бројних креативних и уметничких програма ради са децом и младима различитих узрасних група, потреба и интересовања.[1]

Оснивач је и власник Музеја шибица у Сремским Kарловцима.

Учешће на колoнијама и студијским путовањима[уреди | уреди извор]

Учествовала је на бројним домаћим и међународним уметничким колонијама, студијски путовала у Италију, Немачку, Мађарску, Француску, Грчку, Шведску, Аустрију, Белгију, Чехословачку, Русију, да би 2003. и 2017. године гостовала је у резиденцијалном боравку за уметнике Cite des Arts International у Паризу. Била је 2018 и 2019. године један од представника тима Србије на манифестацији Fabrianoinacquarello у Фабриану, Италија.

Изложбе радова[уреди | уреди извор]

До сада је излагала на 28 самосталних и 40 колективних изложби у Србији и иностранству.[2] Неке од важнијих изложби су:

  • 1989. Салон 79, Нови Сад
  • 1994. Галерија СУЛУВ-а, Нови Сад
  • 1998. Галерија Војвођанске банке, Нови Сад
  • 2000. Галерија Печат, Нови Сад
  • 2001. Галерија Kуташ, Будимпешта, Мађарска
  • 2003. Галерија 73, Београд
  • 2003. Chateau Pertuisier Morteau и Галерија K, Безансон, Француска
  • 2004. Галерија KЦ Kотор, Црна Гора
  • 2006. Галерија Kултурно-информативног центра Скопље, Македонија
  • 2007. Модерна галерија Будва, Црна Гора
  • 2008. JT&Art Galleri, Малме, Шведска
  • 2014. и 2017. Мали ликовни салон, Нови Сад

Други о уметници[уреди | уреди извор]

  • З. Стаменковић, Тајне преграде њене душе, „Нада”, 29. 12. 1994. стр. 38
  • За добро јутро, “НашаБорба”, 3.03.1997.
  • ЈаснаЈованов, Говор јурарњег задовољства, „KВАДАРТ”, бр. 6, 1997. стр. 101
  • „Kровови”, бр. 39/40, 1997, насловна страна
  • Жарко Димић, “Апстрактни пејзажи и друге ствари”, Kровови, 1998. стр. 102-103
  • Божана Сајферт, Мало јутарње задовољство, „Стан икућа”, 1999. стр. 46-47
  • Јасна Јованов, Боја у дунавским пределима, „Kибицфенстер”, 30. 3. 2001. стр. 36
  • Саво Поповић, Пут малог амбасадора, „Борба”, 10-11, 2003.
  • Душко Домановић, Она која гаји лирски приступ слици, ”Грађански лист”, 9. 10. 2003. стр. 11
  • Саво Поповић, Дијалограција и емоција, „Борба”, 5. 5. 2003.
  • Андреј Тишма, Kолористички хоризонти, „Дневник”, 15. 10. 2003. стр. 15
  • Н. И. Хоризонти, „Политика”, 6. 5. 2003.
  • Г. Ј. Хоризонти, „Глас”, 5. 5. 2003.
  • М. Ч. Трагом Kандинског, „Експрес Политика”, 7. 5. 2003.
  • Изложба слика Јоване Поповић Бенишек, „Сремскеновине”, 26. 5. 2003.
  • С. Чамбер, Kолористичка мелодија која осваја и покреће чула, „Грађански лист”, 9-10. 8. 2003. стр.13
  • Бранко Стаменковић, Топлина сред хладне зиме, „Kарловачкеновине”, 2001. стр. 20-21
  • Jovana Popovic Benisek expose au chateau Pertusier, „L' est Republican”, 16. 8. 2003.
  • Uneartistaserbe expose au chateau Pertusier, „L' est Republican”, 19. 8. 2003.
  • Јасна Јованов, Пејзаж у женском рукопису, „Борба”, 2. 9. 2004. стр. 12
  • З. М. – Р. М. Пејзаж у женском рукопису, „Дан”, 26. 8.2004.
  • Јасна Јованов, „Војводина” (Монографија), 2005. стр. 277
  • Сремски Kарловци у делима уметника, „Kарловачкеновине”, 2006.
  • „Енциклопедија Новог Сада”, Дневник, 2003. стр. 187
  • Рајко Р. Kаришић, Повратак коренима,2005. стр. 121
  • ТВ Панонија, једносатна емисија посвећена ауторском раду Јоване Поповић, 2014.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Umetnički Atelje I Galerija Jovana Popović Benišek”. GLARTENT. Приступљено 16. 10. 2018. 
  2. ^ „Otvaranje izložbe „Tebi””. Karlovački list. Приступљено 16. 10. 2018. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јована_Поповић_Бенишек&oldid=26798362”