Александар Васиљевски
| АЛЕКСАНДАР ВАСИЉЕВСКИ | |||||||||||||||||||||
| Александар Васиљевски | |||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 30. септембар 1895. | ||||||||||||||||||||
| Место рођења | Вичуга, Костромска губернија, |
||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 5. децембар 1977. (83 год.) | ||||||||||||||||||||
| Место смрти | Москва, Руска СФСР, |
||||||||||||||||||||
| Професија | војно лице | ||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||
| Учешће у ратовима | Први светски рат Руски грађански рат Велики отаџбински рат |
||||||||||||||||||||
| Служба | Совјетска армија | ||||||||||||||||||||
| Године службе | 1915 — 1977. | ||||||||||||||||||||
| Чин | маршал Совјетског Савеза | ||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||
| Функција | Министар одбране СССР | ||||||||||||||||||||
| Мандат | 1949 — 1953. | ||||||||||||||||||||
| Претходник | Николај Булгањин | ||||||||||||||||||||
| Наследник | Иван Јумашев | ||||||||||||||||||||
| Херој СССР од | 29. јула 1944. 8.септембра 1945. |
||||||||||||||||||||
| Одликовања |
|
||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Александар Михајлович Васиљевски (рус. Алекса́ндр Миха́йлович Василе́вский; 1895 — 1977), совјетски маршал и двоструки херој Совјетског Савеза. Био је начелник Генералштаба совјетских оружаних снага и заменик министра одбране током Другог светског рата, као и министар одбране од 1949. до 1953. године. Као начелник генералштаба, током Великог отацбинског рата, Васиљевски је био одговоран за планирање и координацију готово свих одлучујућих совјетских офанзива, од контраофанзиве код Стаљинграда до Источнопруске офанзиве и битке за Калињинград.
[уреди] Биографија
Рођен је 30.септембра 1895. године (18.септембра по старом календару), у месту Вичуга, у Костромској губернији
Васиљевски је започео војну каријеру током Првог светског рата, дошавши до чина капетана до 1917. Почетком Октобарске револуције и Руског грађанског рата, је постао члан Црвене армије и учествовао је у Пољско-совјетском рату. Након рата је брзо напредовао кроз чинове, поставши командир пука до 1930. На овој позицији је показао велику вештину у организацији и тренирању трупа, што није прошло незапажено, и 1931. је постављен за члана Директората за војнички тренинг. 1937, након Стаљинове Велике чистке, унапређен је у генералштабног официра.
Почетком совјетске контраофанзиве 1943, Васиљевски је координисао и спроводио офанзиву Црвене армије области горњег тока реке Дон, у области Доњецког басена, Крима Белорусије и балтичких држава, завршивши рат освајањем Калињинграда у априлу 1945. У јулу 1945. је постављен за команданта совјетских снага на далеком истоку, где је спровео инвазију на Манџурију и касније примио предају Јапана. Након рата је постао министар одбране, што је позиција на којој је био до Стаљинове смрти, 1953. Доласком на власт Хрушчова, Васиљевски је скрајнут и на крају је пензионисан.
Умро је 5. децембра 1977. године у Москви и је сахрањен у зидинама Кремља, у знак признања његове пређашње службе отаџбини.
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||