Александар Васиљевски

Из Википедије, слободне енциклопедије
АЛЕКСАНДАР ВАСИЉЕВСКИ
Александар Васиљевски
Александар Васиљевски
Датум рођења 30. септембар 1895.
Место рођења Вичуга, Костромска губернија,
Flag of Russia Руско царство
Датум смрти 5. децембар 1977. (83 год.)
Место смрти Москва, Руска СФСР, Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Професија војно лице

Учешће у ратовима Први светски рат
Руски грађански рат
Велики отаџбински рат
Служба Совјетска армија
Године службе 19151977.
Чин маршал Совјетског Савеза

Функција Министар одбране СССР
Мандат 19491953.
Претходник Николај Булгањин
Наследник Иван Јумашев
Херој СССР од 29. јула 1944.
8.септембра 1945.
Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Орден победе
Орден победе
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Октобарске револуције
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден Суворова првог степена
Орден црвене звезде
страна одликовања:
Орден народног ослобођења
Орден партизанске звезде

Александар Михајлович Васиљевски (рус. Алекса́ндр Миха́йлович Василе́вский; Вичуга, Костромска губернија, 30. септембар 1895Москва, 5. децембар 1977), совјетски маршал и двоструки херој Совјетског Савеза. Био је начелник Генералштаба совјетских оружаних снага и заменик министра одбране током Другог светског рата, као и министар одбране од 1949. до 1953. године. Као начелник генералштаба, током Великог отацбинског рата, Васиљевски је био одговоран за планирање и координацију готово свих одлучујућих совјетских офанзива, од контраофанзиве код Стаљинграда до Источнопруске офанзиве и битке за Калињинград.

Биографија[уреди]

Рођен је 30.септембра 1895. године (18.септембра по старом календару), у месту Вичуга, у Костромској губернији.

Васиљевски је започео војну каријеру током Првог светског рата, дошавши до чина капетана до 1917. Почетком Октобарске револуције и Руског грађанског рата, је постао члан Црвене армије и учествовао је у Пољско-совјетском рату.[1][2][3] Након рата је брзо напредовао кроз чинове, поставши командир пука до 1930. године. На овој позицији је показао велику вештину у организацији и тренирању трупа, што није прошло незапажено, и 1931. је постављен за члана Директората за војнички тренинг. Године 1937, након Стаљинове Велике чистке, унапређен је у генералштабног официра.[1][4]

Почетком совјетске контраофанзиве 1943, Васиљевски је координисао и спроводио офанзиву Црвене армије области горњег тока реке Дон, у области Доњецког басена, Крима Белорусије и балтичких држава, завршивши рат освајањем Калињинграда у априлу 1945. У јулу 1945. је постављен за команданта совјетских снага на далеком истоку, где је спровео инвазију на Манџурију и касније примио предају Јапана.[5] Након рата је постао министар одбране, што је позиција на којој је био до Стаљинове смрти, 1953. Доласком на власт Хрушчова, Васиљевски је скрајнут и на крају је пензионисан.

Умро је 5. децембра 1977. године у Москви и је сахрањен у зидинама Кремља, у знак признања његове пређашње службе отаџбини.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в K.A. Zalessky, Stalin's empire (biographic dictionary), Moscow, Veche, 2000 (entry: Vasilevsky).
  2. ^ Vasilevsky, p.41–49.
  3. ^ Spencer C Tucker, Who's Who in Twentieth-Century Warfare, Routledge (UK), 2001, ISBN 0-415-23497-2, p. 339, (online link)
  4. ^ Vasilevsky, p.82.
  5. ^ Daniel Marston, The Pacific War Companion, Osprey Publishing, 2005, ISBN 1-84176-882-0, p. 242, (online link).

Литература[уреди]

  • Marshal A.M. Vasilevsky (1978), The matter of my whole life. Moscow: Politizdat.
  • K.A. Zalessky (2000), Stalin's empire (biographical dictionary). Moscow: Veche.

Спољашње везе[уреди]