Друга митровданска офанзива
| Друга Митровданска офанзива 1994. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у Босни и Херцеговини | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Војска Републике Српске |
 Армија РБиХ | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
 Зоран Пурковић |
 Рамиз Дрековић | ||||||
| Укључене јединице | |||||||
|
Херцеговачки корпус Невесињска бригада |
4. корпус АРБиХ 4. муслиманска бригада | ||||||
| Јачина | |||||||
| око 4.000 | 2.600[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 22 погинула, 217 рањених[2] | укупно 220 погинулих[2] | ||||||
Митровданска офанзива 1994. или Друга митровданска офанзива (бошњ. Operacija Jesen 94) био је напад снага Армије Републике Босне и Херцеговине на подручје које је држала Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.
Околности и циљеви напада[уреди | уреди извор]
Након потписивања Вашингтонског споразума на пролеће 1994. између Хрвата и Бошњака, бошњачке снаге у Херцеговини усмериле су своје нападе на Херцеговачки корпус Војске Републике Српске. Будући да је бошњачка војска оскудевала у оклопу и великокалибарском наоружању а да је пешадијски била далеко бројнија, АРБиХ је развио доктрину убацивања великих диверзантских група у позадину Војске Републике Српске. Након октобарских неуспешних напада на коњичком правцу, који је бранила 2. херцеговачка бригада, АРБиХ је пребацио тежиште на мостарско-невесињски правац. Напад је био лоше планиран - Херцеговачки корпус је знао за почетак акције.
Ток борбе[уреди | уреди извор]
АРБиХ је започео припрему напада убацивањем 1.000 диверзаната иза редова Невесињске бригаде 9. новембра. Део диверзаната је већ наредне вечери открила група од 20-ак бораца Невесињске бригаде на простору Бруска. Блокирано је 113 бораца другог батаљона 41. мостарске бригаде АРБиХ[3], а команда Невесињске бригаде је наредила кружну одбрану и повећану будност. И наредне вечери диверзанти су наставили убацивање, али су наишли на потешкоће, па тако група Незима Халиловића Мудериса није испунила своје задатке. Битка се разбуктала 11. новембра када је АРБиХ започео и фронтални напад, али су борци ВРС одбранили све положаје, нарочито у селима Бањдол и Равнице. До краја дана АРБиХ је започео повлачење, док су мањи окршаји с разбијеним бошњачким групама настављени и наредних дана.
Последице[уреди | уреди извор]
Рамиз Дрековић, командант 4. корпуса АРБиХ, јавно је изјавио да му је овај напад на Невесиње био највећи пораз у рату. Губици АРБиХ били су велики, према неким изворима 117 војника АРБиХ погинуло је у нападу. АРБиХ је током битке починила ратне злочине.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Према тврдњи Шефка Хоџића, наведено у Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. стр. 388. ISBN 978-99938-722-9-0.
- ^ а б Сјећање на Митровданске битке 1992. и 1994. године на Невесињском ратишту, Јадовно 1941, Приступљено 6. 11. 2013.
- ^ Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. стр. 395. ISBN 978-99938-722-9-0.
- ^ Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука. 2018. ISBN 978-99976-730-1-5. стр. 207.
Литература[уреди | уреди извор]
- Илић, Драгослав. Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2018. ISBN 978-99976-730-1-5.
- Јањић, Зоран. Невесињска бригада у рату 1992-1995. Невесиње: Општина Невесиње, Општинска борачка организација Невесиње, Удружење Невесињаца у Београду, 2017. ISBN 978-99938-722-9-0.
