Бранко Китановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Китановић

Бк.jpg

Биографија
Датум рођења 18. септембар 1935.
Место рођења Урошевац (Краљевина Југославија Краљевина Југославија)
Датум смрти 17. децембар 2011. (76 год.)
Место смрти Београд (Србија Србија)
Супружник Татјана Китановић
Деца Валентина
Држављанство Србија Србија
Народност Србин
Вероисповест Атеиста
Политичка партија НКПЈ.gif Нова комунистичка партија Југославије
Професија Новинар, Писац и Преводилац
Мандат(и)
Генерални секретар
Нове комунистичке партије Југославије
19902011
Наследник Батрић Мијовић

НКПЈ.gif

Бранко Китановић (Урошевац, 18. септембар 1935Београд, 17. децембар 2011) је био југословенски књижевник, преводилац и новинар.

Живот[уреди]

Рођен је 18. септембра 1935. године у Урошевцу где је у то време службовао његов отац. Одрастао је у комунистички оријентисаној породици и одмалена је васпитаван у духу социјализма. Као дете готово цео ток Другог светског рата провео је у збегу са југословенским партизанима. Његови родитељи и готово читава родбина учествовали су у Народноослободилачком рату Југославије и социјалистичкој револуцији Југославије. Иако дете и сам Бранко је дао допринос у борби за ослобађање Југославије од фашистичког окупатора. Слушајући Радио Москву у штабовима партизанских одреда, касније је елоквентно и детаљно преприлавао борцима и симпатизерима НОБ-а напредовање славних јединца совјетске Црвене армије у сукобу са нацистичком немани. Управо у то време, Бранко је развио велику љубав према првој земљи социјализма на свету, великом Совјетском Савезу коју није напустио до последњег дана свог живота. Након завршетка рата Бранко завршава основну и средњу школу, сели се са породицом у Београд у коме уписује Правни факултет Универзитета у Београду. Као студент, у време док је био потпредседник Савеза студената Југославије, 1956. године ухапшен је са групом својих колега у Београду јер су организовали одласке у Дом Совјетске културе. Наводни злочин који су они починили био је гледање совјетских играних и документарних филмова који су се тамо приказивали. Због тога је Бранко Китановић провео у затвору месец дана.

Током 1963. године Бранко Китановић са групом истакнутих писаца међу којима су били и Десанка Максимовић, Бранко Ћопић и Михаило Лалић, планира да оснује недељни лист Глас Епохе који би ширио реалистички приступ у књижевности. Међутим, уплашен да је реч о „совјетској пропаганди“ режим организује напад на осниваче листа које Ђуро Пуцар у штампи означава као „ждановљевце“. Убрзо после тога, Бранко 1964. године добија позив за војску, иако у њу по закону као дете учесник рата није треба да иде. Последњег дана војске хапси га војна полиција под наводном оптужбом за „непријатељску пропаганду“. На процесу као пријатељ Совјетског Савеза бива осуђен на три и по године затвора. Током периода СФР Југославије Бранко Китановић постаје истакнути писац и преводилац. Написао је бројне књиге везане за историју Другог светског рата а писао је и историјске романе и научна дела.

Важи као аутор који је објавио највише фељтона у СФР Југославији. Био је члан Удружења књижевника Југославије и Савеза преводилаца. Поред тога што пише књиге ради и као публициста и преводилац. Жени се Татјаном и добијају кћерку Валентину.

Његова књига „Човек који је уздрмао Трећи рајх“ у СФР Југославији доживела је неколико издања, по њој је у Чехословачкој снимљен филм, а књига је издата и у СССР-у под насловом „Човек који није познавао страх“.

Бранко Китановић са групом истомишљењика 30. јуна 1990. године у Клубу инжењера и техничара у Београду оснива Нови комунистички покрет Југославије, који касније мења име у Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ). На оснивачком конгресу Бранко бива изабран за генералног секретара и ту функцију је обављао 21 годину све до своје смрти.

Носилац је више домаћих и страних признања. Одликован је руским Орденом Лењина, Орденом Стаљина и низом других. Био је члан редакције часописа „Марксизам и савременост“ који излази у Украјини.

На српски језик превео: - Последњи човек Атлантиде, аутор Бељајев Александар Романович - Финска народне бајке - Индонежанске народне бајке - Бразилске народне бајке - Успомене и размишљања, аутор маршал Г. К. Жукова - Софија Коваљевскав, аутор Воронцова Љубов - Како је човек постао див, аутор Иљин М, Сегал Ј. - Син пука, аутор Катајев Валентин Петрович - Светлост и сенке, аутор Рабиндранат Тагоре - Пад Трећег рајха, аутор , Василиј Иванович Чујков - Поморанџе из Марока, аутор Василиј Павлович Аксјонов - Ракете и запреге, аутор Јевгениј Александрович Јевтушенко - Мемоари, аутор В. И. Брежњев - Од Карпата до Јадрана, аутор Борис Савович Дубровин - Судар светова 1-6, аутор Александар Борисович Чаковски - Сибир:роман у две књиге, аутор Георгиј Мокејевич Марков - Перестројка и ново мишљење за СССР и остали свет, аутор М. С. Горбачов - Перестројка, аутор М. С. Горбачов - У тешко време, аутор Николај Кирилович Попељ - Лавови и свиње међу нама : басне и смешне приче, аутор Федор Шешун - Тамо далеко, преко реке : једно сентиментално путовање кроз детињство, аутор Јуриј Корињец - Успомене и размишљања 1-3, аутор маршал Г. К. Жуков

Умро је у Београду 17. децембра 2011. године.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

претходник
'
Генерални секретар Нове комунистичке партије Југославије
1990. - 2011.
наследник
Батрић Мијовић