Урошевац
Координате: 42° 22' 12" СГШ, 21° 09' 18" ИГД
| Урошевац | |
 Улица у Урошевцу |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Урошевац |
| УНМИК | Урошевац |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 42° 22′ 12" СГШ 21° 09′ 18" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 573 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38230 |
| Позивни број | 0290 |
| Регистарска ознака | UR |
  Урошевац
Урошевац на мапи Србије |
|
Координате: 42° 22′ 12" СГШ, 21° 09′ 18" ИГД
Урошевац (старији назив: Феризовић, албански: Ferizaj), је град и седиште истоимене општине у Републици Србији, у аутономној покрајини Косову и Метохији, на магистралном путу Приштина-Скопље. Налази се на јужном ободу Косовске котлине, у подножју Шар планине, на надморској висини од 573 метра. Смештен је на обалама реке Неродимке, познате по ретком хидролошком феномену - бифуркацији.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Крај 19-ог века
Урошевац, тада познат под турским именом Феризовић, у доба Отоманске империје био је само веће село, све до 1874 када је отворена железничка пруга од Косовске Митровице до Скопља. Била је то прва значајнија пруга пуштена у саобраћај на територији данашње Србије. На скоро голом пољу, на чифлуку чији је господар био извесни Фериз-бег (по њему је и место добило своје тадашње име), подигнута је железничка станица. Путеви из правца Призрена са запада и Гњилана са истока, одједном су добили на важности. Уместо коњским караванима, пољопривредни и занатски производи овог дела Косова сада су могли да се превозе железницом до Солуна, а у Урошевцу је истоварана солунска роба за Призрен и Гњилане. За мање од 25 година, око железничке станице израста варошица од 400 кућа и око 150 дућана. Урошевац је постао важан трговачки и транзитни центар оног времена. Почела је градња путева, ханова, школа... Место је већ имало џамију и крај ње турску школу. Џамију је дао да се сагради Дервиш-паша, у спомен победи над Арнаутима 1881. године у време Призренске лиге. Срби су за градњу школе добили ферман (дозволу) 1879. године[1].
[уреди] Балкански ратови
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
После освајања града од стране Краљевине Србије током Првог Балканског рата, локално Албанско становништво је давало јак отпор. Према неким наводима, борба је трајала 3 дана..[2] Српски командант је рекао становницима да оду кући и предају оружје. када су се преживели вратили имеђу 300 и 400 људи је масакрирано.[2]. Потом је уништено неколико села око Урошевца [3] Пре званичног припајања Краљевини Србији, име града је промењено у Урошевац по Урошу Нејаком, задњем цару Српскога царства.[4]
[уреди] Нато агресија 1999.
Америчка војна база Бондстил се налази у непосредној близини града. Ова база је највећи послодавац у граду.
[уреди] Становништво
После рата на Космету 1999, готово сви Срби су избегли (остало их је десетак) из града. По процени из 2007. град има 145.000 становника (албански извори, што је мало вероватно). Данас су 99,9% становника Урошевца Албанци.
Стање пре рата (1998): 72.421 становника, 82,1% Албанаца, 17,9% Срба.
[уреди] Црква Св. Цар Урош
Саборна црква Св. Цар Урош у Урошевцу, саграђена је између 1929 и 1933. године, у истом дворишту са џамијом - што је куриозитет не само за оно време. Градитељ је био Јосиф Михаиловић, архитекта из Скопља. Збирка икона припада периоду српског средњовековног иконописа, а икону Свете Тројице осликао је Јосиф Радевић из Лазаропоља 1896. године. Црква има заветне дарове из 1909, кадионицу и неколико звона која су поклониле жене Крагујевца 1912. Иконостас је из 19-ог века, израђен у дуборезу и дар је српског краља Александра.
Овај храм су током немира 17. марта 2004. оскрнавили албански екстремисти.
[уреди] Извори
- ^ Нушић Б. Косово. Приштина:Панорама;2007.
- ^ а б Leo Freundlich: Albania's Golgotha
- ^ Leo Trotsky: Behind the Curtains of the Balkan Wars
- ^ Elsie, Robert (2004). Historical dictionary of Kosova. Scarecrow Press, 58. ISBN 0810853094.
[уреди] Галерија
-
Црква и џамија у Урошевцу
-
Библиотека у Урошевцу
-
Железничка станица у Урошевцу
| Насељена места општине Урошевац |
|---|
|
Бабљак • Балић • Биба • Бурник • Варош Село • Гатње • Горње Неродимље • Гребно • Грлица • Догањево • Доње Неродимље • Драмњак • Заскок • Златаре • Језерце • Јерли Прелез • Јерли Талиновац • Камена Глава • Косин • Кошаре • Лашкобаре • Манастирце • Миросавље • Мухаџер Прелез • Мухаџер Талиновац • Муховце • Некодим • Нови Мираш • Папаз • Плешина • Појатиште • Рака • Раховица • Сазлија • Сврчина • Сливово • Сојево • Софтовић • Српски Бабуш • Стари Мираш • Старо Село • Стојковић • Танкосић • Трн • Урошевац • Црнило |
