Нова комунистичка партија Југославије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нова комунистичка партија Југославије
Удружење грађана
Нови комунистички покрет Југославије
НКПЈ
НКПЈ.gif
Лидер Батрић Мијовић
Заступник удружења грађана Живко Јаковљевић
Секретар Александар Бањанац
Портпарол Миленко Тончић
Оснивач Бранко Китановић
Слоган Још смо ту! Не због насталгије,већ због будућности!!!
Основана 30. јуна 1990.
Седиште Устаничка 17, Београд
Раније:
Немањина 34, Београд
Држава Застава Србије Србија
Раније:
Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Flag of FR Yugoslavia.svg Савезна Република Југославија
Застава Србије и Црне Горе Србија и Црна Гора
Химна Интернационала на руском,Хор и оркестар Совјетског радија
Млади огранак Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ)
Идеологија Комунизам,
Марксизам-лењинизам
Политичка позиција Левица
Народна скупштина Републике Србије
0 / 250
Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
0 / 120
Локалне скупштине
0 / 6612
Међународно чланство Међународни комунистички покрет
Боје Црвена и Златно жута
интернет страница

Нова комунистичка партија Југославије - удружење грађана Нови комунистички покрет Југославије (скраћено НКПЈ), је револуционарна марксистичко-лењинистичка ванпарламентарна бивша регистрована политичка партија у Републици Србији, данас је регистрована као удружење грађана. Њен оснивач и генерални секретар је био Бранко Китановић, писац и преводилац. НКПЈ следи идеје Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина и сматра Кину, Вијетнам, Северну Кореју, Лаос и Кубу социјалистичким земљама. НКПЈ се оштро противи титоизму, мишљења је да је председник Комунистичке партије Југославије и доживотни председник Савеза комуниста Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито био комунистички ревизиониста, али је мишљења да је СФРЈ била социјалистичка земља до 1990. Циљ НКПЈ је поновно уједињење СФРЈ.

Након осамостаљења Црне Горе, огранак партије у тој држави је узео име Нова комунистичка партија Црне Горе.

Нова комунистичка партија Југославије створена је на Оснивачком конгресу 30. јуна 1990. године у Београду. Конгрес је одржан у сали Савеза инжењера и техничара Србије, уз учешће 265 делегата из свих република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. С обзиром на то да се тадашња актуелна власт није сложила да партија носи име „Комунистичка партија Југославије“, на конгресу је одлучено да се направи компромис и да се прихвати назив „Нови комунистички покрет Југославије“. Крајем 1990. власт је дозволила назив „Комунистичка партија Југославије“, али је тада из практичних и административних разлога назив „Нови комунистички покрет Југославије“ остао до 1995. године. Највиши орган партије између два Конгреса је Централни комитет са својим Секретаријатом. У фебруару 1991. осмочлана делегација НКПЈ била је гост Комунистичке партије Совјетског Савеза на позив чланова руководства КПСС, који су били противници линије Горбачова - Јаковљева и Шеварнадзеа. У јануару 1992. основан је Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) као настављач традиција некадашњег СКОЈ-а који је укинут 1948. године. Други конгрес НКПЈ одржан је у Београду априла 1991. године. На конгресу је дошло до оштрог генералног сукоба између марксистичко-лењинистичке линије већине чланова партије и Секретаријата и социјалдемократске оријентације мањине.

На априлском пленуму ЦК 1992. одлучено је да НКПЈ успостави контакт са обе комунистичке партије које су формиране у Русији после распада СССР-а крајем 1991. После тога у Москву је отпутовала делегација НКПЈ, предвођена генералним секретаром Бранком Китановићем, која је успоставила сарадњу са руским комунистичким партијама. У фебруару 1993. године, делегација НКПЈ учествовала је у Пјонгјангу (ДНР Кореја) на конференцији комунистичких партија из целог света. На конференцији НКПЈ је потписала заједничку декларацију у којој су изнете оцене о разбијању СССР-а и социјализма у источној Европи. Крајем фебруара 1993. године представници НКПЈ су, као једини страни делегати, присуствовали Оснивачком конгресу Комунистичке партије Руске Федерације у Москви.

На годишњој конференцији 21. децембара 1995. године усвојени су нови Статут и Програм НКПЈ.

Трећи конгрес одржан је 1. априла 2001. године у Београду. На конгресу је усвојена Резолуција у којој се констатује да је у земљи после демонстрација 5. октобра 2000. извршена контрареволуција, у спрези империјалиста и домаћих реакционарних снага.

2010. године је избрисана из регистра политичких странака у Републици Србији.

2011. године је исељена из просторија у Немањиној 34 у Београду, где јој је раније било седиште, јер, по тврдњама републичке дирекције за имовину, годинама није плаћала закуп просторија у власништву Владе Србије. Руководство НКПЈ негира ове тврдње.

28. јануара 2012. године НКПЈ је одржала Конференцију НКПЈ са снагом Конгреса под називом „Настављамо линију-јачамо партију“ на којој је за генералног секретара НКПЈ изабран Батрић Мијовић, а за извршног секретара НКПЈ Александар Бањанац. Изабрани су и остали органи НКПЈ.

Спољашње везе[уреди]