Нова комунистичка партија Југославије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нова комунистичка партија Југославије
Политичка организација
Нови комунистички покрет Југославије
НКПЈ
НКПЈ.gif
Генерални секретар Батрић Мијовић
Заступник организације Живомир Станковић
Секретар Александар Бањанац
Портпарол Миленко Тончић
Оснивач Бранко Китановић
Слоган Још смо ту! Не због насталгије,већ због будућности!!!
Основана 30. јуна 1990.
Седиште Устаничка 17, Београд
Раније:
Немањина 34, Београд
Држава Застава Србије Србија
Званичне новине Нови Комунист
Химна Интернационала на руском,Хор и оркестар Совјетског радија
Млади огранак Савез комунистичке омладине Југославије у Србији
Генерални секретар:
Александар Ђенић
Број чланова (2013) 9.000
Идеологија Комунизам,
Марксизам-лењинизам
Политичка позиција Левица
Народна скупштина Републике Србије
0 / 250
Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
0 / 120
Локалне скупштине
0 / 6612
Међународно чланство Међународни комунистички покрет
Боје Црвена и Златно жута
интернет страница

Нова комунистичка партија Југославије (скраћено "НКПЈ"), службени назив организације је Нови комунистички покрет Југославије она је револуционарна марксистичко-лењинистичка ванпарламентарна бивша регистрована политичка партија у Републици Србији, данас је регистрована као политичка организација. Њен оснивач и генерални секретар је био Бранко Китановић, писац и преводилац. НКПЈ следи идеје Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина и сматра Кину, Вијетнам, Северну Кореју, Лаос и Кубу социјалистичким земљама. НКПЈ се оштро противи титоизму, мишљења је да је лидер Комунистичке партије Југославије и лидер Савеза комуниста Југославије и доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито био комунистички ревизиониста, али је мишљења да је СФРЈ била социјалистичка земља до 1990. Циљ НКПЈ је поновно уједињење СФРЈ. Једна је од две пуноправне чланице из Републике Србије Међународног комунистичког покрета поред ње чланица тога покрета из Републике Србије је политичка организација Комунисти Србије са којом има добру међу партијску сарадњу.

Након осамостаљења Црне Горе, огранак партије у тој држави је узео име Нова комунистичка партија Црне Горе.

Нова комунистичка партија Југославије створена је на Оснивачком конгресу 30. јуна 1990. године у Београду. Конгрес је одржан у сали Савеза инжењера и техничара Србије, уз учешће 265 делегата из свих република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. С обзиром на то да се тадашња актуелна власт није сложила да партија носи име „Комунистичка партија Југославије“, на конгресу је одлучено да се направи компромис и да се прихвати назив „Нови комунистички покрет Југославије“. Крајем 1990. власт је дозволила назив „Комунистичка партија Југославије“, али је тада из практичних и административних разлога назив „Нови комунистички покрет Југославије“ остао до 1995. године. Највиши орган партије између два Конгреса је Централни комитет са својим Секретаријатом. У фебруару 1991. осмочлана делегација НКПЈ била је гост Комунистичке партије Совјетског Савеза на позив чланова руководства КПСС, који су били противници линије Горбачова - Јаковљева и Шеварнадзеа. У јануару 1992. основан је Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) као настављач традиција некадашњег СКОЈ-а који је укинут 1948. године. Други конгрес НКПЈ одржан је у Београду априла 1991. године. На конгресу је дошло до оштрог генералног сукоба између марксистичко-лењинистичке линије већине чланова партије и Секретаријата и социјалдемократске оријентације мањине.

На априлском пленуму ЦК 1992. одлучено је да НКПЈ успостави контакт са обе комунистичке партије које су формиране у Русији после распада Совјетског Савеза крајем 1991. После тога у Москву је отпутовала делегација НКПЈ, предвођена генералним секретаром Бранком Китановићем, која је успоставила сарадњу са руским комунистичким партијама. У фебруару 1993. године, делегација НКПЈ учествовала је у Пјонгјангу (ДНР Кореја) на конференцији комунистичких партија из целог света. На конференцији НКПЈ је потписала заједничку декларацију у којој су изнете оцене о разбијању Совјетског Савеза и социјализма у источној Европи. Крајем фебруара 1993. године представници НКПЈ су, као једини страни делегати, присуствовали Оснивачком конгресу Комунистичке партије Руске Федерације у Москви.

На годишњој конференцији 21. децембара 1995. године усвојени су нови Статут и Програм НКПЈ.

Трећи конгрес одржан је 1. априла 2001. године у Београду. На конгресу је усвојена Резолуција у којој се констатује да је у земљи после демонстрација 5. октобра 2000. извршена контрареволуција, у спрези империјалиста и домаћих реакционарних снага.

2010. године је избрисана из регистра политичких странака у Републици Србији.

2011. године је исељена из просторија у Немањиној 34 у Београду, где јој је раније било седиште, јер, по тврдњама републичке дирекције за имовину, годинама није плаћала закуп просторија у власништву Владе Србије. Руководство НКПЈ негира ове тврдње.

28. јануара 2012. године НКПЈ је одржала Конференцију НКПЈ са снагом Конгреса под називом „Настављамо линију-јачамо партију“ на којој је за генералног секретара НКПЈ изабран Батрић Мијовић, а за извршног секретара НКПЈ Александар Бањанац. Изабрани су и остали органи НКПЈ.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]