Бугари у Републици Српској
  | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 37(2013) | |
| Језици | |
| бугарски и српски | |
| Религија | |
| православље Српска православна црква |
Бугари у Републици Српској (буг. Българи в Република Сръбска) су грађани бугарског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Бугари немају признат статус националне мањине у Републици Српској, па сходно томе немају представнике и делегате у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.
Историјат[уреди | уреди извор]
Након катастрофалног земљотреса који је погодио Бањалуку, у октобру 1969. године, једна од земаља која се прикључила хуманитарној помоћи била је и Бугарска. Већи број радника је дошао у Бањалуку, да учествује у обнови града, а од средстава Владе Бугарске изграђена је једна основна школа. Основна школа „Георги Стојков Раковски“, познатија као Бугарска школа, симбол је пријатељства између Бугарске и Републике Српске, с обзиром на то да је ова школа изграђена средствима бугарског народа 1972, као поклон становништву Бањалуке настрадалом у катастрофалном земљотресу. Добра сарадња и до данас је настављена.[1]
Током Одбрамбено отаџбинског рата, у Војсци Републике Српске се борио одређен број Бугара.[2]
Религија[уреди | уреди извор]
Бугари у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православци.
Удружења[уреди | уреди извор]
У Републици Српској, је у периоду након Одбрамбено отаџбинског рата постојало једно удружење, које је окупљало припаднике бугарског народа, као и поштоваоце бугарске, историје и културе, У Бањалуци је било активно Удружење српско-бугарског пријатељства Републике Српске.[2]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издала Агенција за статистику Босне и Херцеговине у Републици Српској је живјело 37 Бугара.[а] [3]
Значајне личности[уреди | уреди извор]
- Евгениј Василев, добровољац из Софије који је погинуо 10. септембра 1995. године у селу Лозна, Српска општина Завидовићи. Постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.[2]
- Јордан Куцаров, добровољац из Старе Загоре који је погинуо у борби на планинском масиву Трескавица 4. јула 1995.
- Михаил Николов, доктор и добровољац из Бугарске који је рат провео у Борцима на територији Српске општине Коњиц. За своја јуначка дјела је 9. јануара 2020. на Дан Републике примио Крст милосрђа, што је била инцијатива коњичких Срба, Борачке организације и херцеговачког свештенства.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Школа "Георги Стојков Раковски" симбол пријатељства Бањалуке и Бугарске”. РТРС. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ а б в „Опроштај од јунака”. Глас Српске. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 1. 8. 2018.
- ^ „Одликовани бугарски љекар и добровољац поново међу Коњичанима”. РТРС. Приступљено 21. 4. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Националне мањине Са признатим мањинским статусом |
|  | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Други народи Без признатог мањинског статуса |
| ||||||
| |||||||
