Војводство Србија и Тамишки Банат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Војводство Србија и Тамишки Банат
Застава Војводине Грб Војводине
Застава Грб
Северна и јужна Србија 1849. године
Географија
Континент Европа
Регија Панонски басен
Земља Застава Аустрије Аустријско царство
Главни град Темишвар
Становништво 1.426.221 (1850/1851)
Друштво
Званични језици немачки, српски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Владавина
Титула владара Велики војвода
Владар Франц Јозеф I
Оснивање 1849
Престанак 1860
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Банатска Република StemaBanat.png
Flag of Serbian Vojvodina.svg Српска Војводина (Аустријско царство) Банат, Бачка и Барања Civil Flag of Serbia.svg
Портал:Србија

Војводство Србија и Тамишки Банат је назив за круновину Аустријског царства која је постојала на подручју данашње Војводине између 1849. и 1860. године. Круновина је формирана у складу са привилегијама које је аустријски цар дао Србима 1691. године, а које су признавале право Срба на аутономну територију у оквиру Хабсбуршке Монархије. Некадашње подручје ове круновине је данас подељено између Србије, Румуније и Мађарске.

Називи[уреди]

На територији круновине су у службеној употреби била два језика: немачки и „илирски“ (српски), а већина грађанских и војних заповедника били су Немци, иако су у администрацији покрајине у већем броју били заступљени и Срби. У оба службена језика су се користила два различита назива за круновину: „Војводство Србија и Тамишки Банат“ и „Српска Војводина и Тамишки Банат“ (односно на немачком: "Woiwodschaft Serbien und Temescher Banat" и "Die serbische Wojwodschaft und das temeser Banat").

Историја[уреди]

Крунске земље Аустријског царства 1849—1860. (после Мађарске револуције) ██ Војводство Србија и Тамишки Банат ██ Војна крајина у 19. веку ██ Краљевина Славонија и Краљевина Хрватска
Овај чланак је део серије о
историји Војводине, Србије:

Патентом од 18. новембра 1849. године, цар је формирао Војводство Србију и Тамишки Банат од делова Срема (румски и илочки срез), Бачке и Баната,[a] у којима су Срби били у већини, али јој је прикључио и источни Банат са румунском већином, тако да је њен етнички састав био веома сложен. Из територије војводства било је изузето подручје војне границе, коју је насељавало бројно српско становништво.

Аустријски цар Фрањо Јосиф I (Franz Joseph I) је за себе узео титулу Велики војвода Војводства Србије (Grosswojwod der Wojwodschaft Serbien), а војводство је било потчињено директно Бечу. Самом круновином је управљао гувернер (подвојвода), којег је, као свог намесника, постављао цар (војвода), а седиште овог гувернера се налазило у Темишвару. Чак и пошто је Војводство Србија укинуто (1860. године), Фрањо Јосиф I је задржао ову титулу, а исту је носио и његов наследник, цар Карло I, све до 1918. године, када се хабзбуршко царство распало. Војводство је служило за узор ономе што су хтели и други народи хабзбуршке монархије који нису имали своје одвојене територије (на пример Словаци).

31. децембра 1849. године, од Варадинског пука, Шајкашког батаљона и 3. банатског пука сачињена је Банатско-српска земаљска војничка команда са седиштем у Темишвару и под командом подвојводе.

Срби су били незадовољни оваквим Војводством, а нарочито су били погођени патријарх Јосиф Рајачић и конзервативни кругови заједно са својом политиком ослонца на Беч, те је њихов углед нагло опадао. На делу је била германизација, полицијска присмотра, свуда се налазила војска, било је забрањено студирање у Прагу, итд.

У почетку је подвојвода био Мајерхофер, кога 1851. године замењује гроф Коронини који контролише и Војводство и некадашњу Војну границу. 1851. године, Војводство је подељено на 5 округа, који су се делили на срезове, а ови на општине. Војводство добија и врховни суд у Темишвару.

Локални органи били су у свему потчињени Министру унутрашњих послова у Бечу. Сви виши чиновници били су Немци или понемчени Чеси. Срби су у администрацији имали више чиновника него раније, али њихово учешће није било онолико колико су желели. Од 1849. године, порез плаћају сви, а постоји и једнакост пред судовима, феудални апарат је замењен грађанско-административним. Започиње индустријализација, а владају начела слободне привреде. Српско грађанство се није најбоље снашло.

Смањује се непријатељство према Мађарима, а повећава према Немцима. Са Румунима су односи и даље лоши због спорења око црквене власти.

За време Кримског рата Срби су живнули због наде за ослобођењем. Када је 1859. године дошло до аустријског пораза у Италији сви су се понадали бољем: сељаци смањењу пореза, грађанство затварању границе према Аустрији, итд. Кнез Михаило се залаже за сарадњу са Мађарима, док једино још Црква остаје за династију. Као акт аустријског попуштања именован је за подвојводу Јосип Шокчевић, а немачки језик је одстрањен из гимназија. Да би повратио свој углед, патријарх Јосиф Рајачић поставља захтеве. Следи реакција централне власти из Беча: нови гувернер је Сен-Кантен, масовна хапшења, забрана тробојки, народних ношњи, итд.

Већ у «Октобарској дипломи» нема нигде ни речи о Војводству и Србима. Да би задовољио претензије Мађара, који су били на ивици да започну нову побуну, Цар је у децембру 1860. укинуо Војводство, на велику радост Мађара и Немаца, а огорчење Срба и Румуна (Светозар Милетић, «На Туцин-дан 1860.»), што доноси још веће разочарање у царску политику. За утеху је цар Србима обећао очување верског, националног и језичког развитка у складу са привилегијама.

После укидања круновине, већи део њене територије (Банат и Бачка) је прикључен Угарској, док је Срем прикључен Краљевини Славонији, која је тада такође била посебна круновина.

Етнички састав[уреди]

Иако у почетку Срби нису били најбројнији народ у Војводству (од њих су били бројнији Румуни), у време укидања Војводства (1860. године) најбројнији народ у круновини били су Срби.

Попис 1846. године[уреди]

1846. године, етнички састав територија које ће касније ући у састав Војводства Србије био је следећи:

Попис 1850—1851[уреди]

Према попису из 1850—1851, етнички састав круновине био је следећи:

Према другом извору, круновина је 1850—1851. године бројала 1.426.221 становника, од чега:

  • 397.459 (27,87%) Румуна
  • 335.080 (23,49%) Немаца
  • 321.110 (22,52%) Срба
  • 221.845 (15,56%) Мађара

Подаци из 1860. године[уреди]

Стара карта из 1853. године
Етничка карта из 1855. године

1860. године, у Војводству је живело 1.525.523 становника, од којих:

  • 432.523 Срба
  • 414.490 Румуна
  • 396.156 Немаца
  • 256.164 Мађара

Извор: Др Миленко Палић, Срби у Мађарској - Угарској до 1918, Нови Сад, 1995, pp. 285.

Религија[уреди]

1851. година[уреди]

1851. године, у круновини је живело 1.426.221 становника, од чега:

1857. година[уреди]

1857. године, у круновини је живело 1.526.105 становника, од чега:

Управна подела[уреди]

детаљна мапа Војводства Србије и Тамишког Баната

У почетку је круновина била подељена на два управна округа:

  1. Бачка-Торонтал
  2. Темишвар-Караш

Касније, круновина је подељена на пет управних округа:

  1. Лугож (1850. године, овај округ је бројао 229.363 становника, од којих: 197.363 Румуна, 21.179 Немаца, 8.305 Бугара, 1.505 Мађара, 612 Срба, итд)
  2. Темишвар (1850. године, овај округ је бројао 316.565 становника, од којих: 159.292 Румуна, 101.339 Немаца, 34.263 Срба, 12.412 Мађара, 3.664 Бугара, 2.307 Шокаца, 1.650 Словака, итд)
  3. Велики Бечкерек (1850. године, овај округ је бројао 388.704 становника, од којих: 126.730 Немаца, 124.111 Срба, 60.781 Мађара, 58.292 Румуна, 11.045 Бугара, 3.752 Хрвата, 2.562 Словака, 1.421 Јевреја, итд)
  4. Нови Сад (1850. године, овај округ је бројао 236.943 становника, од којих: 100.382 Срба, 45.936 Немаца, 30.450 Мађара, 20.683 Словака, 13.665 Шокаца, 2.098 Јевреја, итд)
  5. Сомбор (1850. године, овај округ је бројао 376.366 становника, од којих: 160.016 Мађара, 103.886 Немаца, 53.908 Буњеваца, 40.054 Срба, 7.830 Јевреја, итд)

Култура[уреди]

Главни листови у круновини су:

  • 1. «Србски гласник» Данила Медаковића, који окупља либерално-демократско грађанство, антиклерикалце, али и проруски оријентисане грађане и обреновићевце.
  • 2. «Световид» - конзервативци и клерикалци, карађорђевићевци. Заједничко им је само величање Црне Горе.

Владари[уреди]

Титуле хабзбуршког цара у историјском документу из 1851. године: поред осталих титула, цар Франц Јосиф I је такође био и велики војвода Војводства Србије (на немачком: Grosswojwod der Wojwodshaft Serbien).

Велике војводе: [1]

Напомена: иако је круновина укинута 1860. године, цар Франц Јозеф је задржао титулу великог војводе до своје смрти 1916. године, а ову титулу је наследио и последњи хабсбуршки цар, Карл I.

Гувернери:

Напомене[уреди]

  1. ^ Царски патент од 18. новембра 1849: „...територија која обухвата Бачку и Банат, Румски и Илочки срез привремено се образује у једну посебну управну област под називом ‘Војводство Србија и Тамишки Банат’, која се дели на округе и срезове, а титулатури Његовог величанства придодаје се титула ‘Великог војводе Србије’“.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Војводство Србија и Тамишки Банат