Влахо Буковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Влахо Буковац

Аутопортрет Влаха Буковца
Аутопортрет Влаха Буковца

Информације
Датум рођења 4. јул 1855.
Место рођења Цавтат (Аустроугарска)
Датум смрти 23. април 1922.
Место смрти Праг (Чехословачка)
Дела

Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855Праг, 23. април 1922) је био један од најзначајнијих хрватских сликара.

Биографија[уреди]

У младости је пловио, а затим лутао по Северној и Јужној Америци. У Сан Франциску је почео аматерски да слика, а 1876. вратио се кући.

По узору на мецену Меду Пуцића који га је уз Штросмајерову помоћ одводи и Париз, словенизује своје презиме Faggioni у Буковац. Студира на École des Beaux-Arts у класи Александра Кабанела (Alexandre Cabanel) и још као ђак излаже Црногорку на обрани на париском Салону.

У париској фази (187793) уз представике академизма Буковац је стално присутан и често награђиван у Салону. Након тема из црногорског живота, следи циклус актова и велики успех сликом La grande Iza (Salon 1882.). Касније као реномирани портретист искључиво је излагао портрете (Млада Патрицијка, Laura le Doux, Штросмајер). Истовремено прожет импресионистичким струјањима свог времена слика (Из Фонтенблоа, Пејзаж с Монмартра, Пријеко).

Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом. Кратко време борави и ствара у Далмацији.

Доласком у Загреб 1893. постаје, целе следеће деценије (до 1903. године), централна личност у уметничком животу града. Окупља младе уметнике и књижевнике, подстиче оснивање атељеа, Уметничког павиљона, оснива Друштво хрватских умјетника и настоји да афирмише хрватску уметност у свету. Буковчево деловање у Загребу, где је предавао на Ликовној академији, означава почетак новог раздобља у хрватској уметности. Зачетник је хрватске модерне и један од најплоднијих хрватских сликара.

Од 1903. до смрити живи у Прагу, где је био професор на Ликовној академији. У овој сликаровој последњој, прашкој, фази слика у поентилистичком стилу.

Члан Српске краљевске академије постаје 1905, а 1919. године почасни члан Југославенске академије наука и уметности.

Непосредно пре своје смрти 1922. урадио је портрет Југословенског краља Александра I Карађорђевића.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Влахо Буковац