Јајце
| Јајце |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Становништво | |
| Становништво (1991.) | 13.579 |
| Агломерација (1991.) | 45.007 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
 Јајце
Јајце на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Нисвет Хрњић |
| Поштански код | 70101 |
| Позивни број | 030 |
| Веб-страна | www.opcina-jajce.ba |
Јајце је град у средњој Босни и Херцеговини, на ушћу ријеке Пливе у Врбас. У граду је 1991. године живјело 13.579, а у целој општини 45.007 становника.
Садржај |
[уреди] Историја
Јајце је први пут изграђено у 14. вијеку и био је пријестоница босанског краљевства током тог периода. Када је Босна пала под отоманску власт 1463, Турци су заузели град, али га је следеће године преотео угарски краљ Матија Корвин.
Током тог периода босанска краљица Катарина Косача-Котроманић је обновила Цркву светог Луке у Јајцу, која је данас најстарија у граду. Јајце је било посљедњи босански град који је пао под турску власт, а то се догодило 1527.
Јајце је постало познато током Другог свјетског рата пошто је у њему крајем новембра 1943. одржано Друго засједање АВНОЈ-а, на ком су постављени темељи социјалистичке Југославије послије Другог свјетског рата.
На почетку рата у Босни и Херцеговини, Јајце су насељавале све три етничке групе, пошто се град налази на мјесту додира области са српском већином на сјеверу, муслиманском на југоистоку и хрватском на југозападу.
Крајем априла и почетком маја 1992. скоро сви Срби су напустили град и побегли на територију под контролом Републике Српске. Српска православна Црква успења пресвете Богородице је срушена у ноћи између 10. и 11. октобра 1992. У љето 1992. Војска Републике Српске је почела са бомбардовањем града. Српске снаге су ушле у град у октобру 1992. услед недостатка сарадње између владе у Сарајеву и хрватских снага. Бошњачко и хрватско је побегло у Травник. У хрватској противофанзиви у августу и септембру 1995. град је заузела хрватска војска, док је српско становништво избјегло. Јајце је по Дејтонском споразуму припало Федерацији Босне и Херцеговине.
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Јајца |
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Јајце је имала 45.007 становника, распоређених у 62 насељена места.
| Становништво општине Јајце | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 17,380 (38,61%) | 15,145 (36,76%) | 14,001 (40,00%) | |||
| Хрвати | 15,811 (35,13%) | 14,418 (34,99%) | 12,376 (35,35%) | |||
| Срби | 8,663 (19,24%) | 7,954 (19,30%) | 8,132 (23,23%) | |||
| Југословени | 2,496 (5,54%) | 2,973 (7,21%) | 208 (0,59%) | |||
| остали и непознато | 657 (1,45%) | 707 (1,71%) | 285 (0,81%) | |||
| укупно | 45,007 | 41,197 | 35,002 | |||
У границама данашњих општина национални састав 1991. године је био следећи:
- Општина Јајце (са дијелом општине Мркоњић Град који је припао Федерацији БиХ)
укупно: 44.108
- Муслимани - 17.615 (39,93)
- Хрвати - 15.811 (35,84)
- Срби - 7.582 (17,18)
- Југословени - 2.462 (5,58)
- остали - 638 (1,47)
- Општина Језеро (Јајце - РС)
укупно: 1.957
- Срби - 1.082 (55,28)
- Муслимани - 695 (35,51)
- Хрвати - 120 (6,13)
- Југословени - 36 (1,83)
- остали - 24 (1,25)
[уреди] Насељена мјеста
Баре, Барево, Бавар, Биоковина, Бистрица, Борци, Божиковац, Бравнице, Брванци, Бучићи, Булићи, Царево Поље, Цвитовић, Черказовићи, Ћусине, Дивичани, Догани, Доњи Бешпељ, Дорибаба, Дренов До, Дубраве, Ђумезлије, Горњи Бешпељ, Грабанта, Грдово, Ипота, Јајце, Језеро, Каменице, Карићи, Касуми, Климента, Кокићи, Ковачевац, Крезлук, Крушчица, Купрешани, Лендићи, Лучина, Лупница, Љољићи, Магаровци, Миле, Ператовци, Перућица, Подлипци, Подмилачје, Присоје, Пруди, Пшеник, Рика, Селиште, Сеоци, Смионица, Старе Куће, Шерићи, Шибеница, Винац, Врбица, Вукичевци, Здаљевац и Жаовине.
Послије потписивања Дејтонског Споразума, највећи дио општине Јајце ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Борци, Черказовићи, Ђумезлије, Језеро, Ковачевац, Љољићи и Перућица, те дијелови насељених мјеста: Барево, Дренов До и Присоје. Од овог подручја формирана је општина Језеро.
