Јајце
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Јајце |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Становништво | |
| Становништво (1991.) | 13.579 |
| Агломерација (1991.) | 45.007 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
 Јајце
Јајце на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Нисвет Хрњић |
| Поштански код | 70101 |
| Позивни број | 030 |
| Веб-страна | www.opcina-jajce.ba |
Јајце је град у средњој Босни и Херцеговини, на ушћу ријеке Пливе у Врбас. У граду је 1991. године живјело 13.579, а у целој општини 45.007 становника.
Садржај |
Историја [уреди]
Јајце је први пут изграђено у 14. вијеку и био је пријестоница босанског краљевства током тог периода. Када је Босна пала под отоманску власт 1463, Турци су заузели град, али га је следеће године преотео угарски краљ Матија Корвин.
Током тог периода босанска краљица Катарина Косача-Котроманић је обновила Цркву светог Луке у Јајцу, која је данас најстарија у граду. Јајце је било посљедњи босански град који је пао под турску власт, а то се догодило 1527.
Јајце је постало познато током Другог свјетског рата пошто је у њему крајем новембра 1943. одржано Друго засједање АВНОЈ-а, на ком су постављени темељи социјалистичке Југославије послије Другог свјетског рата.
На почетку рата у Босни и Херцеговини, Јајце су насељавале све три етничке групе, пошто се град налази на мјесту додира области са српском већином на сјеверу, муслиманском на југоистоку и хрватском на југозападу.
Крајем априла и почетком маја 1992. скоро сви Срби су напустили град и побегли на територију под контролом Републике Српске. Српска православна Црква успења пресвете Богородице је срушена у ноћи између 10. и 11. октобра 1992. У љето 1992. Војска Републике Српске је почела са бомбардовањем града. Српске снаге су ушле у град у октобру 1992. услед недостатка сарадње између владе у Сарајеву и хрватских снага. Бошњачко и хрватско је побегло у Травник. У хрватској противофанзиви у августу и септембру 1995. град је заузела хрватска војска, док је српско становништво избјегло. Јајце је по Дејтонском споразуму припало Федерацији Босне и Херцеговине.
По Ивану Фрањи Јукићу сам назив града је настао по брегу,сличном јајету, на којем је град. (Земљопис и повиестница Босне, 1851.,стр.23.)
Становништво [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Јајце |
Национални састав становништва - град Јајце, попис 1991. [уреди]
укупно: 13.579
- Муслимани - 5.277 (38,86%)
- Срби - 3.797 (27,96%)
- Хрвати - 1.899 (13,98%)
- Југословени - 2.217 (16,32%)
- остали - 389 (2,88%)
Спољашње везе [уреди]
Извор [уреди]
- Хасан Золић, одг. ур., Национални састав становништва: резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991., Статистички билтен 234., Државни завод за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево, децембар/просинац 1993. (URL)
- интернет-извор: „Попис по мјесним заједницама“ - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
Спољашње везе [уреди]
Бавар | Баре | Барево (део) | Биоковина | Бистрица | Божиковац | Бравнице | Брванци | Булићи | Бучићи | Винац | Власиње (део) | Врбица | Вукићевци | Горњи Бешпељ | Грабанта | Грдово | Дивичани | Догани | Доњи Бешпељ | Дорибаба | Дренов До (део) | Дубраве | Жаовине | Здаљевац | Ипота | Јајце | Каменице | Карићи | Касуми | Климента | Кокићи | Крезлук | Крушчица | Купрешани | Лендићи | Лупница | Лучина | Магаровци | Миле | Ператовци | Подлипци | Подмилачје | Присоје (део) | Пруди | Пшеник | Рика | Селиште | Сеоци | Смионица | Старе Куће | Ћусине | Царево Поље | Цвитовић | Шерићи | Шибеница
