Горњи Вакуф-Ускопље
| Горњи Вакуф-Ускопље | |
Центар Горњег Вакуфа-Ускопља |
|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Ентитет | |
| Кантон | Средњебосански кантон |
| Општина | Општина Горњи Вакуф-Ускопље |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
43° 55′ 60" СГШ 17° 34′ 60" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 25.181 |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 030 |
|
Горњи Вакуф-Ускопље на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 43° 55′ 60" СГШ, 17° 34′ 60" ИГД
Горњи Вакуф-Ускопље је град у Федерацији БиХ, Босна и Херцеговина.
Садржај |
[уреди] Географија
Горњи Вакуф-Ускопље је смештен у горњем току реке Врбас у Скопаљској долини која је дуга 27 km, а широка само 2 km. Окружен је планинама, Враницом са источне и Радушом са западне стране. Лежи на четири реке: Врбасу, Бистричкој реци, Трновачи и Крушћици. Надморска висина општине је од 670 до 2112 m. Општина захвата површину од 402,7 km². По попису из 1991. године у Горњем Вакуфу је живело око 25 000 становника, претежно бошњачке (14000) и хрватске (10000) националности. Горњи Вакуф-Ускопље је пре Бошњачко-хрватског сукоба спадао у ред средње развијених општина, а након потписивања Вашингтонског споразума, нашао се у саставу Средњебосанског кантона.
Клима у Горњем Вакуфу је изузетно погодна за развој повртларских култура, а поготово купуса. Клима је, услед веће надморске висине (за око 100 m), и близине великих планинских масива Вранице и Радуше оштрија у односу на умереноконтиненталну климу на подручју низводно уз Врбас. Хидролошка ситуација такође је врло повољна, што омогућава наводњавање.
[уреди] Становништво
| За више информација погледајте чланак Демографија Горњег Вакуфа |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Горњи Вакуф је имала 25.181 становника, распоређених у 51 насељеном месту.
| Становништво општине Горњи Вакуф | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани [a] | 14,063 (55,84%) | 12,399 (55,27%) | 10,482 (54,18%) | |||
| Хрвати | 10,706 (42,51%) | 9,574 (42,68%) | 8,605 (44,48%) | |||
| Срби | 110 (0,43%) | 133 (0,59%) | 141 (0,72%) | |||
| Југословени | 158 (0,62%) | 173 (0,77%) | 18 (0,09%) | |||
| остали и непознато | 144 (0,57%) | 153 (0,68%) | 98 (0,50%) | |||
| укупно | 25,181 | 22,432 | 19,344 | |||
[уреди] Насељена места
Батуша, Бистрица, Бојска, Бољковац, Борова Раван, Црквице, Цврче, Доброшин, Доња Ричица, Дражев Дол, Дуратбегов Долац, Душа, Гај, Галичица, Горња Ричица, Горњи Мрачај, Горњи Вакуф, Грница, Храсница, Хумац, Јагњид, Јелаче, Јелићи, Козице, Крупа, Куте, Лужани, Мачковац, Мрачај, Осредак, Пајић Поље, Палоч, Пидриш, Плоча, Подграђе, Придворци, Росуље, Сеферовићи, Сеоци, Смрчевице, Свилићи, Шугине Баре, Узричје, Вагањац, Валице, Вилић Поље, Вољевац, Вољице, Врсе, Застиње и Ждримци.
После потписивања Дејтонског споразума, општина Горњи Вакуф у целини, ушла је у састав Федерације БиХ. На инсистирање хрватског дела становништва које град од рата назива Ускопље, прихваћен је службени нови назив града и општине Горњи Вакуф - Ускопље.
[уреди] Историја
[уреди] Постанак и историјски развој Горњег Вакуфа
Горњи Вакуф као градско насеље настао је крајем 16. века. Сам назив града указује на то да је његово оснивање повезано са институцијом вакуфа.
За постанак Горњег Вакуфа важи аналогна ситуација као и са Доњим Вакуфом, Кулен-Вакуфом, Варцар-Вакуфом, Скендер-Вакуфом, Скуцаним Вакуфом (Сански Мост). Све ове вароши свој постанак имају захвалити Акту о увакуфљењу којим се оснивала варош, и то обично прво изградњом џамије на тргу, а онда изградњом пратећих објеката.
Постанак Горњег Вакуфа је у најужој вези са вакуфом Мехмед-бега Сточанина, а то значи да је његова џамија била од фундаменталног значаја за оснивање града. Према расположивим подацима, Мехмед-бег је своју џамију завршио 1001. хиџретске године што одговара 1592. или 1593. години. Није познато како је у почетку изгледала џамија. Судећи по расположивим подацима, претпоставља се да се радило о монументалном здању. Џамија је више пута рушена, а 1969. године на истом месту започела је изградња модерне џамије.
[уреди] Антички период
Крај око Горњег Вакуфа, као уосталом и цела Скопљанска жупа, је био одувек добро настањен. Плодност земље, богатство шумом и дивљачи по околним брдима, као и повољни услови за рударство учинили су овај крај привлачним за људска насеља. Већ пре наше ере, с обе стране горњег тока Врбаса се настањују Илири који остављају име селу Батуши недалеко од Горњег Вакуфа.
Археолошким истраживањима је установљено да око Горњег Вакуфа постоје трагови античког живота и остаци зграда тако густи да се може помишљати на већи број мањих насеобина са већим центром. Вести античких писаца о добијању злата у провинцији Далмацији су се првенствено односиле на област средњобосанског рудогорја и у њој поготово на планину Враницу и њено подножје око Горњег Вакуфа. Можда је и то један од разлога зашто су Римљани сместили чувену станицу или пункт Ad Matricem на месту данашњег Горњег Вакуфа, куда је пролазио пут Салона-Сирмиум.
[уреди] Средњовековни период
Овај крај, односно шире узевши жупа Ускопље у Летопису Попа Дукљанина, у делу у којем се описује regnum sklavorum (Склавинија), који је настао почетком XI века, налази се први историјски спомен Ускопља. Наводи се како је хрватски краљ Михајло Крешимир II опустошио жупе Ускопље, Луку и Плеву. Босански бан видевши да се не може с њим борити, побегне угарском краљу. Како наводи летописац, Крешимир заузима целу Босну и владаше њоме.
Поред повољног географског положаја и природних богатстава један од разлога који је довео до формирања Вакуфа био је војно-стратешке природе, јер су у свим периодима турске владавине ово подручје угрожавали Млечани и ускоци, те је било неопходно формирати центар који ће имати улогу војне крајине.
[уреди] Први и Други светски рат
У Првом и Другом светском рату Вакуф је претрпио значајна разарања и људске губитке, што од пожара што од борбених дејстава. Горњи Вакуф је први пут ослобођен 12. јула 1942. године и тај датум се славио као Дан ослобођења општине.
Након рата почео је брзи развој привреде као и самог града. Пре рата у Босни и Херцеговини општина Горњи Вакуф је спадала у ред средње развијених општина бивше Југославије.
[уреди] Образовање
Основна школа „Горњи Вакуф“ је једна од најстаријих основних школа у Босни и Херцеговини. Школа је основана 1889. године, а настава се одвијала у једној босанској кући (мештани су је звали „стара пошта“). Године 1895. је изграђена прва школска зграда која је носила назив Основна пучка-народна школа. У току свог постојања више пута је паљена и уништавана.
У Горњем Вакуфу, такође постоји и средња школа. Средња школа ради на принципу „две школе под једним кровом“, где су ученици, наставници, наставни план, па чак и просторије подељени на основу националности.[1]
[уреди] Спортски тимови
Иако је Горњи Вакуф мали град, он је пре рата имао веома развијен спорт. У граду је пре рата постојао клуб ФК „Слога“ који се такмичио у I и II републичкој лиги. Други клуб по популарности био је РК „Слога“, који се такмичио у II па у I републичкој лиги. Од објеката у граду постоји фудбалски стадион „Кошуте“ за преко 3000 гледалаца.