Горњи Вакуф-Ускопље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горњи Вакуф-Ускопље

Центар Горњег Вакуфа-Ускопља
Центар Горњег Вакуфа-Ускопља

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Шаблон:Подаци о застави Средњебосански кантон
Општина Општина Горњи Вакуф-Ускопље
Становништво
Становништво (1991) 25.181
Положај
Координате 43°55′00″N 17°34′00″E / 43.933333, 17.583333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Горњи Вакуф-Ускопље на мапи БиХ
{{{alt}}}
Горњи Вакуф-Ускопље
Горњи Вакуф-Ускопље на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 030


Координате: 43° 55′ 60" СГШ, 17° 34′ 60" ИГД

Горњи Вакуф-Ускопље је град и седиште истоимене општине у Федерацији БиХ, Босна и Херцеговина.

На инсистирање хрватског дела становништва које град од рата назива Ускопље, прихваћен је службени нови назив града и општине Горњи Вакуф - Ускопље.

Географија[уреди]

Чаршија у Горњем Вакуфу-Ускопљу

Горњи Вакуф-Ускопље је смештен у горњем току реке Врбас у Скопаљској долини која је дуга 27 km, а широка само 2 km. Окружен је планинама, Враницом са источне и Радушом са западне стране. Лежи на четири реке: Врбасу, Бистричкој реци, Трновачи и Крушћици. Надморска висина општине је од 670 до 2112 m. Општина захвата површину од 402,7 km². По попису из 1991. године у Горњем Вакуфу је живело око 25 000 становника, претежно бошњачке (14000) и хрватске (10000) националности. Горњи Вакуф-Ускопље је пре Бошњачко-хрватског сукоба спадао у ред средње развијених општина, а након потписивања Вашингтонског споразума, нашао се у саставу Средњебосанског кантона.

Клима у Горњем Вакуфу је изузетно погодна за развој повртларских култура, а поготово купуса. Клима је, услед веће надморске висине (за око 100 m), и близине великих планинских масива Вранице и Радуше оштрија у односу на умереноконтиненталну климу на подручју низводно уз Врбас. Хидролошка ситуација такође је врло повољна, што омогућава наводњавање.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Горњи Вакуф

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Горњи Вакуф је имала 25.181 становника, распоређених у 51 насељеном месту.

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 14.063 (55,84%) 12.399 (55,27%) 10.482 (54,18%)
Хрвати 10.706 (42,51%) 9.574 (42,68%) 8.605 (44,48%)
Срби 110 (0,43%) 133 (0,59%) 141 (0,72%)
Југословени 158 (0,62%) 173 (0,77%) 18 (0,09%)
остали и непознато 144 (0,57%) 153 (0,68%) 98 (0,50%)
Укупно 25.181 22.432 19.344

Историја[уреди]

Постанак и историјски развој Горњег Вакуфа[уреди]

Горњи Вакуф као градско насеље настао је крајем 16. века. Сам назив града указује на то да је његово оснивање повезано са институцијом вакуфа.

За постанак Горњег Вакуфа важи аналогна ситуација као и са Доњим Вакуфом, Кулен-Вакуфом, Варцар-Вакуфом, Скендер-Вакуфом, Скуцаним Вакуфом (Сански Мост). Све ове вароши свој постанак имају захвалити Акту о увакуфљењу којим се оснивала варош, и то обично прво изградњом џамије на тргу, а онда изградњом пратећих објеката.

Постанак Горњег Вакуфа је у најужој вези са вакуфом Мехмед-бега Сточанина, а то значи да је његова џамија била од фундаменталног значаја за оснивање града. Према расположивим подацима, Мехмед-бег је своју џамију завршио 1001. хиџретске године што одговара 1592. или 1593. години. Није познато како је у почетку изгледала џамија. Судећи по расположивим подацима, претпоставља се да се радило о монументалном здању. Џамија је више пута рушена, а 1969. године на истом месту започела је изградња модерне џамије.

Антички период[уреди]

Крај око Горњег Вакуфа, као уосталом и цела Скопљанска жупа, је био одувек добро настањен. Плодност земље, богатство шумом и дивљачи по околним брдима, као и повољни услови за рударство учинили су овај крај привлачним за људска насеља. Већ пре наше ере, с обе стране горњег тока Врбаса се настањују Илири који остављају име селу Батуши недалеко од Горњег Вакуфа.

Археолошким истраживањима је установљено да око Горњег Вакуфа постоје трагови античког живота и остаци зграда тако густи да се може помишљати на већи број мањих насеобина са већим центром. Вести античких писаца о добијању злата у провинцији Далмацији су се првенствено односиле на област средњобосанског рудогорја и у њој поготово на планину Враницу и њено подножје око Горњег Вакуфа. Можда је и то један од разлога зашто су Римљани сместили чувену станицу или пункт Ad Matricem на месту данашњег Горњег Вакуфа, куда је пролазио пут Салона-Сирмиум.

средњовековни период[уреди]

Овај крај, односно шире узевши жупа Ускопље у Летопису Попа Дукљанина, у делу у којем се описује regnum sklavorum (Склавинија), који је настао почетком XI века, налази се први историјски спомен Ускопља. Наводи се како је хрватски краљ Михаило Крешимир II опустошио жупе Ускопље, Луку и Плеву. Босански бан видевши да се не може с њим борити, побегне угарском краљу. Како наводи летописац, Крешимир заузима целу Босну и владаше њоме.

Поред повољног географског положаја и природних богатстава један од разлога који је довео до формирања Вакуфа био је војно-стратешке природе, јер су у свим периодима турске владавине ово подручје угрожавали Млечани и ускоци, те је било неопходно формирати центар који ће имати улогу војне крајине.

Први и Други светски рат[уреди]

У Првом и Другом светском рату Вакуф је претрпио значајна разарања и људске губитке, што од пожара што од борбених дејстава. Горњи Вакуф је први пут ослобођен 12. јула 1942. године и тај датум се славио као Дан ослобођења општине.

Након рата почео је брзи развој привреде као и самог града. Пре рата у Босни и Херцеговини општина Горњи Вакуф је спадала у ред средње развијених општина бивше Југославије.

Образовање[уреди]

Основна школа „Горњи Вакуф“ је једна од најстаријих основних школа у Босни и Херцеговини. Школа је основана 1889. године, а настава се одвијала у једној босанској кући (мештани су је звали „стара пошта“). Године 1895. је изграђена прва школска зграда која је носила назив Основна пучка-народна школа. У току свог постојања више пута је паљена и уништавана.

У Горњем Вакуфу, такође постоји и средња школа. Средња школа ради на принципу „две школе под једним кровом“, где су ученици, наставници, наставни план, па чак и просторије подељени на основу националности.[2]

Спортски тимови[уреди]

Иако је Горњи Вакуф мали град, он је пре рата имао веома развијен спорт. У граду је пре рата постојао клуб ФК „Слога“ који се такмичио у I и II републичкој лиги. Други клуб по популарности био је РК „Слога“, који се такмичио у II па у I републичкој лиги. Од објеката у граду постоји фудбалски стадион „Кошуте“ за преко 3000 гледалаца.

Извори и напомене[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  2. ^ Национал
  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Горњи Вакуф-Ускопље