Де Хевиланд DH.98 Москито

Из Википедије, слободне енциклопедије
Де Хевиланд DH.98 Москито
Mosquito 600pix.jpg

Де Хевиланд DH.98 Москито

Опште
Намена бомбардер,
вишенамениски авион
Посада 2 члана, пилот и навигатор
Земља порекла Уједињено Краљевство Велика Британија
Произвођач де Хевиланд Еркрафт
Први лет 25. новембар 1940.
Први корисник Краљевско ратно ваздухопловство
Димензије
Дужина 13,57 m
Размах крила 16,52 m
Висина 5,3 m
Површина крила 42,18 m²
Маса
Празан 6058 kg
Нормална полетна 8028 kg
Макс. тежина при узлетању 8549 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 2 × Ролс-Ројс Мерлин 21/21 или 23/23
Снага 1103 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt на 8500 m, 610 km/h
Тактички радијус кретања 1500 km
Плафон лета 8839 m
Брзина пењања 462 m/min
Портал:Ваздухопловство

Де Хевиланд DH.98 Москито (енгл. de Havilland DH.98 Mosquito) је био британски двомоторни војни авион. Учествовао је у бројним мисијама током Другог светског рата. За време и после рата користили су га првенствено РАФ, али и многа друга војна ваздухопловства. Поред пилота у пилотској кабини налазио се и навигатор. Москито је првобитно био замишљен као дневни бомбардер, авион за навођење, дневни и ноћни ловац, ловац-бомбардер, морнарички и извиђачки. Његови творци су га замислили без икаквог одбрамбеног оружја (био је пројектован како би био способан да побегне непријатељским ловцима) што је било необично за бомбардере тог времена. Упркос почетним губицима Москито је из рата изашао са просечно најмање изгубљених авиона типа бомбардер. Укупно је израђено 7781 Москито авиона од којих 6710 у току Другог светског рата. На плановима за изградњи авиона почело се радити 1938. године. Тек 1940. направљена су три прототипа, сваки другачијег изгледа. Први је 25. новембра 1940. узлетио прототип бомбардера W4050, 15. маја 1941. узлетио је ноћни ловац и на крају 10. јуна 1941. верзија авиона за извиђање. Прототип за извиђање био је основа за изградњу PR Mk-I Москита који је узлетио 20. септембра 1941. године.

Пројектовање и развој[уреди]

Концерн де Хевиланд је започео са радом на пројектовању авиона који ће се појавити као Москито у октобру 1938, припремајући по приватној иницијативи бомбардер велике брзине с редним моторима Ролс-Ројс Мерлин. Изабрана је дрвена конструкција, јер је лагана и чврста, јер је де Хевиланд с њом већ имао искуства и јер се тај рад могао вршити у кооперацији с другим фирмама, како се њиме не би оптерећивала једна већ до крајњих граница својих капацитета искоришћена авионска индустрија. У децембру 1939. почело је министарство ваздухопловства показивати интерес за пројекат де Хевиланда и у марту следеће године наручено је 50 авиона де Москито [1]. Услед пречих потреба у периоду битке за Британију, изградњи прототипа Москита није се могла да ти нека посебна предност. Ипак је први прототип полетио у новембру 1940. Био је то привлачан авион врло чистих линија који је ускоро показао натпросечне особине у погледу перформанси и управљања. Убрзо је извршено и испитивање његове операционе употребљивости и ти су експериметни дали тако добре резултате да је авион пуштен у производњу, а наруџба већ споменутих 50 комада подјељена је на 10 авиона PR Mark I, 10 авиона B Mark 4 и 30 авиона NF Mark II. Како већина авиона типа Москито спада у једну од одве три категорије (енгл. PR - Photographic-reconnaissance - авион за фотографисање и извиђање), (енгл. B - Bomber - бомбардер) и (енгл. F - Fighter - ловац), о Москиту је добро говорити по типовима, а не строго хронолошки по реду ознака [1].

Типови и варијанте[уреди]

Де Хевиланд Москито, варијанта B Mk XX. Фотографија из 1945. године.

Бомбардерске варијанте. На основи прототипа бомбардера израђено је око 273 авиона B Mk-IV. Први лет био је у мају 1942. године. Могао је понети 4 бомбе (смештене у унутрашњем спремишту) од 227 kg и два додатна резервоара за гориво овешена на крилима. Уместо резервоара на носаче су се могле поставити две додатне бомбе. Mk-IX верзија је била способна за лет на већим висинама. Следи Москито Mk-XVI израђен у 1200 примерака који је могао понети 1816 kg бомби у унутрашњем спремишту.

Ловачке варијанте. Први Москито - ловац способан за ноћне летове је NF Mk-II. Израђен је у 466 примерака, а први лет имао је у јануару 1942. године. Био је наоружан са четири топа калибра 20 mm смештених у предњем доњем делу трупа и четири митраљеза од 7,7 mm смештених у носу авиона. Од 97. примерка уграђује се радар и настаје нова верзија NF Mk-XIII. Израђено је 270 авиона верзије NF Mk-XIII. Радар смештен у носу авиона делио је простор са митраљезима. Остали ноћни ловци са мањим изменама били су Mk-XV, Mk-XVII, Mk-XIX и Mk-30. После рата израђене су још две верзије, NF Mk-36 покретана са Мерлин 113/114 моторима и NF Mk-38 са британским радаром.

Ловачко-бомбардерске варијанте. FB Mk-VI ловац-бомбардер, је верзија направљена у 2718 примерака. Први лет био је у фебруару 1943. Могао је да носи две бомбе од 230 kg у простору за бомбе и две овешене о крила. Од 1944. године авиони са уграђеним носачима за осам ракета коришћени су у нападима на бродове. FB Mk-XVIII је још једна верзија ловца-бомбардера. Био је опремљен топом од 57 mm и шест противтенковских топова мањег калибра са могућношћу појединачног и аутоматског испаљивања смештених у носу, поред два митраљеза од 7,7 mm.

Морнаричке и извиђачке варијанте. Москито TR Mk-33s је авион прилагођен за потребе морнарице, израђен у 50 примерака. Ради заузимања што мање простора имао је преклопна крила, радарску куполу на носу и носаче за торпеда на трупу. Москито TR Mk-37s је исти авион са уграђеним побољшаним радаром. Морнарица је такође користила TT Mk-39 за вучу мета. РАФова верзија TT Mk-35, која је била намењена такође за вучу мета, је била последњи Москитов авион у оперативној употреби и приземљен је 1956. године.

Оперативно коришћење[уреди]

Де Хевиланд DH.98 Москито никада кроз своју каријеру није носио дефанзивно наоружање, јер је једноставно био неухватљив за своје противнике. Немачка фрустрација овим авионом је била толика да су покушали да произведу своју верзију Москита. Тако је настао Фоке Вулф Та 154, сличан по концепту, али у историји не претерано запамћен прототип. Могло би се рећи, да је тек млазни Арадо 234 имао потенцијал да достигне Москитову славу [2].

Корисници[уреди]

Нови авиони Де Хевиланд Москито по изласку из производних погона, варијанта B.XVI.
De Havilland Mosquito Mk19

Москито у југословенском наоружању 1951—1963.[уреди]

Представници ваздухопловно-техничке управе ЈРВ боравили су 1951. године у Великој Британији ради конкретних преговора око набавка авиона. Тада је постигнут договор о испоруци већег броја авиона де Хевиленд Москито (Москито - комарац). Испоруке су требале да уђу у оквир МДАП система западне војне помоћи (енгл. MDAP - Mutual Defence Aid Programme - програм за заједничку одбрану) у који је Југославија укључена потписом пакта о војној сарадњи (енгл. Military Assistance Pact) 14. новембра 1951. године у Београду. Москитоси су почели да пристижу у Југославију, чак и пре званичног отпочињања испорука технике кроз систем МДАП [3].

Москито, као у исто време набављени Рипаблик F-47D Тандерболт, замењују застарелу совјетску технику: први бомбардере Петљаков Пе-2, а други читаву гаму осталих типова. Увођењем ових авиона створени су повољни услови за обуку ваздухопловних јединица, посебно у летењу у сложеним метео условима и ноћу. Авионима Москито пренаоружана је комплетна 32. Ваздухопловна дивизија из Загреба. Дивизија је у свом саставу имала 88. и 109. пук који су, дотада, били наоружани са Пе-2. За опремање ове дивизије, авионе Москито прелећу директно у Загреб током 1952. године британски пилоти. Поред ове дивизије Москитосе добија нови 184. извиђачки пук. Овај пук формиран је 12. фебруара 1952. године на Аеродрому Плесо од расформираних 184. пука лаких ноћних бомбардера наоружаних са По-2 и 715. самосталне извиђачке ескадриле, наоружане са Пе-2. 184. пук потчињен је команди III ваздухопловног корпуса. Москитосе је добио и 97. пук из састава 21. мешовите дивизије за подршку Ратне морнарице у Земунику. 97. пук је, такође, био опремљен са Пе-2. Његова 3. извиђачка ескадрила прва је у оквиру пука примила Мк. 38. Остале две су добиле Мк. 6. Међутим целе 1952. године 97. пук није био борбено способан због преобуке, са изузетком 3. извиђачке ескадриле, која је већ била оспособљена за извиђање под повољним метео условима. У оквиру овог пука на авионима Москито вршена је и обука официра Ратне Морнарице [3].

Ваздухопловни опитни центар ЈРВ у Батајници добио је почетком 1952. године ради испитивања по један примерак авиона Москито варијанти Мк. 38 и Мк. 6. Мерење перформанси и испитивање понашања у лету вршено је на Мк. 38 (евид. бр. 8045) током марта и априла, а на Мк. 6 (евид. бр. 8064) од маја до јула исте године. Током 1953. године авиони Москито учествују у низ занимљивих задатака: дејствују у близини границе совјетских сателита као одговор на провокације. Марта месеца Москитоси 97. пука, заједно са F-47D из 172. пука, прелећу у Титоград одакле врше почасну пратњу брода којим се Маршал Тито враћао из званичне посете Великој Британији. Провера оспособљености јединица опремљених авионима Москито извршена је на великом маневру одржаном на ширем подручју хрватског Загорја септембра 1953. Иако су половином те године у Југославију стигли први војни млазни авиони Рипаблик F-84G Тандерџет и Локид Т-33А авиони типа Москито и F-47D чинили су основну ударну снагу у том периоду.

За време Тршћанске кризе, извиђачки пукови наоружани са Мк. 38, били су очи целокупних снага ЈНА окренутих ка Италији. Набавком 22 малазна извиђача типа Локид RT-33A преоружава се 103. извиђачки пук током 1956. године, а све своје авионе Москито предаје другим пуковима. Током те године пук лети са оба типа истовремено! 154. завод за оправку авиона (нешто касније преименован у ваздухопловни завод „Змај“) у Великој Горици, 13. јануара 1955. извршио је своју прву ревизију авиона Москито. Исте године извршена је и ревизија првих авиона Москито у фабрици авиона Утва у Панчеву. Било је много тешкоћа јер није било пратеће техничке документације, па су на пример геометрија и профил крила мерени са авиона. Нова изненађења дошла су 1956. године, настала пре свега војном интервенцијом Совјетске Армије у Мађарској. Авиони Москито 32. дивизије и 184. пука ангажовани су у то критично време на заштити границе као и праћењу „мађарских догађаја“ због чега је извршен већи број задатака. Крајем 1956. године 109. пук ове дивизије почиње преоружавање на други тип авиона и постаје ловачки.

1960. године 184. пук расходује свој Мк. 38. Тиме престаје употреба ове верзије у Југославији. Нешто раније 1958. године формирана је 16. Извиђачка ескадрила за потребе ПА артиљерије у Задру. Њен главни задатак био је извиђање на мору и вуча мета за потребе школског центра ПАА у Задру. Ова ескадрила оперисала је са последњим примерцима авиона Москито: 9 Мк. 6 и 2 Мк. 3 све до њиховог потпуног повлачења из употребе 1963. године. У саставу Југословенског ратног ваздухопловства било је укупно 143 авиона типа Москито; 60 авиона варијанте NF Мк. 38 (ови авиони су означени са евиденцијским бројевима у распону од 8001 до 8060), 77 авиона варијанте FB Мк. 6 (били су означени у распону од 8061 до 8143) и 3 Т Мк. 3. Осим ових три Мк. 3, у Југославији је преправљено још девет Москитоса за тренажну употребу [3].

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Де Хевиланд Москито

Референце[уреди]

  1. ^ а б Chant, Christopher (1977). „de Havilland Mosquito“ (на ((hr))). II svijetski rat, Avioni. Zagreb: Alfa. стр. 72 - 73. 
  2. ^ Шекуларац, Александар (април 2003). „Дрвено чудо из Енглеске“ (на ((sr))). Аеромагазин 47: 32-33. 
  3. ^ а б в „Москито у југословенском наоружању 1951—1963.“ (на ((sr))). pp. www.mycity-military.com Приступљено 22. август 2010.. 

Литература[уреди]

  • Chant, Christopher (1977). „de Havilland Mosquito“ (на ((hr))). II svijetski rat, Avioni. Zagreb: Alfa. стр. 72 - 73. 

Спољашње везе[уреди]