P-47 Тандерболт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тандерболт
P-47-2.jpg

P-47 Тандерболт

Опште
Намена Ловачки авион
Посада 1
Произвођач Репаблик
Први лет 6. мај 1941.
Почетак производње април 1943
Димензије
Дужина 11 m
Размах крила 12,98 m
Висина 4,44 m
Површина крила 29,92 m²
Погон
Клипно-елисни мотор 1x P & W R-2800
Снага 1 890 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 750 km/h
Тактички радијус кретања 1 290 km
Плафон лета 13 100 m
Брзина пењања 954 m/min
Портал:Ваздухопловство

Репаблик P-47 Тандерболт (или »Гром«), (енгл. Republic P-47 Thunderbolt), међу пилотима неформално називан »шоља« (енгл. Jug) је један од најзначајнијих ловачких авиона учесника у Другом светском рату. P-47 је био робустан авион с великом аутономијом лета, ефикасан у борбама у ваздушном простору и у дејству по земаљским циљевима. Одиграо је значајну улогу у операцијама пратње и заштите летећих тврђава, у њиховим мисијама на великим растојањима.

У току и по завршетку рата, Тандерболт је био у оперативној употреби и у савезничком ваздухопловству. После Другог светског рата, P-47 је уведен у оперативну употребу у ваздухопловству више земаља Јужне и Средње Америке, у Кини, Ирану, Турској и Југославији.

F-47D је уведен у оперативну употребу у Ратном ваздухопловству ФНРЈ 1952. године. Југославији су испоручена 133 авиона F-47D, у оквиру америчке војне помоћи, после раскида са Совјетским Савезом и Стаљином, након резолуције Информбироа.

У разним варијантама произведено је 15 680 авиона типа Тандерболт. После рата, 1948. године, P-47 је преименован у F-47.[1][2]

Захтеви и развој[уреди]

Изглед прототипа авиона P-47А.

Између два светска рата, у Америци је била присутна ваздухопловна доктрина по којој су имали предност велики, аутономно штићени авиони-бомбардери велике носивости и великих радијуса дејства, звани летеће тврђаве. При томе је занемарена борба за превласт у ваздушном простору, односно важност ловачке авијације. Последица таквог прилаза је била да је Америка заостајала у развоју и производњи ловачких авиона, што су при уласку у рат скупо платили, уз велике губитке.

У оквиру кампање да се надокнади пропуштено у развоју ловачких авиона, у Авио компанији Репаблик је 1939. године пројектован авион AP-4, с мотором P & W R-1830 . То је био демонстратор решења за будући амерички ловачки авион. На основу тог решења је произведен авион P-43 Ланчер, у ограниченом броју примерака. Настављен је развој ловачког авиона преко побољшане варијанте авиона Р-44 Рокет, са снажнијим мотором, течним хлађењем и наоружаним са осам митраљеза M2, калибра 12,7 mm. Овај пројекат је америчко ваздухопловство обележило с XP-47 (означаван је и са P-47А).

Други светски рат је ескалирао у Европи, у коме су немачки ловачки авиони показивали супериорност и општу премоћ у ваздушном простору. Упоређујући се с њима, било је очигледно заостајање америчких пројеката.

P-47B бр. 41-5905.

У бироу Авио-компаније Репаблик , водећи пројектанти авиона P-47 Тандерболт су били совјетски емигранти, руског и грузијског порекла, Александар Северски и Александар Картвели . Они су, у јуну 1940. године, предложили сасвим нови концепт већег ловачког авиона. Тај пројекат је америчко ваздухопловство у септембру исте године званично обележило ознаком XP-47B.

Прототип XP-47B је полетао 6. маја 1941. године. У току испитивања, исти је постигао брзину од 663 km/h, на висини лета од 7864 m. При томе је висину лета од 4 600 m постигао за време од 5 минута. Овај прототип је изгубљен у несрећи, 8. августа 1942. године.

XP-47B је био велики авион у односу на своје савременике. Празан је имао масу од 4 490 kg. Конструктор Квартели је то и подвукао, с коментаром: [3]

Викицитати „То је диносаурус, али диносаурус са складним пропорцијама“
({{{2}}})

Први серијски авион P-47B Тандерболт је предат на оперативну употребу у марту 1942, а у априлу 1943. је извршен и први борбени задатак с тим типом борбеног авиона.[4][5][2][6]

Опис[уреди]

Концепција[уреди]

Крило, које је елиптичног облика, постављено је око средње висине попречног пресека трупа. Ова чињеница и пречник елисе од 3,17 m су одредили релативно дугачке главне ноге стајних органа. Стајни органи су класични и састоје се од главних ногу и репног точка. Главне ноге се увлаче у смештајни простор у крилу, а репни точак у завршни део трупа.

Мотор P & W R-2800 је интегрисан у чеони простор трупа, елиптичног попречног пресека, који обезбеђује ефикасно ваздушно хлађење 18 цилиндара мотора, распоређених у две радијалне равни (двоструку звезду). На основу стечених искустава с пожарима у моторском простору, на P-47 тај простор је изолован од кабинског дела авиона и пилота против-пожарним зидом.

Попречним пресеком мотора дефинисан је и пресек трупа, који је складно, аеродинамички сведен на нулти завршетак. Постигнуто је квалитетно опструјавање ваздуха око целог трупа, с минималним отпором за задати попречни пресек. Тај облик подсећа на шољу, због чега је и добио такво неформално име. Пошто је труп релативно великог попречног пресека, а кабина је смештена с његове горње стране, испод ње је остао велики слободан простор, у који су смештена два самозаптивајућа резервоара горива, укупне запремине од 1 155 литара.

На првим варијантама P-47 поклопци кабине су били направљени од равних плоча плексигласа, постављених у металне рамове. На каснијим, унапређеним варијантама, уведен је тродимензионално обликовани поклопац, у облику капље. При томе се прешло и на клизни начин његовог отварања (уназад), уместо преклопног начина (у страну). На овај начин се пилоту значајно побољшала прегледност у току лета, односно у току борбе. Команде лета су класичне, с механичким преносом управљачког сигнала, од пилота до командне површине, помоћу кинематичких полуга.

Издувни гасови су усмерени у две одвојене цеви, којима се спроводе дуж трупа авиона до његовог задњег дела, у циљу покретања гасне турбине.[7]

Bez fina.png
F-47D, у три пројекције, верзија без вентрал фина.

Структура[уреди]

Подсклопови структуре авиона P-47D.

Структура Тандерболта је од метала, највећим делом од дурал-алуминијума. У почетним варијантама Тандерболта, командне површине су биле пресвучене платном. У току касније производње се прешло на потпуну металну конструкцију свих делова структуре авиона.

Концепција структуре трупа је полумонокок; састоји се од оквира и уздужника, а међусобно су повезани закивцима. На ову конструкцију је причвршћена метална оплата са закивцима. Сви елементи структуре трупа су од дурал-алуминијума. Окови за прихват крила, репова и стајних органа су од челика.

Главни делови крила су две рамењаче, с којих се преко окова све оптерећење преноси с крила на труп. Три помоћне рамењаче на сваком полукрилу носе окове крилаца, закрилаца и главних ногу стајних органа. На крајевима рамењача су окови, који се уклапају у склоп с одговарајућим деловима на трупу. Попречно су распоређена ребра, која међусобно повезују рамењаче и профилишу пресеке крила према заданим аеропрофилима. Овако формирана структура је обложена оплатом од дурал-алуминијума. У крилу је обезбеђен смештајни простор за стајне органе и отвори за приступ митраљезима, кутијама за њихову муницију и другој опреми. По истом принципу су формиране и остале узгонске површине: репови, крмила, крилца и закрилца.

Стајни органи се увлаче и извлаче помоћу хидрауличког система. Ноге се завршавају точковима, чији су наплатци направљени од магнезијума, ливењем под притиском.[7]

Погон[уреди]

Мотор Прат енд Витни R-2800, дупла „звезда“
Карактеристике
Датум:
Цилииндара:
Конфигурација:
Снага:
Број обртаја/минуту:
Пречник и ход клипа:
Запремина:
Тежина:

Погон Тандерболта сачињава мотор P & W R-2800 и четворокрака Хамилтонова елиса. Мотор P & W R-2800 је клипни, са унутрашњим сагоревањем, и један је од најбољих од свих коришћених у току и непосредно после Другог светског рата. Састоји се од 2х9 цилиндара (18), радијално распоређених у две паралелне равни, нормалне у односу на осу радилице и елисе. Цилиндри се хладе ваздухом који их опструјава. Проток ваздуха око цилиндара се подешава аутоматским померањем жалузина, на основу тренутно измерене температуре. Овај мотор се показао као веома поуздан у свим екстремним условима употребе. Четворокрака Хамилтонова (енгл. Hamilton Standard) елиса, пречника 3,17 m, је с аутоматском регулацијом корака (нападног угла) кракова, по критеријуму константног броја обртаја.

Напајање мотора смешом за сагоревање бензин-ваздух реализује се уз помоћ турбинског компресора, којим се ублажава утицај висине лета на смањење притиска пуњења цилиндара, а на тај начин се одржава снага мотора и повећава плафон лета авиона. Турбину компресора покрећу издувни гасови, вођени двема бочно спроведеним цевима око кабине пилота. За посебне потребе стицања предности у борби, Тандерболт располаже и воденим форсажем. То је систем којим се, за одређено време, постиже допунска снага. Њиме се Тандерболту обезбеђује енергетска предност над противником. Водени форсаж је примењен на варијанти P-47D. Реализује се водом из резервоара од 114 литара, смештеним на противпожарном зиду. За постизање веће, ванредне снаге мотора и за његову заштиту од детонација издувних гасова, у стублине мотора се убризгава вода. Вода се убризгава кроз електро-механички регулатор (заснован је на употреби мембрана и соленоида). Истовремено се карбураторска мешавина доводи на стање ближе оптималном, тако што се смањује однос бензин-ваздух (осиромашује се смеша). Преко регулатора, покренутог притиском воде, доводи се додатни ваздух, пошто је исти умањен висином лета. На овај начин се тренутно и краткотрајније повећава снага мотора без пораста притиска у разводној цеви за напајање цилиндара. Међутим, значајније и дуготрајније повећање снаге се постиже са порастом притиска у стублинама, услед сагоревања водоника, насталог разлагањем воде. Овај процес временски дуже траје, због чега касни последични прираст снаге мотора. Да би се процес убрзао, паралелно се комбинују ова два поступка. На тај начин се са првим процесом премошћава кашњење у прелазном процесу разлагања воде. На тај начин се обезбеђује брзи пораст снаге мотора у тренутку укључења форсажа, с умањењем утицаја кашњења одговора система.[7][8][9]

Pratt & Whitney R-2800 Engine 1.jpg Radial engine.gif
Мотор P & W R-2800.
Анимација принципа рада.

Опрема[уреди]

Тандерболт поседује сву класичну опрему, из периода своје оперативне употребе. У то време је био технолошки врх инструментална табла с класичним инструментима. Витални инструменти, за безбедност лета, су били удвојени. Поседовао је вишеканални, примо-предајни уређај за комуникацију и опрему за класичну навигацију.

Кабина је опремљена с класичним пилотским седиштем, за седећи падобран.

Пилот је обезбеђен с интерним кисеоничким системом, преко маске за дисање, што му је обезбеђивало безбедан лет и вођење борбе, у целој анвелопи лета Тандерболта.

Електро систем је напајан с електричном струјом са стартер-генератора и с батерије (акумулатора). Покретање мотора је са спољњим електро агрегатом, а у посебним слујевима аутономно, помоћу сопствене батерије (акумулатора). Стартер-генератор је уграђен на авионски мотор.

Хидраулички систем је пројектован по МИЛ прописима за борбене авионе, из те категорије (слика доле). Притисак хидро-уља се обезбеђује с пумпом, уграђеном на авионски мотор, а поузданост система је увећана с ручно погоњеном пумпом. Хидро-систем још сачињавају: резервоар за уље, акумулатор, вентили, славине, покретачи ногу стајних органа и закрилаца, селектор за управљање и проводне цеви. Свака нога, стајњих органа и свака од површина закрилца има засебне хидро-покретаче. Они раде по принципу заузимања крајњих положаја клипа (увучено-извучено).[7][5]

Хидроулика.svg

Наоружање[уреди]

Дејство P-47 с митраљезима.

Тандерболт се, за своје време, сматрао одлично наоружаним авионом. Имао је већу ватрену моћ од свих ловаца из тога времена. Његово наоружање се састојало од осам (2х4) митраљеза (калибра 12,7 mm), класична два носача за ношење спољњег терета, укупне масе до 907 kg (предвиђено првенствено за бомбе) и 2х5 шинастих лансера за невођене ракете ваздух-земља од 127 mm, ХВАР (енгл. HVAR). Сваки митраљез је обезбеђен оквиром за 350 метака. Прву генерацију авиона с млазним мотором карактерише баш такво наоружање, пресељено с борбених авиона, с клипно-елисним погоном.

На Тандерболту пилот је заштићен од непријатељске ватре чеоним непробојним стаклом, а са задње стране кабине плочом од челика.[10]

Варијанте[уреди]

Тандерболт је произведен у великом броју варијанти.[4][2][5]

XP-47B[уреди]

XP-47B је прототип; полетео је 6. маја 1941. године. Произведен је само један овакав авион.

P-47B[уреди]

P-47B је прва верзија серијске производње. Америчко министарство је наручило 171 авион, у овом стандарду. Због показаних, одређених недостатака, ови авиони су преусмерени за обуку пилота. Фабрички пробни пилот је погинуо, приликом испитивања у лету авиона P-47B, из почетне серијске производње.

Тандерболт у овој варијанти је наоружан са 2х4 митраљеза од 12,7 mm, сваки с оквиром за 350 метака. Први авион пробне партије је испоручен у децембру 1941, а други у марту 1942. године. Први серијски авион којим је потпуно стандардизована производња је завршен у мају 1942. године. Овај стандард је већ добио клизни поклопац кабине, турбо компресор за мотор P & W R-2800 и регулацију корака кракова елисе.[6]

P-47C[уреди]

P-47C је настао побољшавањем P-47B. Структура командних површина је појачана, ажуриран је турбо компресор мотора и уграђена је кратка вертикална радио антена. Укупно је произведено 602 авиона у овом стандарду. Америчком ваздухопловству је први авион у овој варијанти испоручен у септембру 1942. године.

Након производње прве серијске партије, од 57 авиона P-47C, уведена је производња стандарда P-47C-1, у којој је за 200 mm продужен труп у секцији кабине. Ова реконструкција је изведена због оптимизације положаја тежишта авиона. Изведене су и друге мање измене, као што су побољшања на хладњаку уља, на кочионом систему стајних органа и на електросистему.

Следећа серијска партија је била од 55 авиона истог стандарда, након чега је следила производна партија од 128 авиона истог стандарда, изузев што је на доњи део трупа додат носач спољњег терета, за подкачињање бомби од 225 kg, или резервоара горива, запремине од 758 литара.

Највећа је надоградња у варијанти P-47C-5, коју карактерише радио антена типа мач и нови мотор P & W R-2800-59, од 1700 kW.

Експонат P-47D Тандерболта.

XP-47E[уреди]

XP-47E је експериментална варијанта за испитивање интеграције мотора P & W R-2800-59, херметизације кабине и нове Хамилтонове елисе.

XP-47F[уреди]

XP-47F је такође експериментална варијанта, на којој је истраживано побољшање ламинарног слоја опструјавања крила, у жељи за побољшањем перформанси авиона. Ова истраживања нису дала жељене резултате.

P-47D[уреди]

P-47D је, у почетку био исти као и P-47C, стим што је он произвођен у новој фабрици у Евансвилу, Индијана, због потребе увећања производних капацитета, условљено са захтевом за значајно убрзање динамике производње, због тока рата. Ситуација на ратишту је тражила велики број борбених авиона, што је условило масовну производњу Тандерболта. Стицање слике о количини авиона, илуструје податак да је P-47D произвођен, у обе фабрике заједно, у 40 серијских партија (лотова). У свакој производној партији су увођене измене и допуне решења. Значајније су биле новине у домену погона, наоружања, опреме и заштите пилота. У серијској партији P-47D-25 је уведен капљаст поклопац кабине и повећана је унутрашња количина горива на 1402 литара. Пилоти су увођење капљастог поклопца кабине оценили као значајно побољшање.

Укупно је произведено 12 602 авиона P-47D.

[7][10]

Izgled trupa.png
Измена изгледа профила трупа у варијантама P-47.

P-47G[уреди]

У серијској производњи P-47G сви материјали су били другачије обележени, због жељеног раздвајања од осталих варијанти, а не због суштинске разлике у решењима. Постојала је жеља да се у овој варијанти пробају другачије варијације у односу на варијанту »D«. Челни, први авион P-47G је био идентичан са P-47C, а наредни P-47G-1 је био идентичан са P-47C-1. Из даљих партија су P-47G били упоредиви са P-47D.

Под ознаком P-47G произведено је 354 авиона.

XP-47K[уреди]

На крају серијске производње пете партије варијанте D, на последњем авиону P-47D-5, уведена је измена на поклопцу кабине, у циљу боље прегледности пилота. Тај авион је обележен с XP-47K, а та модификација је изведена по британском предлогу.

XP-47L[уреди]

Сва побољшања до серијске партије P-47D-30, прототипски су демонстрирана у једном авиону и он је обележен са XP-47L. Ова апликација у себи садржи измене поклопца кабине и капацитета унутрашњих резервоара горива, на мотору и на систему за хлађење мотора.

XP-47H[уреди]

Тандерболтом је постигнут врхунац у овој категорији и концепцији авиона, али рат је захтевао сталну потребу за даљим унапређењем. У том настојању су направљена два авиона XP-47H с 16-цилиндричним линијским мотором, са воденим хлађењем. У пракси се показало да такви мотори велике снаге нису решење за авионе, док су за аутомобиле непревазиђени.

XP-47J[уреди]

P-47M (F-47M)

XP-47J је експериментални авион, развијен и произведен 1943. године. Послужио је за доказ, новог турбо-компресора, воденог форсажа, вентилатора у систему ваздушног хлађења, примени мотора P & W R-2800-57 (2090 kw), редукције наоружања на 2х3 митрањеза и олакшања структуре крила.

С XP-47J је постигнута рекордна брзина у хоризонталном лету, за авионе с клипним мотором, од 813 km/h, у августу 1944. године. Овај најбржи авион, с клипним мотором, ипак није имао перспективу, пошто се појавио у ери развоја авиона с млазним моторима.

P-47M[уреди]

P-47M је конзервативни прилаз унапређења Тандерболта. Три серијска P-47D су модификована у варијанту P-47M. На њему није успешно интегрисан мотор P & W R-2800-57 и нови турбо-компресор. Постигнута је максимална брзина у хоризонталном лету, од 761 km/h.

Прича да је ова варијанта рађена за уништавање немачких ракета V-1 је произвољна. Развој ове варијанте је отпочет далеко раније од првог немачког напада са V-1. Произведено је укупно 130 авиона P-47M, а исти су стигли у Европу тек почетком 1945. године. У његовој експлоатацији се показало да интеграција мотора на њему није квалитетно изведена. Када су проблеми отклоњени, рат се већ завршио у Европи.

P-47N[уреди]

XP-72 Супер Тандерболт, у две пројекције.

P-47N је последња варијанта, са серијском производњом, из ове породице авиона. Био је намењен за праћење супер-бомбардера B-29 (летећих тврђава), у летовима с великим радијусима и на великим висинама, до удаљених јапанских острва, преко Пацифика.

Повећање горива у унутрашњости авиона једино је било могуће извести у крилу. За такво решење је репројектовано крило и у њега су уграђени резервоари запремине од 190 литара. Један од P-47М је опремљен новим крилом и унутрашњим резервоарима у септембру 1944. године. Репројекат се показао као успешан, повећан је тактички радијус лета на око 3 200 km, а трајање лета је било око 12,5 часова (аутономија лета). На њему је био уграђен и писоар за пилота.

P-47N је ушао у масовну производњу с мотором P & W R-2800-77 и с новим турбо-компресором и другим, мањим изменама. Укупно је произведено 1816 ових авиона. Задња производња, у партији P-47N-25, реализована је у октобру 1944. године.

Ова варијанта авиона се користила, поред главне намене праћења летећих тврђава, и као ловац-бомбардер на европском ратишту.

XP-72 Супер Тандерболт[уреди]

XP-72 Супер Тандерболт је последња концепција из развоја ове велике фамилије авиона, којом су се желеле постићи гранично могуће перформансе, с клипно-елисним погоном. Ову концепцију карактерише 28-цилиндрични радијални мотор, с ваздушним хлађењем. Цилиндри мотора су распоређени у четири радијалне равни (4х7), са укупном снагом од 2575 kW. Змај авиона је задржан од класичне варијанте Тандерболта, а једино је предњи, моторски део, продужен и подешен за нови мотор. XP-72 је наоружан са шест митраљеза (2х3), а спољњи терет је могао носити испод крила, масе до 2х450 kg.

Уговор за развој овог авиона је потписан у јуну 1943, а први прототип је полетео 2. фебруара 1944. године. Други прототип, са шестокраком елисом, полетео је у јулу 1944. године. Овај други прототип је изгубљен у раној фази испитивања у лету, а показао се као веома импресиван, посебно у перформансама успона.

Америчко министарство војске је било наручило производњу 100 оваквих авиона. Уговор је убрзо отказан, пошто се схватило да је развој авиона с клипно-елисним погоном дошао до крајњих граница летних перформанси. Сасвим је било јасно да је даља перспектива за борбене авионе била у погону с млазним мотором. На овај начин је завршен развој и производња овог масовног и прослављеног авиона из Другог светског рата.

Производња[уреди]

Производња Тандерболта је била масовна, у две одвојене фабрике, на две локације. Стара фабрика на Лонг Ајланду није могла да задовољи захтевану динамику и количину производње Тандерболта, условљену текућим ратом. Изграђена је нова фабрика у Евансвилу, у Индијани. У обема фабрикама је паралелно лансирана производња по партијама (лотовима). Свака партија авиона се производила по дефинисаној документацији, без измена. Измене у документацију су се уносиле за следећу партију производње. Укупна производња од 15 680 авиона је лансирана у више од 40 партија. Од тога се изузимају прототипи који су реализовани кроз процедуру развоја и с другим стандардом документације.

Сматра се да су појединачни трошкови тадашње производње Тандерболта износили 83 000 америчких долара.[2][5]

Ознака Бр. произведених Бр. модификованих Напомене
XP-47B 1 - Први Тандерболтов прототип.
P-47B 171 - Варијанта у првој серијској производњи.
RP-47C - 1 Експериментална извиђачка варијанта.
P-47C 602 - Побољшани P-47B
P-47D 12 602 - Укупна производња с капљастим поклопцем кабине.
XP-47E - 1 На једном од P-47B направљене су одређене измене.
XP-47F - 1 На једном P-47B је експериментисано с ламинарним слојем.
P-47G 354 - Преправљена је документација варијанти P-47C и P-47D.
ТР-47G - 2 Двосед за обуку.
XP-47H - 2 P-47D с линијским мотором и воденим хлађењем.
XP-47J 1 - Олакшани Тандерболт, рекордер у постигнутој брзини.
XP-47K - 1 На P-47D је изведена модификација поклопца кабине.
XP-47L - 1 Повећан је капацитет резервоара за гориво.
YP-47M 3 - Интегрисани су модификовани мотор и нови турбо-компресор.
P-47M 130 - Серијска производња YP-47M.
XP-47N - 1 Интеграција резервоара за гориво у крило.
P-47N 1 816 - Серијска производња P-47N.
 \sum 15 680 [5] 10 Десет готових авиона су модификовани, с новим решењима.

Карактеристике[уреди]

У наредној табели су упоредно приказане карактеристике почетне варијанте P-43A Ланчер, коначно постигнутих резултата с најмасовније произвођеним авионом P-47D-25 (25. партија производње) и за прототипску варијанту с граничним могућностима с клипним мотором, XP-72 Супер Тандерболт.[2][4][5]

Назив карактеристике P-43A Ланчер P-47D (F-47D) XP-72 Супер Тандерболт
Распон крила [m] 11 12,4 12,5
Површина крила [m2] 20,4 27,87 27,87
Дужина авиона [m] 8,67 11 11,2
Висина авиона [m] 4,27 4,3 4,42
Маса празног авиона [kg] 2 600 4 850 4 970
Маса нормално напуњеног авиона [kg] 3 540 - 6 690
Највећа, могућа маса авиона [kg] - 8 800 -
Мотор P&W R-1830-35 P & W R-2800-59 енгл. P & W R-4360 -13 Wasp Major
Снага [kW] 897 1 890 2 575
Максимална брзина хоризонталног лета [km/h] 575 690 790
Брзина успона [m/s] - 15,9 26,8
Долет [km] 1 290 3 060 1 930
Плафон лета [m] 26 000 12 000 12 800

Оперативна и борбена употреба[уреди]

Ракетирање циљева на земљи, са P-47D (F-47D).

Оперативна употреба P-47 (F-47), исказана кроз статистику америчке војске, за период од марта 1943. до августа 1945. године, је у мега-цифрама:

  • Летење
    • 545 575 летова, мисија
    • 1 352 810 часова лета
  • Потрошено
    • 773 025 120 литара горива
    • 134 899 415 метака, калибра од 12,7 mm
    • 59 657 невођених ракета ваздух-земља
  • Уништено и онеспособљено
    • 7 000 авиона (3 552 у ваздуху)
    • 9 000 локомотива
    • 60.000 вагона
    • 86 000 камиона
    • 6 000 оклопних возила и тенкова

Тандерболт је најзначајнији ловац-бомбардер који је учествовао у Другом светском рату. Рекордер је по величини, маси, робусности, ватреној моћи, аутономији лета (дужини времена остајања у ваздуху) и у максималној брзини у хоризонталном лету. Он је највећи ловачки авион, с клипно-елисном погонском групом, у целој ваздухопловној историји. Користио се и као ловац-бомбардер и пратилац других борбених авиона на дуготрајним летовима на великим висинама. Његова чврста конструкција и радијални мотор (двострука звезда) с ваздушним хлађењем, обезбедили су му велику толеранцију на отежане услове коришћења и оштећења у борби. Током Другог светског рата, P-47 је учествовао у готово свим активним ратним подручјима, у ваздухопловствима више савезничких земаља.

Тандерболти су имали ватрено крштење 10. марта 1943. године изнад француске.

Први сукоб у ваздушном простору немачким авионима десио се 15. априла 1943. године, када је пилот Дон Блакесли Тандерболтом оборио први непријатељски авион Fw-190. У току целог рата су остали рекордери, у победама Тандерболтом у ваздушним борбама: Френсис „Габи“ Габрески, са 28 победа, и Роберт С. Џонсон, са 27 победа.

Прва мисија праћења B-17 је била на почетку бомбардовања Немачке, 17. августа 1943. године. Мисије праћења бомбардера су се наставиле из база у Италији, а у нападима на јапанска острва из Аустралије.

У тренутку отпочињања оружаног сукоба у Кореји, 25. јуна 1950. године, Тандерболт је био у наоружању америчког ваздухопловства, али није коришћен за интервенцију, већ је уместо њега коришћен P-51 Мустанг. Тандерболт није коришћен иако је био далеко ефикаснији и отпорнији од P-51 Мустанга, поготову за такву врсту ратовања. За то је било више разлога, а међу њима се спомињу буџетска ограничења, недостатак резервних делова, кампања за убрзани прелазак на борбене авионе с млазним мотором итд.

Амерички ваздухопловни оперативци и пилоти су поново жалили за Тандерболтом у Вијетнамском рату (1959—1975), из оправданих разлога. Прво, рат је имао герилско обележје по прашумама и мочварном терену, с мањим групацијама снага. Друго, с тадашњим основним борбеним авионом Фантомом је направљена концепцијска грешка што није био наоружан сталним ватреним оружјем. Озбиљно је било постављено питање повратка Тандерболта у оперативну употребу, који би био веома ефикасан у тим условима ратовања. Коначно се закључило да за то не постоје реални услови. [1] [11]

Корисници[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б P-47-47 у Кореји
  2. ^ а б в г д „Производња P47“. Nationalmuseum.af.mil Приступљено 14. 11. 2013.. 
  3. ^ P-47 Копљаник
  4. ^ а б в Развој и Варијанте
  5. ^ а б в г д ђ Детаљно о Тандерболту[мртва веза од November 2013]
  6. ^ а б „Испитивање у лету“. Wwiiaircraftperformance.org. 18. 6. 1942. Приступљено 14. 11. 2013.. 
  7. ^ а б в г д „Пројекат“. Rwebs.net Приступљено 14. 11. 2013.. 
  8. ^ -{„Мотор P & W R-2800}“. Aviation-history.com Приступљено 14. 11. 2013.. 
  9. ^ „Турбо компресор“. Rwebs.net. 30. 12. 1943. Приступљено 14. 11. 2013.. 
  10. ^ а б „Спецификације Тандерболта »D«“. Military-aircraft.org.uk Приступљено 14. 11. 2013.. 
  11. ^ „Историја употребе Тандерболта“. Usaaf.com Приступљено 14. 11. 2013.. 
  12. ^ „Тандерболти у Совјетском Савезу, „Кутак неба““. Airwar.ru Приступљено 14. 11. 2013.. 

Литература[уреди]

Коришћени извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: P-47 Тандерболт


Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд