Диоклецијанова палата

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 30' 30" СГ Ш, 16° 26' 20" ИГД

Историјски комплекс Сплита са Диоклецијановом палатом*
Светска баштина Унеска

Поглед на Диоклецијанову палату
Држава Застава Хрватске Хрватска
Врста културна
Критеријум ii, iii, iv
Референца 97
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1979.  (3. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Диоклецијанова палата је грађевина у Сплиту, у Далмацији, данашња Хрватска коју је изградио цар Диоклецијан у 3. веку.

Диоклецијан је дао да се ова велика палата сазида како би у њој провео последње године живота после абдикације 1. маја 305. Саграђена је у заливу који се налази на јужној страни малог полуострва који задире у Јадранско море са далматинске обале, 6,5 km удаљеном од Солина (Salona), главног града римске провинције Далмације. Терен на коме је палата саграђена се благо нагиње ка мору. То је типично карстни терен, ниски кречњачки гребени који се пружају од истока ка западу с пукотином од лапорца између њих.

Ова палата је данас срце унутрашњег града Сплита где се могу наћи најзначајније историјске грађевине. Важност Диоклецијанове палате далеко надилази њен локални значај због добре очуваности и грађевина из каснијих историјских периода, од римских времена па надаље, који дају посебну драж старом Сплиту. Палата је једна од најпознатијих архитектонских и културних грађевина на хрватској јадранској обали и заузима значајно место у медитеранској, европској и светској баштини.

У новембру 1979. УНЕСКО је прихватио предлог да се историјски центар Сплита, саграђен око палате, укључи на листу Светске баштине.

Основа палате је неправилни правоугаоник с кулама на западном, северном и источном прочељу. Она комбинује вредности луксузне виле с војничким логором, са широким капијама и осматрачницама. Палата је окружена зидинама, и у своје време је у њој становало преко 9.000 људи.

Једино јужно прочеље, које се уздиже директно са, или врло близу мора, није заштићено зидовима. Развијена архитектонска композиција галерија с аркадама на вишим спратовима разликује се од грубљег изгледа остала три прочеља. Монументалне капије у средини сваког од ових зидова воде до унутрашњег дворишта. Јужна Морска капија је једноставнијег изгледа и мањих димензија од остале три. Вероватно је њена првобитна намена била да буде приватни императоров пролаз ка луци или као улаз за снабдевање.

Дуалистичка природа архитектонског плана, који је и вила и каструм, уочљива је и у уређењу унутрашњости. Попречни пут (decumanus) који повезује источне и западне капије дели читав комплекс на две половине. У јужној половини налазе се луксузније грађевине: императоров стан, јавни и приватни, и култне грађевине. Императоров стан је окренут ка морској обали. Због тога што нагнути терен ствара разлику у нивоима, стан се налази изнад нижих грађевина. Иако су кроз векове служиле као одлагалиште отпада ове ниже грађевине су добро сачуване, пружајући доказ о изворном изгледу и распореду горњих просторија.

Монументално двориште, звано перистил, омогућава северни приступ императоровим одајама. Он је такође прилаз Диоклецијановом маузолеју на истоку и трима храмовима на западу.

Северна половина палате, која је подељена на два дела главном уздужном улицом (cardo) која води од Северне капије до перистила, мање је очувана. Претпоставља се да је свако од ових делова чинило велике стамбене комплексе, у којима су живели војници и слуге, а вероватно је имао и друге намене. Оба дела су вероватно са свих страна била окружена улицама. У подножју зидина налазиле су се правоугао зграде, вероватно складишта.

Палата је зидана локалним кречњачким каменом високог квалитета, углавном из каменолома са острва Брача; песак је узиман из оближњих река, а цигле су прављене и солинским и другим радионицама. Део материјала за декорацију је увезен: египатски гранитни стубови и сфинге, фини мермер за облогу и капителе произведен је у радионицама у Проконесу (Proconnesos) у Грчкој.

Вода за палату довођена је из реке Јадра близу Солина. И данас се могу видети импресивни остаци аквадукта дуж пута од Сплита до Солина. Акведукт је знатно рестауриран у 19. веку.

Британски неокласицистички архитект Роберт Адам је испитао остатке палате и 1764. објавио књигу „Рушевине палате цара Диоклецијана у Сплиту у Далмацији“ (Ruins of the Palace of the Emperor Diocletian at Spalatro in Dalmatia).


Спољашње везе[уреди]