Житорађа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Житорађа

Панорама Житорађе
Панорама Житорађе

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Топлички
Општина Житорађа
Становништво
Становништво (2011) 3543
Положај
Координате 43°11′14″N 21°42′28″E / 43.187333, 21.707833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Житорађа на мапи Србије
{{{alt}}}
Житорађа
Житорађа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18412
Позивни број 027
Регистарска ознака PK


Координате: 43° 11′ 14" СГШ, 21° 42′ 28" ИГД

Житорађа је насеље у Србији у општини Житорађа у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 3543 становника (према попису из 1991. било је 3503 становника).

Географски положај и општи подаци[уреди]

Општина Житорађа налази се на југоистоку Србије, у Топличком округу, на удаљености 10 km од коридора 10 који повезује Србију са Македонијом, Грчком и даље са Далеким истоком. Општина се налази на удаљености 35 km југозападно од Ниша, и гравитира Нишу као економском, политичком и културном центру.

Историја[уреди]

Први подаци о Житорађи као насељеном месту датирају из 4. века, откад се помиње стари византијски град Житорађско кале (лат. Ad Herculum). Из овог доба потиче и сачуван је верски објекат Латинска црква надомак Житорађе.

Житорађа је 1877. ослобођена од Турака. Ова година се сматра годином оснивања општине.

Посебно познати и атрактивни локалитети налазе се на планини Пасјачи—место звано Кале где су лоцирани остаци старог римског града Ад Херкулем, затим у близини села Глашинца - место звано Глашинска чука, чувена Латинска црква која датира још из 4. века.

Образовање[уреди]

Основна школа у Житорађи почела је са радом далеке 1873. године, а ова школе има и осморазредна одељења у Пејковцу, Црнатову и Дубову, а у осталим насељима четвороразредне школе. Школа броји 1652 ученика. Средња школа Житорађа ради од 1978. године. Школу чине 3 образовна профила машинске, пољопривредне и економске школе. Предшколска установа за децу је дечји вртић Прва радост, основан 1981. године. У Житорађи постоји Народна библиотека са фондом од око 35.000 књига.

Здравство[уреди]

Дом здравља Житорађа постоји од 1956. године, а у свим већим селима постоје амбуланте.

Инфраструктура[уреди]

Окосницу друмског саобраћаја чини деоница регионалног пута Р-245 Ниш – Житорађа – Прокупље - Приштина која пролази кроз Житорађу, регионални путни правац Р–221, Ниш - Пејковац – Прокупље – Приштина који пролази кроз Добрич, средиште повртарске и пољопривредне производње општине, и регионални пут Р - 223 А који повезује општину Житорађа са општином Бојник и пролази кроз Дубово. Укупна дужина регионалних путева износи 38 km. Удаљеност општине од међународног путног коридора Е-75 износи свега 12 km. Последњих година урађено је много на модернизацији свих путних праваца, а посебна пажња је посвећена уређењу локалних и атарских путева. Само у 2005. години у потпуности је реновирано 24 km путне мреже у општини, а у 2006. години настављено са још 5 km нових путева, тако да се до 2008. г. очекује комплетна модернизација свих путних праваца у општини и свих локалних улица.

Електроенергетска мрежа је на задовољавајућем нивоу. У Житорађи је у припреми и реконструкција далековода 10 kV према Дреновцу и потенцијално новој индустријској зони Бадњевац.

Већина становништва општине Житорађа снабдева се водом путем бунара, изузев општинског центра Житорађа које има уређен систем за водоснабдевање. Изградња водоводне и канализационе мреже у свим селима је у плану. У току је изградња водоводне мреже у 5 месних заједница по заједничком пројекту Европске уније и општине, а у припреми су пројекти за водоснабдевање и осталих месних заједница.

На територији општине постоје богата изворишта воде. Пројектом је планирано повезивање у јединствен систем који ће бити повезан са системом водоснабдевања Селова. Телекомуникациону инфраструктуру општине Житорађа чине: мрежа фиксне телефоније Телекома Србије и мрежа мобилне телефоније Теленора и Телекома Србије. Чворна централа у Житорађи везана је за оптички кабл Ниш – Прокупље.

Привреда[уреди]

У структури привреде општине Житорађа доминантно место заузима пољопривреда. У структури пољопривреде последњих година примат заузима производња раног поврћа из пластеника и производња бостана. Развијено је воћарство, а такође су заступљене и све остале културе. Житорађа располаже са укупно 23.303,89 хектара обрадиве површине. Према последњим подацима структура пољопривредне производње изгледа овако:

Ратарске културе 13.874 ha Повртарство 1.200 ha Воћњаци 700 ha Винова лоза 654 ha Ливаде и пашњаци 864 ha Шуме 489 ha

Основна карактеристика производње је у томе што се марљивим и стручним радом на малим површинама постижу изванредни резултати у производњи, уз занемарљиво коришћење хербицида. Производња здраве хране у наредном периоду одвијаће се уз сарадњу и под надзором стручњака из Лабораторије за испитивања састава земљишта и животних намирница при Средњој школи Житорађа. У области сточарства у општини Житорађа постоји С. З. С. З 1 Децембар са капацитетом од 30.000.000 товљених свиња годишње. Фарма спада у ред најуспешнијих у Србији и има заокружени циклус производње. Велике су развојне могућности ове фарме у проширењу делатности на производњу финалних производа, кланичну индустрију и производњу сточне хране за тржиште. Процес приватизације очекује се у 2008. години.

Постојала је Земљорадничка задруга Победа Доње Црнатово са капацитетом за узгој кока носиља од 12000 комада, мешаоном сточне хране и расположивим обрадивим земљиштем од 17 ha и шумом од 120 ha, као и ЗЗ Будућност Житорађа са капацитетом до 10.000 комада товних пилади, опремом и обрадивим земљиштем од 65 ha. Од индустријских капацитета овде је смештен и некадашњи погон ЕИ Ниш – АД АД ХЕРКУЛЕМ Житорађа.

У приватном сектору на територији општине Житорађа послује око 180 самосталних радњи и свега неколико предузећа. У структури самосталних радњи најбројније су радње из области трговине. Тежња је општине и самосталних занатских радњи да се у будућности стимулишу занатске делатности са посебним акцентом на очување старих заната. Од приватних предузећа треба истаћи ПП Серђо Житорађа (фабрика обуће), ПП Амер- пром Влахово (лековити чајеви), ПП Ниле Житорађа (трговина на велико и мало), Кони-трејд Житорађа (кондикторски производи), Кристал Житорађа (обрада стакла)и друга.

Пољопривредни произвођачи су организовани кроз следећа Удружења :

  • Удружење пољопривредних произвођача општине Житорађа
  • Удружење воћара и повртара Фармер Влахово
  • Удружење пољопривредних произвођача Фортеса Вољчинац
  • Удружење пољопривредних произвођача Агротим Влахово
  • Пчеларско друштво Цвет Житорађа
  • Број регистрованих пољопривредних газдинстава је 2.200.

Општина има формирану службу за рурални развој.

Туризам[уреди]

Општина је кренула са израдом пројектне документације за изградњу „Етно села са ловачким домом“. Предлози су: излетиште Главичица на брду изнад Житорађе, удаљено 3 km од Житорађе, ловни резерват у с. Зладовац на удаљености 11 km од Житорађе и викенд насеље Дебели Луг на 5,5 km од Житорађе. Последњих година подручје општине је веома посећено ловцима и љубитељима природе из Италије и Грчке који у све већем броју и све дужем временском периоду бораве у Житорађи. Главни адути су пољска јаребица и препелица које живе и опстају само у срединама где нема пестицида и хербицида у земљишту.

Демографија[уреди]

У насељу Житорађа живи 2771 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 1.008 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,51.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2442 [1]
1953. 2464
1961. 2618
1971. 2849
1981. 3270
1991. 3503 3408
2002. 3724 3543
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.269 92,26%
Роми
  
246 6,94%
Македонци
  
6 0,16%
Југословени
  
6 0,16%
Бугари
  
2 0,05%
Црногорци
  
1 0,02%
Горанци
  
1 0,02%
непознато
  
9 0,25%


Занимљивости[уреди]

Житорађа је родно место чувене певачице народне музике Светлане Цеце Ражнатовић[4].

У Житорађи је одрастао и завршио основну школу[4] српски политичар Ивица Дачић. Дачићева породица се убрзо по његовом рођењу преселила из Призрена у Житорађу.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. ^ а б Документациони центар „Време“, Биљана Васић, 19. мај 2005. године, Приступљено 16. априла 2011.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :