Калијум-сулфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калијум-сулфат
Други називи Поташум-сулфат
Идентификација
CAS регистарски број 7778-80-5
MeSH Nickel+carbonate
Својства
Моларна маса 174.259 g/mol (анхидрид)
Агрегатно стање Бела кристална супстанца
Густина 2.66 g/cm3, анхидрован
Растворљивост у води 11.1 g/100 ml (20 °C)
Структура
Кристална решетка/структура орторомбична
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) External MSDS
Опасност у току рада Иритант
R и S-ознаке нема
Сродна једињења
Други анјони Калијум-хидрогенсулфат
Калијум-сулфит
Калијум-бисулфит
Калијум-персулфат
Други катјони Литијум-сулфат
Натријум-сулфат
Магнезијум-сулфат



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Калијум-сулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле K2SO4.

Распрострањеност у природи[уреди]

Јавља се у великим количинама у разним двогубим солима у штасфуртским наслагама, као што су шенит и каинит, који и служе за добијање калијум-сулфата.[1]

Добијање[уреди]

Шенит се одваја хлађењем из врућег засићеног раствора каинита, а потом третира раствором калијум-хлорида:

K2SO4 • MgSO4 • 6H2O + 2KCl → 2K2SO4 + MgCl2 + 6H2O

Прво се добија слабо растворан, анхидровани калијум-сулфат, а концентровањем се из филтрата таложи карналит из кога се добијају калијум-хлорид и магнезијум-хлорид.[1]

Калијум-сулфат се још може добити загревањем калијум-хлорида са сумпорном киселином, али у мањим количинама, а иначе је споредни производ при добијању калијум-дихромата и калијум-перманганата.[1]

Својства[уреди]

То је супстанца коју чине безбојни кристали без воде. У води се слабо раствара (на 0°C 6,85 g у 100 g воде).[1]

Употреба[уреди]

Користи се за прављење калијумове стипсе и као вештачко ђубриво, посебно приликом гајења дувана и пшенице. Осим калијум-сулфата, као ђубриво се користи и калијум-хлорид, али код парадајза, лука, пасуља и бостана предност се даје калијум-сулфату јер су поменуте биљке осетљиве на веће концентрације хлора.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.


Спољашње везе[уреди]