Sumporasta kiselina
| Sumporasta kiselina | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 7782-99-2  |
| PubHem | 1100 |
| HemPauk | 1069 |
| KEGG | |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | H2SO3 |
| Molarna masa | 82.07 g/mol |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | ICSC 0074 |
| ЕU-klasifikacija | Korozivna materija (C) |
| EU-indeks | 016-011-00-9 |
| R-oznake | R20, R34 |
| S-oznake | (S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45 |
| Tačka paljenja | nije zapaljiva |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodna jedinjenja | Sumpor dioksid Sumporna kiselina |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Sumporasta kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H2SO3. Ne postoje dokazi da sumporasta kiselina postoji u rastvorenom obliku, ali je molekul bio detektovan u gasnoj fazi.[1] Konjugovane baze ove kiseline su međutim široko rasprostanjeni anjoni, bisulfiti (ili hidrogensulfiti) i sulfiti.
Ramanovi spektri rastvora sumpor dioksida u vodi pokazuju samo signale usled SO2 molekula i bisulfitnog jona, HSO3−.[2] Intenziteti signala su konzistentni sa sledećim ekvilibrijumom:
-
- SO2 + H2O
HSO3− + H+ - Ka = 1.54×10−2; pKa = 1.81.
- SO2 + H2O
HSO3− + H+Vodeni rastvori sumpor dioksida, koji se ponekad nazivaju sumporastom kiselinom, se korist kao redukujući agensi i sredstva za dezinfekciju, poput rastvora bisulfita i sulfitnih soli. Oni su takođe blagi izbeljivači, i koriste se za materijale koji se mogu oštetiti izbeljivačima koji sadrže hlor.
Vidi još [уреди]
Literatura [уреди]
- ^ D. Sülzle, M. Verhoeven, J. K. Terlouw, H. Schwarz (1988). „Generation and Characterization of Sulfurous Acid (H2SO3) and of Its Radical Cation as Stable Species in the Gas Phase“. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 27: 1533–4. DOI:10.1002/anie.198815331.
- ^ Jolly, William L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-032768-8.
|
|||||
