Sumporasta kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sumporasta kiselina
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 7782-99-2 YesY
PubChem[1][2] 1100
ChemSpider[3] 1069 YesY
UNII J1P7893F4J YesY
KEGG[4] C00094
ChEMBL[5] CHEMBL1161699 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H2SO3
Molarna masa 82.07 g/mol
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0074
ЕU-klasifikacija Korozivna materija (C)
EU-indeks 016-011-00-9
R-oznake R20, R34
S-oznake (S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Tačka paljenja nije zapaljiva
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Sumpor dioksid
Sumporna kiselina

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Sumporasta kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H2SO3. Ne postoje dokazi da sumporasta kiselina postoji u rastvorenom obliku, ali je molekul bio detektovan u gasnoj fazi.[6] Konjugovane baze ove kiseline su međutim široko rasprostanjeni anjoni, bisulfiti (ili hidrogensulfiti) i sulfiti.

Ramanovi spektri rastvora sumpor dioksida u vodi pokazuju samo signale usled SO2 molekula i bisulfitnog jona, HSO3.[7] Intenziteti signala su konzistentni sa sledećim ekvilibrijumom:

SO2 + H2O је у еквилибријуму са HSO3 + H+
Ka = 1.54×10−2; pKa = 1.81.

Vodeni rastvori sumpor dioksida, koji se ponekad nazivaju sumporastom kiselinom, se korist kao redukujući agensi i sredstva za dezinfekciju, poput rastvora bisulfita i sulfitnih soli. Oni su takođe blagi izbeljivači, i koriste se za materijale koji se mogu oštetiti izbeljivačima koji sadrže hlor.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ D. Sülzle, M. Verhoeven, J. K. Terlouw, H. Schwarz (1988). „Generation and Characterization of Sulfurous Acid (H2SO3) and of Its Radical Cation as Stable Species in the Gas Phase“. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 27: 1533–4. DOI:10.1002/anie.198815331. 
  7. ^ Jolly, William L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-032768-8. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Sumporasta kiselina