Пасуљ

Пасуљ
Разнолика семена пасуља
Систематика
царство: Plantae раздео: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida ред: Fabales породица: Fabaceae потпородица: Faboideae трибус: Phaseoleae род: Phaseolus
Биномијална номенклатура
Phaseolus vulgaris L.
Екологија таксона
Животна форма: T (терофита)

Пасуљ (стгрч. φασόλι [pʰasóli], лат. Phaseolus vulgaris), словенски назив грах, једногодишња је биљка из породице бобова (Fabaceae, махунарке). Пореклом је из Јужне Америке, а у Европи се први пут спомиње 1542. Пасуљ спада у поврће високе биолошке вредности. Манифестација посвећена овом јелу назива се пасуљијада.

Хранљива својства

Пасуљ има изузетну калоричну вредност (100 грама пасуља има 143 килокалорија) али и све друге неопходне биолошке материје: протеине (26%), угљене хидрате (52%), масти (2,1%), затим све есенцијалне аминокиселине, лецитин, калијум, калцијум, фосфор, гвожђе. Љуска пасуља је богата пектином и другим тешко пробављивим садржајима те се не препоручује особама са желудачним, цревним и другим сметњама.

Лековита својства

Пасуљ, а нарочито његове махуне имају и лековита својства. Махуне без семена су опробано средство за смањивање шећера у крви, а добре су и против упале бубрега и мокраћног мехура. Стабло, лист и цвет су поуздан диуретик. Захваљујући комбинацији влакана и фолне киселине штити од можданог удара и болести срца и дебелог црева.

Доместификација

Култивисањем пасуља однеговано је 70 сорти, са вегетацијом од 70-90 дана. Родоначелником свих сорти, и саме врсте обичног пасуља (Phaseolus vulgaris), сматра се врста Phaseolus arvensis.

По висини стабљике дели се на:

• чучавац, висок до 60 cm,
• получучавац, 60—130 cm и
• приткаш, преко 130cm.

Пасуљ на Балкану

На Балкан пасуљ је донесен из Италије у 17. веку. Најзаступљеније сорте пасуља у Србији данас су галеб, двадесетица, бисер, панонски градиштанац, панонски тетовац, побољшани градиштанац, златко, сремац.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пасуљ