Пасуљ
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Пасуљ | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Разнолика семена пасуља
|
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||
| Phaseolus vulgaris L. |
||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
| Животна форма: T (терофита) |
Пасуљ (Phaseolus vulgaris) је једногодишња биљка из породице бобова (махунарки, Fabaceae). Пореклом је из Јужне Америке, а у Европи се први пут спомиње 1542. Пасуљ спада у поврће високе биолошке вредности.
Садржај |
[уреди] Хранљива својства пасуља
Пасуљ има изузетну калоричну вредност (100 грама пасуља има 143 килокалорија) али и све друге неопходне биолошке материје: протеине (26%), угљене хидрате (52%), масти (2,1%), затим све есенцијалне аминокиселине, лецитин, калијум, калцијум, фосфор, гвожђе. Љуска пасуља је богата пектином и другим тешко пробављивим садржајима те се не препоручује особама са желудачним, цревним и другим сметњама.
[уреди] Лековита својства пасуља
Пасуљ, а нарочито његове махуне имају и лековита својства. Махуне без семена су опробано средство за смањивање шећера у крви, а добре су и против упале бубрега и мокраћног мехура. Стабло, лист и цвет су поуздан диуретик. Захваљујући комбинацији влакана и фолне киселине штити од можданог удара и болести срца и дебелог црева.
[уреди] Доместификација
Култивисањем пасуља однеговано је 70 сорти, са вегетацијом од 70-90 дана. Родоначелником свих сорти, и саме врсте обичног пасуља (Phaseolus vulgaris), сматра се врста Phaseolus arvensis.
По висини стабљике дели се на:
- чучавац, висок до 60 cm,
- получучавац, 60—130 cm и
- приткаш, преко 130cm.
[уреди] Пасуљ на Балкану
На Балкан пасуљ је донешен из Италије у XVII веку. Најзаступљеније сорте пасуља у Србији данас су: Галеб, Двадесетица, Бисер, Панонски градиштанац, Панонски тетовац, Побољшани градиштанац, Златко, Сремац.
