Кампоформијски мир

Из Википедије, слободне енциклопедије

Централна Европа након Кампоформијског мира

Кампоформијски мир потписан је 17. октобра 1797. између Наполеона као представника Француске и грофа Лудвига фон Кобенцла као представника Аустрије. Пошто је Наполеон победио све противнике и успешно окончао свој поход у Италији распала се прва коалиција, а мировни споразум је одредио расподелу територија на крају рата. Територија Млетачке републике је подељен,а Белгија је припала Француској.

Садржај

[уреди] Јавни делови споразума

Пошто су Аустрија и Млетачка република (Венеција) изгубиле рат нашли се у незавидној позицији. Млетачка република је престала да постоји. Њене територије су биле подељене. Аустрија је добила велике делове млетачких територија, али је морала предати Аустријску Низоземску (данашњу Белгију).

Аустрија је добила следеће млетачке поседе:

[уреди] Тајне клаузуле

Споразум је садржавао и тајне клаузуле, којима су дељене извесне територије.

  • Лигуријска Република је постала независна
  • Француска је проширила границе до Рајне, Мезе и Нете. Француска се проширила до природних граница, а у Италији и више од тога.

[уреди] Дуги преговори

О миру се преговарало преко пет месеци. Миром у Лебену у априлу 1797. договорена је био углавном цели мировни споразум, али преговори су се отегли због бројних разлога. За време преговора у Француској је био покушај државног удара и покушаја доласка ројалиста на власт у септембру. Наполеонов биограф Феликс Маркхам написао је да је подела Венеције не само неморална, него је омогућила Аустрији да створи упориште у Италији, па се ствара могућност новога рата.

Као резултат споразума маркиз де ла Фајет је ослобођен из аустријског заробљеништва. Кампо Формио (сада Кампоформидо) је село западно од Удина где је потписан мировни споразум.

[уреди] Спољашње везе