Франсоа Рене де Шатобријан
| Франсоа Рене де Шатобријан | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 4. септембар 1768. |
| Место рођења | Сен-Малоу (Француска) |
| Датум смрти | 4. јул 1848. |
| Место смрти | Париз (Француска) |
| Дела | |
| Потпис | |
Франсоа Рене де Шатобријан (фр. Francois-Rene de Chateaubriand; Сен-Малоу, 4. септембар 1768 — Париз, 4. јул 1848) је био француски књижевник.
Живот [уреди]
Рођен је у Сен-Малоу, месту у Бретањи, као десето дете грофа и бродовласника Шатобријана. Школовао се у Долу, Рену и Динану (1777 — 1779). Отац му је прибавио чин потпоручника, али га војнички позив не привлачи, већ књижевност. Долази у Париз, улази у књижевне кругове и објављује прве песме у листу Алманах муза. Након револуције одлази у Америку, где брзо остаје без материјалних средстава, па се враћа у Француску. Ту се и оженио. Прикључује се контрареволуционарној војсци. Након што је рањен у једном окршају одлази у Енглеску (1793), где живи у тешким условима, издржавајући се давањем приватних часова. Објављује свој Есеј о револуцијама (1797). Године 1800. враћа се у Париз. Стиче нагло књижевну репутацију својим делима Атала и Дух хришћанства. Улази у Наполеонову дипломатску службу као секретар амбасаде у Риму (1803), али већ идуће године даје оставку због Наполеонове наредбе да се отме и стреља војвода од Ангена. Шатобријан тада креће на путовање по источним земљама. Као противник Наполеона подржава рестаурацију, улази у политички живот, постаје амбасадор и министар. Године 1829. напушта активно бављење политиком, због супротстављања ултраројалистичкој политици. Након тога посвећује се редиговању својих Мемоара. Умро је у Паризу.
Литература [уреди]
- Француска књижевност, књига друга, у оквиру Едиције стране књижевности, Издавачко предузеће „Нолит“, Београд, 1976.
Спољашње везе [уреди]
