Кендереш
| Кендереш мађ. Kenderes | |
|---|---|
 Центар града, поглед из ваздуха | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Велика северна равница |
| Жупанија | Јас-Нађкун-Солнок |
| Срез | Карцаг |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 4.321[1] |
| — густина | 39,89 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 08′ 42″ С; 20° 24′ 09″ И / 47.1449° С; 20.4026° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 111,24 km2 |
  Кендереш Кендереш на карти Мађарске | |
| Поштански број | 5331, 5349 |
| Позивни број | (+36) 59 |
| Веб-сајт | |
| http://www.kenderes.hu/ | |
Кендереш (мађ. Kenderes) је град у Мађарској. Кендереш је град у оквиру жупаније Јас-Нађкун-Солнок.
Кендереш је значајан као родно место Миклоша Хортија, регента Краљевине Мађарске од 1920. до 1944. године, као и по бројним споменицима посвећеним њему широм града. Главна туристичка атракција је замак Хорти (Horthy kastély) који сваке године 18. јуна има изложбе и посебну почаст Миклошу Хортију.[2]
Географија[уреди | уреди извор]
Локација[уреди | уреди извор]
Кендереш лежи у срцу Алфелда, између Солнока и Дебрецина, али знатно ближе Солноку Њена путна удаљеност је 38 километара од Солнока, 85 километара од Дебрецина, 145 километара од Будимпеште и Мишколца и 132 километара од Сегедина.
Непосредно суседна насеља су: Кунхеђеш са севера, Карцаг са истока, Кишујсалаш са југоистока, Ермењеш са југозапада, Феђвернек са запада и Тисабе и Тисађенда са северозапада.
Његов посебан део насеља је Банхалма, који се налази око 8 километара северозападно од центра.
Историја[уреди | уреди извор]
Град се развио из низа католичких жупа из 16. века.[3] Формално је настањено око 1771. године као кметско село. Постао је Кендереш након револуција 1848. које су захватиле већи део Европе. Каснобарокна католичка црква, коју је саградио гроф Антал Халер, изградња је почела 1783. године, а завршена је 1800. године. Каснији радови су завршени 1923. године. У цркви се чувају многобројне слике. Удар пројектила из Првог светског рата још увек је видљив у једном од његових зидова. Град је показао спектакуларан раст између ратова и поново после револуције 1956. године, али је од тада раст је успорен.[4]
Становништво[уреди | уреди извор]
Године 2001. 97% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 3% Роми.[5]
Током пописа из 2011. године, 86,9% становника се изјаснило као Мађари, 5,2% као Роми, а 0,2% као Немци (13,1% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 42,1%, реформисани 13,3%, гркокатолици 0,2%, неденоминациони 20,8% (23,1% се није изјаснило).[6]
Са становишта римокатоличке црквене управе, део је Егерске надбискупије.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ [1]. Hungarian Central Statistical Office. 2018. szeptember 27. (Приступљено: 25. јануар 2023.)
- ^ „Üdvözöljük a vitéz nagybányai Horthy Miklós Tengerészeti Kiállítóterem oldalán!”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ „Épített örökségünk”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ „Helytörténet”. Архивирано из оригинала 03. 05. 2022. г. Приступљено 31. 12. 2016.
- ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
- ^ Kenderes Helységnévtár
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Насељена места Јас-Нађкун-Солнок жупаније у Мађарској | ||
|---|---|---|
| Градови са жупанијским правима |
|   |
| Градови | ||
| Већа насеља | ||
| Села |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
