Кечкемет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кечкемет
мађ. Kecskemét

Megyeszékhelyek - Bács-Kiskun megye - Kecskemét.jpg
Панорамски поглед на средиште града

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Бач-Кишкун
Котар Кечкемет
Становништво
Становништво 109.847
Густина становништва 341,82 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°54′01″N 19°41′30″E / 46.90037, 19.6917
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 321,36 км²
Кечкемет на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Кечкемет
Кечкемет на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 6000
Позивни број 76
Веб-страна www.kecskemet.hu

Кечкемет (мађ. Kecskemét) је осми по величини град у Мађарској, смештен у средишњем делу државе. Кечкемет је управно средиште жупаније Бач-Кишкун.

Град има 110.376 становника према подацима из 2008. године.

Положај града[уреди]

Град Кечкемет се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 86 километара јужно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга Будимпешта - Београд, савремени ауто-пут М5).

Град Кечкемет се налази у средишњем делу Панонске низије и нема реку. Подједнако је удаљен од Дунава и Тисе - око 40 km. Клима у граду је умерено континентална.

Историја[уреди]

Први траг људског насеља на територији Кечкемета стар је пет хиљада година. Сармати су населили област Кечкемета у првом веку пре Христа. Сарматска насеља су била уништена у монголској најезди.

Кечкемет је био смештен на важном трговачком путу и стога се брже развијао него друга насеља, постајући важно трговиште. Звање града Кечкемет је добио 1368. године у време владавине мађарског краља Лајоша Великог.

У 16. веку Кечкемет пада под Османлије, али избегава замирање као многи средњовековни градови у Угарској. Град је захваљујући се добрим одбрамбеним бедемима сачувао од уништења и времененом стекао аутономију од паше у Будиму.

1693. г. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Кечкемет турске власти и град одмах добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћа се и католичка црква. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Кечкемет није имао значајну улогу, па није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

Кечкемет је релативно лако прошао кроз Први светски рат и Други светски рат, али су се у другој половини 20. века десиле значајне промене. Град је доживео нагли развој и раст становништва (са 60 хиљада после рата на 105 хиљада почетком 90их година). Током протеклих година транзиције, због повољног положаја на важном прометном птавцу град је имао мању кризу него други градови у држави, па није губио становништво.

Становништво[уреди]

Кечкемет данас има око 110 хиљада становника и осми је град по величини у држави. Град последњих година расте захваљујући подстицању економије на све важнијој прометној вези Будимпешта - Београд.

Становништво Кечкемета махом чине Мађари. По вероисповести већина у граду су католици.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кечкемет