Миклош Хорти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Миклош Хорти

Horthy the regent.jpg
Миклош Хорти од Нађбање

Лични подаци
Датум рођења 18. јун 1868.
Место рођења Кендереш (Аустроугарска)
Датум смрти 9. фебруар 1957.
Место смрти Есторил (Португал)

Миклош Хорти од Нађбање, (мађ. Vitéz Nagybányai Horthy Miklós; Кендереш, 18. јун 1868. — Есторил, 9. фебруар 1957) је био аустроугарски адмирал и регент Мађарске.[1] У време Аустроугарске био је поморски официр, те заповедник крстарице „Навара“ и ратне флоте.

Учествовао је у гушењу побуне морнара у Боки которској 1918. године.[1]

Од 1. марта 1920. до 15. октобра 1944. служио је као регент Мађарске.

Увео је Мађарску у рат на страни Хитлера и учествовао у агресији на Југославију и Совјетски Савез[1].

Одговоран је за истребљење Јевреја и злочине над цивилима. У августу 1941. година Хортијева влада је наредила депортацију Јевреја из земље, а око 20 хиљада њих касније је убијено од стране немачких трупа[2].

У Југославији је проглашен за ратног злочинца[1] због масовних ликвидација српских цивила у Војводини[2]. Мађарски војници су одговорни за смрт или депортацију скоро 20 хиљада грађана Војводине[2]. Један од најпознатијих злочина ове војске је масовно убиство Срба и Јевреја у јануару 1942. године познато као Рација у јужној Бачкој када је убијено преко три и по хиљаде људи[2].

Немци су га уклонили са власти и интернирали у октобру 1944. године, када је изразио спремност за потписивање примирја на почетку битке за Будимпешту.[1] Тада су га одвели у Баварску где је био у затвору до краја рата[2].

После рата је учествовао на Нирнбершком процесу, а потом је отишао у Португал где је живео до краја живота - 1957. године[2].

Током 2000-их година у Мађарској је отпочео процес његове рехабилитације, а посебно током владавине десничарске владе на челу са Виктором Орбаном[2]. Тако је 6. јуна 2012. године на Богословском факултету Реформатске цркве у Дебрецину откривена спомен-плоча Миклошу Хортију коју је осветио главни бискуп Мађарске[2]. У насељу Ђомро главни трг је добио име по њему[2].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д Војна енциклопедија. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1972. стр. том 3, стр. 496. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з РТС: „Рехабилитација Хортија“ (06.06.2012.), Приступљено 9. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Миклош Хорти