Корисник:Filipis5417/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Пјер Емерик Обамејанг (рођен 18. јуна 1989) је професионални фудбалер Габона који игра као нападач за клуб Арсенал у Премијер лиги. Он је такође капетан националног тима Габона.

 

Рођен у Лавалу, у Француској, као син бившег капетана Габона Пјера Обамејанга, Обамејанг је своју каријеру започео 2008. године, након што је напредовао из омладинске поставе у Милану.   У Сант Етјен је стигао  2011. године. Када је помогао свом новом тиму да избори место на средини табеле. Након што се поставио као  као  један од кључних компонента тима, сезону је окончао као други стрелац Лиге 1, са 19 голова, док је освојио и Куп де ла Лиге 2013. године. Ово му је донело пресељење у Бундеслигашки клуб Борусија Дортмунд, уз накнаду од 14 милиона евра[1]. У наредним сезонама у Дортмунду, Обамејанг се показао као један од најбољих нападача на свету[2], јер је забиљежио 141 гол у 213 утакмица, укључујући и   31 гол у 2016-17 сезони, када је освојио награду за најбољег стрелца лиге.  Међутим, након што је само освојио још један ДФЛ-Суперкуп   у Њемачкој, изразио је жељу да оде, и преселио се у Енглеску како би се придружио Арсеналу у клубу-рекордној куповини у износу од  56 милијона фунти[3] (€ 64) милиона еура), што га је у то време учинило најскупљим афричким играчем свих времена. Он је и најскупљи габонски играч свих времена.


Клупска каријера[уреди | уреди извор]

ФК Милан[уреди | уреди извор]

Обамејанг се придружио омладинском тиму ФК  Милана у јануару 2007. У августу је био део екипе која је завршила на четвртом месту на инаугурацијском купу за шампионе у Малезији, где је кренуо да гради своје име за  и привукао пажњу извиђача на међународном нивоу. Он је постигао гол против сваког противника прозив ког  је Милан играо, постигавши  седам голова у шест мечева.

 

2008–09: Позајмица Дижону[уреди | уреди извор]

За сезону 2008/09, Обамејанг је позајмљен Дижону у Француској како би стекао  искуство играња у првој  постави[4]. Његови наступи довели су га до тога да се појави у Светској фудбалској скаут  секцији у лето 2009. Завршио је са укупно десет голова и две асистенције у свим такмичењима укључујући два гола у Купу де ла Лиге.

 

2009–10: Позајмица Лилу[уреди | уреди извор]

24. јуна 2009. године, најављено је да ће клуб Лиле одлучити да потпише Обамејанга[5]. Међутим, у односу на претходну сезону, Обамејанг није наступао добро, постигавши само два гола у 14 наступа, четири као стартер.

 

2010–11: Позајмица Монаку[уреди | уреди извор]

За сезону 2010-11, Обамејанг је позајмљен Монаку. 21. августа 2010, постигао је свој први гол за Монако у гостујућем мечу против Ленса, затим је поново 29. августа постигао гол код куће против Аукере[6], где је Монако победио са 2: 0. У јануару 2011, након шест месеци уклубу, Обамејанг је позајмљен Сант Етјену до краја сезоне 2010-11, завршивши сезону са четири гола и три асистенције. У јулу 2011. године, позајмица је продужена за целу сезону 2011-12.


Сант Етјен[уреди | уреди извор]

 

22. децембра 2011. Обамејанг је потписао сталан уговор са Сант Етјеном. Брзо је додан на стартну поставу и добио је дрес број 7. У фебруару 2012, постигао је свој први хат-трик против Лоријента. Постао је саставни део екипе, постигавши половину голова у гостима током сезоне, и наставио да буде најбољи стрелац Лиге са 16 голова.

 

20. априла 2013, Обамејанг је био у стартној постави за Сант Етјен у 2013 Купу де ла Лиге финалу. Лес Вертс је победио у мечу 1: 0 .  Завршио је сезону са 18 голова и седам асистенција у свим такмичењима.

 

У сезони 2012-2013, Обамејанг је завршио на другом месту у листи најбољих стрелаца, постигавши 19 голова и завршивши иза Златана Ибрахимовића. Од својих 37 наступа, такође је пружио осам асистенција. Сезона је била широко прихваћена као успон каријере - појавио се у најбољој екипи Лиге 1 и освојио је награду за Афричког играча године .



Борусија Дортмунд[уреди | уреди извор]

2013–14: ДФЛ-Суперкуп[уреди | уреди извор]

 

4. јула 2013. Обамејанг се придружио финалистима Лиге Шампиона  Борусији Дортмунд уз  петогодишњи уговор[7]. Он је дебитовао за свој нови клуб 27. јула 2013. против Бајерн Минхена у ДФЛ-Суперкупу, замјењујући Јакуба Блашчиковског за посљедњих 18 минута победе Дортмунда 4: 2, додајући лопту за  Дортмундов коначни гол који је постигао Марко Ројс[8].  10. августа, Обамејанг је дебитовао у Бундеслиги и постигао хет-трик против ФК Аугсбурга, укључујући и гол из његовог првог шута у лиги. Обамејанг је такође постао први Габонски играч који се појавио у Бундеслиги. 27. новембра, постигао је свој први гол у Лиги шампиона у победи од 3-1 против Наполија у групној фази такмичења 2013–14. Касније је шутирао пенал против Минхена 1860. који је послао Дортмунд у следећи круг ДФБ-Покала, завршивши годину са 13 лигашких голова и 16 голова у свим такмичењима.

 

2014–15: Други ДФЛ-Суперкуп[уреди | уреди извор]

 

13. августа 2014, Обамејанг је помогао Борусији да постигне први гол и постигао други гол у победи 2: 0 над Бајерном у ДФЛ-Суперкупу. Након што је постигао гол, прославио је  уз маску спајдермена[9]. У следећем мечу Дортмунда, победа од 4: 1 над Штутгартом у првом колу ДФБ-Покала, Обамејанг је постигао два гола у другом полувремену и додао лопту за гол Адриана Рамоса. 13. септембра, Обамејанг је постигао свој први трофеј у Бундеслиги постигавши гол који је проглашен за најлепши гол сезоне. Три дана касније, Обамејанг је постигао други погодак Дортмунда у 2-0 победи над будућим клубом Арсеналом[10] у првој групној утакмици Лиге шампиона.

 

Обамејанг је завршио своју другу сезону у Дортмунду са 25 голова из 46 наступа, укључујући и један у финалу ДФБ-Покала 2015. године, где је Дортмунд поражен 3-1 од ВфЛ Волфсбурга на Олимпиа стадиону.[11]


2015–16: Победник лиге[уреди | уреди извор]

31. јула 2015. Обамејанг је потписао нови уговор који ће трајати до 2020. године, рекавши: "Сваки дио мене жели бити овде и никада не желим отићи."[12]20.Августа погурао је Бурусију и после пораза  од   0–3 до победе  3–4 против ФК Одса у првој колу њиховог плеј-офа у Лиге Европе. Постигавши гол у Дортмунду  за 1-1  са Хофенхајмом 1899 23. септембра, Обамејанг је постао први играч у историји Бундеслиге који је дао гол у сваком од првих 6 мечева у сезони . Касније је проширио овај рекорд на осам мечева, забележивши у наредна два меча против Дармштата 98 и Бајерн Минхена, пре него што је по први пут у овој  сезони одиграо утакмицу без постигнутог гола у  победи од 2: 0 против Мајнца [13].

 

22. октобра, Обамејанг је постигао хет-трик у утакмици УЕФА Лиге Европе против ФК Габале[14] . Три дана касније, постигао је још један хет-трик у победи од 5-1 над Аугсбургом на Вестфален стадиону. 8. новембра, Обамејанг је постигао победнички гол за Дортмунд у победи 3: 2  над  ФК Шалкеом[15] . На пола пута у сезони Бундеслиге Обамејанг је био најбољи стрелац лиге са 18 голова из 17 наступа.

 

30. јануара 2016, Обамејанг је постигао 19 и 20 голова сезоне у сезони, да би Дортмунду дали 2: 0 победу домаћина над ФК Инголстадом. Обамејанг је достигао 30 голова на свим такмичењима. У  победи 3-1 над Штутгартом у четвртфиналу ДФБ-Покала 2015/16. Поред тога што је и сам постигао погодак, додао је лопту за друге голове које су постигли Марко Ројс и Хенрих Мкитариан. 10. марта 2016, Обамејанг је постигао погодак за Борусију у њиховој  победи 3-0 над Тотенхемом у првом колу УЕФА Лиге Европе. Недељу дана касније, постигао је оба гола у победи од 2-1 у другој утакмици на Вајт Харт Лејну,[16] постигавши   35-ти гол  у сезони. Постигавши два гола у победи од 5-1 против Волфсбургом 30. априла, Обамејанг је достигао 25 голова у сезони Бундеслиге, чиме је завршио као други најбољи стрелац лиге иза Роберта Левандовског[17] из Бајерна .



2016–17: Први стрелац Бундеслиге и ДФБ-Покала[уреди | уреди извор]

 

Обамејанг је започео своју сезону 2016-2017 у Бундеслиги са двоструким поготком против Мајнца 05  27. августа у победи од 2: 1, а такође је постигао два гола против Волфсбурга 20. септембра. Обамејанг је постигао гол три дана касније против недавно променутог Фраибурга чиме је постигао већ његов пети гол те сезоне. Након повреде Марсела Схмајцела, Обамејанг је 22. октобра носио капетанску траку за Дортмунд, први пут 22. октобра, и постигао погодак у  ремију 3–3 са Иглостадтом.

 

Обамејанг је такође имао одличан старт у утакмицама групне фазе Лиге Шампиона у Дортмунду, забележивши гол у сваком од својих првих мечева . Дортмунд је делио врх табеле у групе са Реал Мадридом. Међутим, Обамејанг је био избачен из тима Томаса Тухела за њихов повратни меч против Спортинга 2. новембра због "интерног проблема". Испоставило се да је добио суспензију за једну утакмицу због кршења правила клуба, путујући у Милано уместо да остане у Дортмунду. Он се вратио тог викенда против ФК Хамбургера, Обамејанг је експлодирао са четири гола у победи од 5-2, док је такође помагао Оусманеу Дембелеу за коначни гол Дортмунда.

 

19. новембра, Обамејанг је постигао једини гол од 1: 0 над Бајерном на Вестфален стадиону.  

7. децембра, Обамејанг је постигао први гол Борусије у 2-2 ремијем са Реал Мадридом на стадиону Сантиаго Бернабеу како би осигурао квалификације за следећу фазу као групни победници. 16. децембра, Обамејанг је постигао свој 100. гол за Борусију Дортмунд у 2-2 са  Хофенхајмом 1899.

 

4. марта 2017, Обамејанг је осигурао 20 голова у  Бундеслиги  другу узастопну сезону  са два поготка у победи од 6-2 над Бајер Леверкузеном. Четири дана касније, постигао је хет-трик у 4-0 победи над  Бенфиком и послао  Дортмунд у четвртфинале Лиге шампиона. 20. маја, Обамејанг је два пута забележио гол  у мечу Борусије са  Вердером у Бремену како би завршио сезону као најбољи стрелац Бундеслиге са 31 голом.[18]



Арсенал[уреди | уреди извор]

31. јануара 2018, Обамејанг је потписао за клуб Премијер лиге, Арсенал, за клупску рекордну накнаду, за коју се извештава да износи £ 56 милиона.

 

2017–18: Прва сезона у Арсеналу[уреди | уреди извор]

 

3. фебруара, Обамејанг је дебитовао[19] за Арсенал против Евертона у Премијер лиги у победи од 5-1, постигавши четврти гол на мечу, ударајући лопту преко  Јордана Пикфорда који се налазио на земљи. Након што је пропустио мечеве Лиге Европе против ФК Естерсунда за топџије , Обамејанг је забележио свој први гол за гол у гостима у поразу од 2: 1 од Брајтона . Обамејанг је регистровао своју прву асистенцију за екипу, додајући лопту  Хенриху Мхитарјану који је постигао гол у победи од 3: 0 над Ватфордом, Обамејанг је постигао и други погодак топџија (Мхитарјан асистент ).

 

Обамејанг је наставио своју добру форму за постизање голова тако што је два пута погодио у Арсеналовој  домаћој победи 3-0 против Стоке Ситија. Голови Обамејанг -а против Стоука[20] (један од њих је такође био и његов први изведени пенал  за клуб) учинио га је првим играчем који је постигао пет погодака у првих шест утакмица за клуб. У финалној утакмици менаџера Арсена Венгера за клуб, дао је први и пети гол своје екипе, док је такође асистирао Алексу Ивобију, у  побједи 5: 0 над Барнлијем. Обамејанг је пратио овај погодак тако што је постигао једини гол у Арсеналовој 1-0 победи против Хадерсфилда. Обамејанг је завршио сезону са десет голова и четири асистенције у тринаест утакмица Премијер Лиге и постигао је последњи гол  Арсенала под водством Арсена Венгера[21].

 

2018–19: Златна копачка  Премијер Лиге[уреди | уреди извор]

Обамејанг је постигао свој први гол нове сезоне у  победи 3-2 над Кардифом[22]. Након шута Алекандра Лаказета, Обамејанг је дотакнуо лопту пре него што је лопта стигла до гола. Ударац Обамејанга је ван казненог простора окончао је његов лични низ од 76 узастопних голова из унутар шеснаестерца у клубу и био је његов 150. гол у каријери. Обамејанг је дебитовао за Арсенал у европским такмичењима, у домаћој побједи 4: 2 над ФК Ворскла , постигавши два гола, прије него што га је замијенио Месут Озил у 57. минуту. Голови Обамејанга су значили да је директно учествовао у 12 голова у 10 наступа за Арсенал на стадиону Емиратес[23] од доласка у Арсенал у фебруару 2018, Обамејанг је постигао 16 голова у утакмицама Премијер лиге.  Обамејанг је постао први играч који је постигао 10 голова у Премијер лиги те сезоне, након што је Арсенал победио Тотенхем 4-2 у дербију Северног Лондона. Обамејанг је постигао први гол    из пенала, а касније је у другом полувремену савладао Хуга Љориса; Обамејанг је такође асистирао за четврти гол Арсенала . Победом се Арсенал попео  изнад Тотенхема у Премијер лиги због гол разлике. Обамејанг је постигао свој први хет-трик за Арсенал  у  победи 4-2  над Валенсијом. Обамејанг је асистирао и за други погодак Арсенала, који је постигао Лаказет. Обамејанг-ов хет-трик је значио да је Арсенал стигао до финала Лиге Европе[24], што  је било друго европско финале за тринаест година. Такође је  постао први играч Арсенала који је постигао хет-трик у полуфиналу европског такмичења. Обамејанг је задњу сезонску утакмицу завршио са два гола у победи  3: 1 против  Барнлија, што је значило да је сезону завршио делећи Златну копачку премијер лиге са Ливерпуловим Мухамедом Салахом и Садио Манеом, сва тројица су постигла по 22 гола[25] .

Statistika tokom karijere[уреди | уреди извор]

Klunovi Сезона Лига Државни куп Лигашки куп Европа Друго Укупно
Лига Утакмица Голова Утакмица Голова Утакмица Голова Утакмица Голова Утакмица Голова Утакмица Голова
Фк Милан 2007–08 Серија А 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Дижон 2008–09 Лига 2 34 8 4 2 1 0 39 10
Лил 2009–10 Лига 1 14 2 0 0 1 0 9 0 24 2
Монако 2010–11 19 2 1 0 3 0 23 2
Сант Етјен 2010–11 14 2 14 2
2011–12 36 16 0 0 2 2 38 18
2012–13 37 19 4 2 4 0 45 21
Укупно 87 37 4 2 6 2 97 41
Борусија Дортмунд 2013–14 Бундес лига 32 13 6 2 9 1 1 0 48 16
2014–15 33 16 4 5 8 3 1 1 46 25
2015–16 31 25 4 3 14 11 49 39
2016–17 32 31 4 2 9 7 1 0 46 40
2017–18 16 13 1 3 6 4 1 1 24 21
Укупно 144 98 19 15 46 26 4 2 213 141
Арсенал 2017–18 Премијер лига 13 10 1 0 14 10
2018–19 36 22 1 1 2 0 11 8 50 31
Укупно 49 32 1 1 3 0 11 8 0 0 64 41
Укупно 347 179 29 20 14 2 65 31 4 2 461 237

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Обамејанг је позван да игра за У19 у Италији након добре сезоне са Дижоном, али је дебитовао за француску екипу испод 21 у фебруару 2009. у пријатељској утакмици против Туниса.

 

Обамејанг је такође имао право да игра за Шпанију зато што има шпанско држављанство. Међутим, он је одлучио да представља Габона јер је његов отац некада био капетан екипе, али одржава блиске односе са Шпанијом и сања да игра у Ла лиги.

 

25. марта 2009, Обамејанг је изабран за репрезентацију Габона и дебитовао за екипу. Он је постигао свој први гол у победи 3: 2 над Мароком, а затим је постигао гол у пријатељским утакмицама против Бенина, Тога, Алжира и Сенегала.

 

Обамејанг је био кључни члан националне габонске репрезентације која је стигла до четвртфинала 2012 Афричког купа нација као ко-домаћини такмичења. Укупно је постигао три гола, завршивши турнир као један од најбољих стрелаца. Дана 5. фебруара 2012, постигао је гол за свој тим и отворио меч у четвртфиналу против Малија. Међутим, меч је завршио 1: 1 након продужетка и Обамејанг је шутирао пенал али није био усоешан.

 

У јулу 2012. године, Обамејанг је представио Габон на Летним олимпијским играма  у Лондону. Он је постигао гол на почетку утакмице против Швајцарске, који је био први олимпијски гол за Габону, а такође  и  једини Габонов гол на  турниру. Пошто су елиминисани у групној фази.

 

15. јуна 2013, Обамејанг је постигао хет-трик   за победу  4–1 над Нигеријом и пролазак у клалификације  Светског првенства 2014 . Затим је постигао гол против Буркине Фасо у квалификацијама за Афрички куп нација 2015. године.

 

Обамејанг је био капитен Габона на Афричком купу нација 2015, постигавши гол за отварање  турнира у њиховој победи 2: 0 над Буркином Фасом 17. јануара 2015. Он је такође постигао гол против Малија 25. марта 2015. Он је Габонов најбљи стрелац. Одбацио је позив за кључну квалификациону утакмицу за Светско првенство код куће против Обале Слоноваче, коју су изгубили 3: 0[26].

  1. ^ staff, Guardian (2013-07-04). „Borussia Dortmund sign Pierre-Emerick Aubameyang from St-Etienne”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-05-18. 
  2. ^ sport, Guardian; sport, Guardian. „The 100 best footballers in the world 2016 – interactive”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-05-18. 
  3. ^ Hytner, David; Fifield, Dominic (2018-01-31). „Aubameyang completes £56m Arsenal move as £18m Giroud joins Chelsea”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-05-18. 
  4. ^ „OFFICIAL, AC Milan, Aubameyang to Dijon”. www.transfermarketweb.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-18. 
  5. ^ „LOSC.fr - Actu - Pierre-Emerick Aubameyang rejoint le LOSC !”. web.archive.org. 2009-06-27. Приступљено 2019-05-18. 
  6. ^ „Monaco vs. Auxerre - 29 August 2010 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2019-05-18. 
  7. ^ staff, Guardian (2013-07-04). „Borussia Dortmund sign Pierre-Emerick Aubameyang from St-Etienne”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-05-18. 
  8. ^ „Borussia Dortmund 4 Bayern Munich 2: Revenge for Klopp as Reus double earns Super Cup victory in repeat of Champions League final”. Mail Online. 2013-07-27. Приступљено 2019-05-18. 
  9. ^ „German Supercup: Borussia Dortmund 2-0 Bayern Munich” (на језику: енглески). 2014-08-13. Приступљено 2019-05-18. 
  10. ^ „Borussia Dortmund 2-0 Arsenal” (на језику: енглески). 2014-09-16. Приступљено 2019-05-18. 
  11. ^ „Aubameyang signing a coup for Dortmund”. ESPN.com (на језику: енглески). 2015-08-01. Приступљено 2019-05-18. 
  12. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang: Dortmund forward signs new deal” (на језику: енглески). 2015-07-31. Приступљено 2019-05-18. 
  13. ^ Bonn, Kyle (2015-10-25). „Another Aubameyang hat-trick puts Dortmund ace at 13 goals”. ProSoccerTalk (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-18. 
  14. ^ KGaA, Borussia Dortmund GmbH & Co. „3-1 - Aubameyang hat-trick seals victory for BVB away at Gabala FK”. www.bvb.de (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-18. 
  15. ^ Association, Press (2015-11-08). „Borussia Dortmund beat Schalke in derby to keep Bayern Munich in sight”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-05-18. 
  16. ^ „Tottenham Hotspur 1-2 Borussia Dortmund (agg 1-5)” (на језику: енглески). 2016-03-17. Приступљено 2019-05-18. 
  17. ^ „Bundesliga 2015/16 - die Scorerliste”. kicker (на језику: немачки). Приступљено 2019-05-18. 
  18. ^ „Dortmund defend third place with thrilling home win over Bremen, Cologne and Hertha into Europa League!”. bundesliga.com - the official Bundesliga website (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-18. 
  19. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang impresses on his Arsenal debut”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-18. 
  20. ^ „Arsenal 3-0 Stoke City” (на језику: енглески). 2018-04-01. Приступљено 2019-05-18. 
  21. ^ „Huddersfield Town 0-1 Arsenal” (на језику: енглески). 2018-05-13. Приступљено 2019-05-18. 
  22. ^ „Cardiff 2-3 Arsenal: Gunners win through Alexandre Lacazette's late strike” (на језику: енглески). 2018-09-02. Приступљено 2019-05-18. 
  23. ^ „Arsenal 4-2 Vorskla Poltava: Gunners cruise to Europa League win” (на језику: енглески). 2018-09-20. Приступљено 2019-05-18. 
  24. ^ „Valencia 2-4 Arsenal: Winners and losers as Aubameyang makes history in Spain”. Squawka (на језику: енглески). 2019-05-09. Приступљено 2019-05-18. 
  25. ^ „Premier League Golden Boot: Salah, Mane and Aubameyang share prize” (на језику: енглески). 2019-05-12. Приступљено 2019-05-18. 
  26. ^ Kwenaite, Thomas. „Gabon weeps for its lost dreams”. The M&G Online (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-18.