Корисник:Miroslavlaki/песак
| Тигар | |
|---|---|
| |
| Бенгалски тигар (P. tigris tigris) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. tigris
|
| Биномно име | |
| Panthera tigris | |
| |
| Историјски ареал тигра 1850. (бледо жута) и ареал тигра 2006. (зелена).[1] | |
Тигар (лат. Panthera tigris) је сисар из породице мачака (Felidae) и један од четири врсте „великих мачака“ рода Panthera. Он је врхунски предатор и највећа жива мачка на свету. Бенгалски тигар је најпознатија подврста и сачињава приближно 80% укупне популације тигрова. Живи у Бангладешу, Бутану, Мјанмару, Непалу и Индији. Као угрожене врсте, већина светских тигрова данас живи у заточеништву људи.
Физичке особине[уреди | уреди извор]
Иако се свака подврста разликује, генерално, мужјаци тигрова теже између 120 и 250 килограма, а женке између 90 и 150 килограма. Просечно мужјаци су дугачки између 2,4 и 3,2 метара, док су женке између 2,1 и 2,75 метара дугачке. Суматрански тигрови су најмањи од свих тигрова, док су сибирски тигрови највећи.
Познато је девет подврста ове врсте (од којих је једна поуздано, а две су вероватно истребљење) које су међусобно врло сличне, али се значајно разликују величином и тежином. Најмања подврста живи у Индонезији. Дуг је 140 цм а реп му је још око 60 цм. Мужјаци теже 120 кг а женке око 90 кг. Сибирски тигар је битно већи. Дужина тела му је око 2 метра или чак и више. Реп је дуг 90 цм, а може досећи тежину од 250 кг (женка 150 кг). Тиме је сибирски тигар, након медведа највећи копнени грабљивци.
Угроженост[уреди | уреди извор]
Почетком 19. века постојало је 100.000 тигрова. Данас се тај број значајно променио. Најугроженији је јужнокинески тигар. У свету их има мање од 100. Претеран криволов, уништавање станишта, итд. довело је тигра на границу опстанка. Тигрови су врло угрожена врста: број тигрова је од 5.000 до 7.000. Заправо, тигрова је више у зоолошким вртовима, него у дивљини. У следећих неколико година тигрови би у могли изумрети у природи, па би се могли видети само иза ограде. Да се то не догоди, бенгалски су тигрови уведени у афричке саване. Тигрови једу биволе, јелене, дикобразе, змије, жабе, мишеве, а у нужди, кад су стари и болесни могу напасти и људе. Београдски зоолошки врт је станиште бенгалских тигрова у Србији.
Подврсте[уреди | уреди извор]
- Сибирски тигар, Амурски или Усурски тигар (П. т. алтаица) је далеко највећа подрвста, и некада је живио на подручју источног Сибира, Манџурије и Кореје. Због масивног лова, број им је на граничним кинеско-руским и кинеско-корејским подручјима био само око 150 јединки. У међувремену се, захваљујући мерама заштите, број поново попео на око 500 јединки, но још га се сматра врло угроженим.
- Јужнокинески тигар (П. т. амоyенсис) је подврста која је некада живела на целом подручју Кине, док данас у природи живи још само око 40 јединки у планинском подручју Гуандонга. Врло је вероватно, да је то следећа подврста осуђена на изумирање; кад би мере заштите и успеле, упитно је да ли је тако малена популација још способна да се обнови (види генетичко уско грло). Тек касно се почело с програмом узгоја у зоолошким вртовима, тако да се тешко може рачунати с успехом, јер и животиње за узгој потичу из исте, генетички врло ограничене популације.
- Балијски тигар (П. т. балица) је живео ендемски на острву Балију и интензивним ловом као и уништавањем станишта истребљен је још 40-их година прошлог века.
- Индокинески тигар (П. т. цорбетти) настањује копнене дијелове Југоисточне Азије; постоји још око 1.500 јединки које су готово све у Камбоџи и Лаосу. У другим државама овог подручја су већ истребљењи или су непосредно пред истребљењем.
- Малајски тигар (П. т. јацксони) је раније сматран индокинеским тигром. Тек 2004. је генетичком анализом утврђено, да је реч о засебној подврсти. Живи на подручју малајског полуотока и пред изумирањем је.
- Суматрански тигар (П. т. суматрае) је једина оточна подврста која је до данас преживела. У брдским подручјима Суматре живи још око 500 јединки. То је од свих живих подвста растом најмања.
- Јавански тигар (П. т. сондаица) је живио на Јави, најгушће насељеном отоку Индонезије. Једна јединка је задњи пут виђена 1979. и од тада се та подврста сматра изумрлом.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Тигар живи од Индије на исток до Кине и Југоисточне Азије, а према северу до Амура и даље до источног Сибира. Од отока у Југоисточној Азији данас живи још само на Суматри, док је на другим великим индонезијским отоцима истребљен.
Некада је живио и западно од Индије, преко предње Азије до Турске, но ту је највероватније истребљен још од 70-их година прошлог века.
Тигрови су пре свега шумске животиње, јер им је за лов прикрадањем потребан шумски подраст.
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Женка тигра, са младунчетом. -
Јавански тигар -
Јужнокинески тигар -
Балијски тигар -
Индокинески тигар -
Малајски тигар -
Суматрански тигар
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Dinerstein, E.; Loucks, C.; Wikramanayake, E.; Ginsberg, Jo.; Sanderson, E.; Seidensticker, J.; Forrest, J.; Bryja, G.; Heydlauff, A. (2007). "The Fate of Wild Tigers".
Литература[уреди | уреди извор]
- Dinerstein, E.; Loucks, C.; Wikramanayake, E.; Ginsberg, Jo.; Sanderson, E.; Seidensticker, J.; Forrest, J.; Bryja, G.; Heydlauff, A. (2007). "The Fate of Wild Tigers" (PDF). BioScience. 57 (6): 508–514. doi:10.1641/B570608.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
