Кућа Леоне Панајот

С Википедије, слободне енциклопедије
Кућа Леоне Панајот
Кућа Леоне Панајот
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1908.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Кућа Леоне Панајот се налази у Француској улици бр. 31 у Београду, на територији градске општине Стари град. Подигнута је 1908. године и представља непокретно културно добро[1] као споменик културе.[2]

Зграда је изграђена као спратна породична кућа према пројекту архитекте Ђуре Бајаловића[3]. Састоји се од подрума, приземља, спрата и поткровља. Архитектонски је обликована у маниру сецесије. Као изразито дело овог стила, кућа је представљена на IV југословенској уметничкој изложби у Београду 1912. године. Његов брат Петар Бајаловић је пројектовао Српски павиљон за Међународну уметничку изложбу у Риму 1911. године. [4]

Сецесијске одлике ове фасаде су вертикална подела плитким пиластрима, асиметрија, хоризонтални венци који нису одраз унутрашње поделе нивоа, плитки флорални рељефни украс, сегментно-лучни облици прозорских рамова, али и полихромија. Посебно се издваја четвртаста кула на угаоном делу објекта, са истакнутим еркером. Редак пример у сецесији Београда је скоро кружни облик поља које уоквирује средишњи балконски отвор на спрату. Декоративну обраду одликује богата флорална орнаментика, како на фасади у малтеру, тако и на вратима у дрвету, са зналачки изведеним и складно укомпонованим занатским детаљима. Изразито сецесијска је и капија ка дворишту од кованог гвожђа. Складним архитектонским решењем и богатом пластиком издваја се као репрезентативни пример градске стамбене куће почетка 20. века, са ретко доследно примењеним стилом сецесије у Београду.

Значај објекта проистиче и из чињенице да представља истакнуто ауторско дело познатог београдског архитекте и да је од посебног значаја за развој архитектуре Београда у првој деценији 20. века.

Како су новине писале,[5] кућа је припадала "некој Францускињи" удатој за овдашњег научника, од којега се развела. До почетка 1930-тих, овде се налазило неко страно посланство, након чега је зграда остала без поседника због правног спора. Тако су се наредних година у њу усељавали појединци и породице, из ње је однето скоро све од вредности.

Кућа Леоне Панајот је утврђена за споменик културе 1997. године (Одлука, „Службени гласник РС” бр.51/97).[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Закон о културним добрима, „Сл. Гласник града Београда” 14/79.
  2. ^ Завод за заштиту споменика културе Београда/Кућа Леоне Панајот
  3. ^ Г. Гордић, Архитектонско наслеђе града Београда I, Београд 1966; Д. Радовановић, Сецесијске ковине на фасадама Београда, Зборник Матице српске за ликовне уметности, бр. 22, Нови Сад 1986; С. Г. Богутовић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, том II, Београд 2005. (Ђорђе - Ђура Бајаловић)
  4. ^ Зборник радова Народног музеја, књ. 3, Београд 1962; Четврта југословенска уметничка изложба, Београд 1912. (Зборник Народног музеја у Београду, XVIII - 2 историја уметности, Београд 2007. )
  5. ^ Кућа без господара у коју се свако могао уселити и становати бесплатно докле хоће („Политика” 24. јул 1936)
  6. ^ Досије споменика културе Кућа Леоне Панајот, Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда

Спољашње везе[уреди | уреди извор]