Земунска гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jordens inre.svg
Овај чланак је део ГЛАМ пројекта Дигитални Београд.
Датум уноса: септембар 2013.
Википедијанци: Ова група учесника ће писати чланке у ГИП-у, зато не пребацујте овај чланак у именски простор Википедије.
Слободно можете уређивати овај чланак и помоћи у његовој изради.
Амблем Земунске гимназије
(на амблему стоји ЗIГ зато што је амблем из времена Прве земунске гимназије)

Земунска гимназија је једна од 17 београдских гимназија, која се налази у Градском парку у Земуну.

Историјат[уреди]

Оснивање[уреди]

Земунска гимназија главни улаз (стари део)

Основана је 23. септембра 1858. године, као десета гимназија на територији данашње Србије, после гимназија у Сремским Карловцима (1792), Суботици (1795) Новом Саду (1810), Крагујевцу (1833), Зајечару (1837), Чачку (1837), Шапцу (1837), Београду (1839) и Зрењанину (1846). Треба напоменути да Земун тада није био у Србији, већ у Аустроугарској. Гимназија је основана указом ђаковачког бискупа Јосипа Јураја Штросмајера. Прве године рада имала је 21 ученика и један разред. Због утицаја Штросмајера, каснијег ватиканског концила, на бечки двор, а из разлога што се сматрало да Срби са Великим војводством представљају превелику опасност за државу, поготово због своје економске независности, већина градова имала је још одавно откупљену слободу од круне, а нарочито после револуције 1848. године када се јавило велико незадовољство међу Србима јер им није дат њихови део царства, наиме бечки двор не би ли лакше угушио побуну коју су изазвали мађари обећавао је Србима тројну монархију ако се буду борили на страни Беча, како су Срби се све више окретали тадашњој кнежевини Србији, а сремска жупанија није била у саставу Великог војводства, тј. Војводсва Србије и тамишког Баната, то су аустроугарске власти покушале да изврше покатоличење становништва тако што не би смели да свој језик називају српским него хрватским, тако је званични језик школе поред немачког, био и хрватски. Од 1872. године Земунска гимназија има сва четири разреда.

Први светски рат[уреди]

Главни улаз у гимназију

Током Првог светског рата Земунска гимназија је имала проблема са нормалним радом. Наиме у згради гимназије био је смештен гарнизон аустроугарске војске, јер оближња касарна, која се и данас налази у близини гимназије у парку, није била довољна за потребе рата. До 1925. године рад у гимназији је доведен у ред. Те године је Земунска гимназија по први пут отворена и за девојке. Треба напоменути да се гимназија до 1958. године састојала од мушке и женске гимназије. Мушка гимназија се налазила на земунској пијаци, на углу Господске улице и Великог трга, поред фрањевачке жупне цркве, у данашњој згради ОУП-а Земун, док се женска гимназија налазила у Градском парку, тада познатијем као Елизабет парк, који је добио име по убијеној царици Елизабети званој Сиси, у згради где се данас налази Земунска гимназија. Женска гимназија, иначе познатија под називом Велика реалка, дозидана је 1914. године и делила је зграду са Женском трговачком академијом. Занимљиво је да је 1900. године само један ученик матурирао.

Ново доба[уреди]

Гимназија у данашњем облику ради од 1958. године и настала је спајањем две гимназије, мушке и женске. Гимназију данас похађа око 1.300 ученика распоређених у четири разреда од којих сваки има десет одељења, по пет на друштвено-језичком и природно-математичком смеру.

Окружење[уреди]

Школа се налази у Градском парку у Земуну, између зграда основне школе Мајка Југовића, иначе основне школе Бранка Радичевића и једне од најстријих школа у Београду, и Пољопривредног факултета, где иначе по традицији у амфитеатру матуранти полажу матурски испит. У непосредној близини је и спортски центар Пинки, као и основна и Средња музичка школа „Коста Манојловић“, православни манастир Св. Архангела Гаврила, католичка црква Св. Рока, фрањевачка црква. У непосредној близини су и основне школе Светозар Милетић и Мајка Југовића, Дом ваздухопловства, Земунска болница и самостан сестара милосрдница.

Архиктетура[уреди]

Земунска гимназија - северозападна фасада; на десној страни је зграда из 1879, а на левој проширење из 1914. године

Данашња зграда саграђена је 1879. у ренесансном стилу, а изградио ју је Никола Колар. Проширење зграде је настало као потреба услед повећаног броја ученика и трајало је од 1912. до 1916. године. Намера је била да се и дограђени део изгради у ренесансном стилу, али је то урађено у пост-сецесионистичком стилу. Од тада, зграду сачињавају две грађевине које формирају атријум. Такође, зграда је под заштитом Државе и културни споменик.
Нажалост у скорије време трајно је уништен изглед гимназије. Услед, неопходних поправки и реновирања, а ради јефтинијег извођења, на самој згради, а и унутар ње су изведени радови који су неповратно нарушили оригиналан изглед гимназије. Једни од њих су и свакако пластични, PVC, прозори који су заменили оригиналне дрвене. Овим чином, а и сличним, учињено је нешто што није у складу са тим да је зграда стављена под заштиту Градског завода заштиту споменика културе. У последње време извршена је реконструкција фасаде старог дела зграде Земунске Гимназије а такође је завршено и декоративно осветљење.

Задужбинари[уреди]

Многе земунске породице и угледни људи су од оснивања гимназије били донатори и спонзори. Једна од можда најупечатљивијих је и донација породице Алексић, који су донирали гимназији новац и опремили читаоницу и библиотеку. Нажалост повод је била трагична смрт њихове кћерке Јованкице рођ. Алексић Дроњак, иначе бивше ученице гимназије, која је погинула у тешкој саобраћајној несрећи, и која је касније сахрањена у гробници-капели на земунском гробљу. О овоме сведоче и месингани медаљони са њеним ликом и посветом који се налазе на свим вратима библиотекарских полица у читаоници гимназије.
Иначе гимназија сваке године организује сусрет генерација, којој увек присуствују и неки од познатијих бивших ученика гимназије, а чији је циљ прикупљање средстава за потребе гимназије.

Бивши ученици[уреди]

У Земунској гимназији матурирали су: Сава Шумановић, Нада Димић, Давид Албахари, Ђорђе Давид, Ивана Павловић, Предраг Кораксић Коракс, Горан Паскаљевић, Александар Саша Локнер, чија је мајка била дугогодишњи професор у гимназији, такође ту су и политичари од којих су, из млађе генерације, најпознатији Млађан Динкић и Александар Вучић и друге познате личности.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]