Београдска синагога

Из Википедије, слободне енциклопедије
Београдска синагога

Београдска синагога „Сукат Шалом” је, тренутно, једина активна јеврејска богомоља у Србији. Налази се у центру Београда, у Улици маршала Бирјузова 19 и, 2013. године, проглашена је за споменик културе.[1]

Дана 15. јуна 1924. године, одржана је церемонија постављања камена темељца, којом приликом је прочитана и повеља написана на хебрејском и српском језику, а потписана од краља Александра и краљице Марије. Градња синагоге је завршена 1. новембра 1925, а зграда је отворена у лето 1926. године и освештао ју је рабин Шланг.

Синагога је изграђена на земљишту које је Друштво београдских Јевреја Ашкеназа купило од Града. Према званичним плановима, зграда је требало да садржи синагогу, ритуална купатила (микве), школу, канцеларије Друштва и станове за запослене у Друштву. У близини данашње, до 19. века, налазила се друга ашкенаска синагога која је срушена ради урбанистичког развоја.

У почетку, у овој синагоги су се поштовали ашкенаски ритуали конгрегације београдских Јевреја који су говорили Јидиш. Међутим, данас она служи малој заједници Сефарда који су остали у Београду, преживевши холокауст. Службе се редовно одржавају петком увече (почетак Шабата), суботом ујутру и на јеврејске празнике. Глава ове синагоге је главни рабин Србије − Исак Асиел.

На територији Београда, у Земуну, данас се налази још једна синагога, подигнута 1850. године.

Извори[уреди]

  1. ^ „Службени гласник РС“ бр. 33/13, 10.4.2013.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Београдска синагога