Градска општина Обреновац

Градска општина Обреновац
Општина Обреновац у Србији
Опште информације
Површина (2004)	411 km²
пољопривредна	31 126 ha
шуме	3 118 ha
Становништво (2002)	70 975 ст.
Природни прираштај (2004)	-1.8 ‰
Број насеља	29
Администрација
Округ	Град Београд
Општина	нема
Председник општине	Жељко Јоветић
Статистика
Дужина путева (2008)	104
Број запослених становника	14 204
Основне школе (2007/2008)	29
Број ученика	6 603
Средње школе (2007/2008)	3
Број ученика	2 340

Општина Обреновац је београдска општина. Заузима површину од 40.995 ha, на којој живи око 71.000 становника.

Општина Обреновац је укључена у заједницу београдских општина од 1957.

Дан општине је 20. децембар, дан указа кнеза Милоша Обреновића којим је установљен назив Обреновац, а крсна слава Свете Тројице.

У Обреновцу се налазе две термоелектране Никола Тесла А и Никола Тесла Б, које производе више од 60 процената електричних потреба Србије.

Географија

Обреновачка општина се налази у средишњем делу доњоколубарског басена, на истоку и југу се граничи са Шумадијом, долинама Колубаре и Тамнаве, на западу су огранци Поцерине, а на северу река Сава која у свом доњем току изразито меандрира. Површина општине је 411 квадратних километара, од чега је урбанизовано око 42.

Највећи део тла је изразито равничарски, док су поједини делови брежуљкасти и благо брдовити, према западним падинама Авале и Парћанског виса на истоку и југоистоку, и ка Поцерју на западу. У брдовитом делу доминира врх Буквик, у атару села Мислођин, висок 221 метар, а најнижа тачка је на 73 метра нмв, у простору Плошће, унутар широког меандра Саве око атара села Забрежје.

Општина се простире између 44° 30' и 44° 45' северне географске ширине и 20° и 20° 20' источне географске дужине. Ваздушном линијом, државна граница је од Обреновца удаљене око 80 километара ка истоку.

У Обреновцу се укрштају важни путеви, који од Београда, удаљеног свега 29 километара ка истоку, воде на запад ка Шапцу, Лозници и затим Босни и Херцеговини и Хрватској, односно ка Ваљеву и Ибарској магистрали.

Клима

Обреновац се налази готово у средишту северног умерено топлог појаса, са климом блажом од типичне панонске, континенталне. Просечна годишња температура у овој области је око 11°C, лети око 22°C, а зими око -1°C, са максималним распоном који се креће од -28°C до 40°C. У току године, количина падавина износи око 640 литара воде по квадратном метру, у сушним годинама око 440, а у кишним и до 940 литара по квадратном метру. Током године падавине су изражене у пролеће и крајем лета односно почетком јесени.

Историја

Почетак историје града

Најпре је настао као сеоско насеље, уклештено између Колубаре и Тамнаве, под првобитним именом Палеж. Писана историја га по тим именом помиње тек од почетка 18. века, од поменутог пописа становништва из 1717. године. У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци.

За време аустриске владавине, која се на овом простору задржала до 1739. године, постаје окружно место Округа палешког, које је под собом имало 73 села. Тада је био насељен претежно Немцима, Мађарима и Јеврејима, који су му дали име Цвајбрикен, по два моста на двема рекама које су га опасавале. После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији.

19. век

Тамо где је сад, на леву обалу Тамнаве премештен је после коначног ослобађања од Турака, након 1815. године, пошто је стари Палеж порушен и запаљен.

Палеж je 1824. године званично добио своју основну школу, затим и цркву, саграђену од материјала Драгутиновог манастира у Мислођину, a 1843. добија и пошту .

Тек 1836. године, нови, српски Палеж постаје, место Среза посавског, за села са леве обале Колубаре. Тада је већ био жива трговачка и занатлиска варош, у њему се отварају кафане .

Палежани су послали молбу Кнезу Милошу , одмах по повратку на престо 1859. године, да њихову варош прекрсти у Обреновац. Молба је услишена, а данас се датум означавања новог имена, 20. децембар (по новом календару), слави као дан Обреновца.

Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а 1899. и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој Србији.

20. век

Године 1902. Обреновац је добио телефонску централу, а 1908. је у саобраћај пуштена пруга Забрежје-Обреновац-Ваљево. Све то је знатно поспешило развој занатства и трговине, а град постаје познат као житарски и трговачки центар. Просперитет је настављен после Првог светског рата. Прва гимназија отворена је 1922.. Електрична централа и осветљење стижу 1928. , када је свечано отворена и нова пруга Обреновац - Београд.

Други светски рат је зауставио економски процват Обреновца.

Обреновац данас

Обреновац је изгубио јавну железницу после 60 година рада заменила је индустријска пруга за транспорт угља до Термоелектрана "Никола Тесла", али је у међувремену раширена густа мрежа путева. У граду је више од 100 улица дужине око 30 километара, њиме пролази 29 километара магистралних, 74 километра регионалних и 185 километара локалних путева.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Градска општина Обреновац

• Званична страница општине ((sr))
• Српска Православна црква у Обреновцу ((sr))
• Пословни портал Обреновца ((sr))
• obrenovactalk.com Forum i portal Obrenovca ((sr))
• obrenovac.org Незванична страница општине, слабо уређивана страница ((sr))
• Коалиција младих Обреновац - портал младих ((sr))
• Gimnazija u Obrenovcu ((sr))
• Tehnicka skola Obrenovac ((sr))
• Dom zdravlja Obrenovac ((sr))
• Pro-Tent ((sr))