Градска општина Палилула (Београд)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Палилула.
Градска општина Палилула (Београд)

Градска општина Палилула у Србији
Градска општина Палилула у Србији

Грб
Опште информације
Површина (2004) 451 km²
пољопривредна 29 787 ha
шуме 1 368 ha
Становништво (2002) 169 363 ст.
Природни прираштај (2004) -1.4 ‰
Број насеља 14
Администрација
Покрајина Град Београд
Округ нема
Општина нема
Статистика
Дужина путева (2008) 47
Број запослених становника (2008.) 59 778
Основне школе (2007/2008) 25
Број ученика 12 786
Средње школе (2007/2008) 6
Број ученика 5 255

Општина Палилула је београдска општина. Заузима површину од 44.661 ha, на којој према попису из априла 2002. године живи 169 363 становника. Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године.

Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај.

Садржај

[уреди] Положај

Већи део општине се простире на левој, банатској, обали Дунава. Та територија је ограничена Дунавом са запада и југа, Тамишом са истока и каналом Караш са севера. Земљиште је равно, ритско и мочварно. Испресецано је каналима а постоје и велике баре и језера. На површини ове општине је и велико пољопривредно добро ПКБ.

[уреди] Насеља

[уреди] Насеља на десној обали Дунава

[уреди] Насеља на левој страни Дунава

[уреди] Градске четврти

Мапа општине Палилула

[уреди] Градске четврти на десној обали Дунава

[уреди] Градске четврти на левој обали Дунава

[уреди] Демографија

Национални састав општине Палилула:

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Градска општина Палилула (Београд)



Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици