Казимир Маљевич

Казимир Маљевич
Аутопортрет 1933. (детаљ)
Пуно име	Казимир Северинович Маљевич
Информације
Датум рођења	23. фебруар 1878.
Место рођења	Кијев (Руска Империја)
Датум смрти	15. мај 1935.
Место смрти	Лењинград (СССР)
Дела

Казимир Северинович Маљевич (рус. Казими́р Севери́нович Мале́вич; 23. фебруар 1878. Кијев- 15. мај 1935. Лењинград), руски сликар и теоретичар уметности, пионир геометријске апстрактне форме и један од најважнијих чланова руске авангарде. Представник је руског конструктивизма и супрематизма а био је под утицајем француског неоимпресионизма, фовизма и кубизма.

Живот [уреди]

1916. Супрематизам

Рођен је у Кијеву у Украјини. Родитељи су му били Пољаци. Отац му је био менаџер фабрике шећера. Казимир је био први од четрнаесторо деце. Само деветоро деце је преживело детињство. Његова породица се често селила, тако да је велик део детињства провео у селима Украјине. Студирао је цртање у Кијеву од 1895. до 1896.

У Москву се преселио 1904. Студирао је на московској школи за сликање, скулптуру и архитектуру од 1904. до 1910., а и у атељеу Фјодора Рерберга. Суделује 1911. заједно са Владимиром Татлином на другој изложби групе Савез младих у Санкт Петербургу. На трећој изложби учествује 1912.

Излаже 1914. у Паризу у салону независних заједно са Александром Архипенком, Соњом Делонај, Александром Екстером и Вадимом Мелером. Током 1915. публикује манифест "Од кубизма до супрематизма", а од 1915. до 1916. ради са другим супрематистичким уметницима у једном селу. Суделује у Москви 1916.-1917. на изложбама групе у којој су Натан Алтман, Давид Бурлиук и А. Екстер.

После раних експеримената са различитим модернистичким стиловима, укључујући кубизам и футуризам Малевич је започео рад на абстрахтним, необјектним узорцима и оснивајући покрет који је добио име супрематизам. Најчувенији примери супрематизма су Црни квадрат(1915.) и Бело на белом(1918.).

Био је члан комисије за заштиту споменика (1918.-1919.). Предавао је на Витебској практичној уметничкој школи (1919.-1922.), на лењинградској уметничкој академији (1922.-1927.), на кијевском уметничком институту (1927.-1929.) и поново у Лењинграду 1930.

Путује 1927. у Варшаву, па онда у Немачку на ретроспективу његових дела. Та ретроспектива му је донела светску славу. Тада је успео да остави већину својих дела на Западу, што је помогло да се та дела очувају за разлику од дела која су остала у Совјетском Савезу. Стаљинстички режим је временом променио свој однос према уметности и почео је прогањати „модернистичку буржоаску уметност“. Многа Малевичева дела су конфисковали или уништили, а Малевич умире 1935. у Лењинграду у беди.