Маладзечна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маладзечна
Маладзе́чна; Молоде́чно

Belarus-Maladzechna-2.jpg
Градска већница и главни градски трг

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Белорусије Белорусија
Област Минска област
Рејон Маладзеченски
Основан први помен 1388.
Статус града 21. маја 1929.
Становништво
Становништво (2012) 93.736 (процена)
Географске карактеристике
Координате 54°18′49″N 26°51′06″E / 54.313611, 26.851667
Временска зона UTC+3
Површина 30 км²
Маладзечна на мапи Белорусије
{{{alt}}}
Маладзечна
Маладзечна на мапи Белорусије
Остали подаци
Поштански код 222301, 222302, 222303, 222304, 222305 222306, 222307, 222310
Позивни број +375 176
Регистарска ознака 5
Веб-страна Град Маладзечна


Координате: 54° 18′ 49" СГШ, 26° 51′ 06" ИГД

Маладзечна или Малодечно (блр. Маладзе́чна; рус. Молоде́чно) је град у Минској области у Републици Белорусији и административни је центар Маладзеченског рејона.

Град се налази на обалама реке Уша на око 73 км северозападно од главног града земље Минска.

Према попису из 2009. у граду је живело 97.600 становника.

Порекло имена[уреди]

Име града води порекло од некадашње реке Маладачанке која је ишчезла услед обимних мелиорационих радова у том подручју.

Историја[уреди]

Насеље Маладзечна се први пут помиње 1388. у писму књаза Димитрија Аљгердовича упућеном књазу Владиславу, као утврђење на десној обали реке Уше. Била је то грађевина опасана каменим зидом висине 3,5 метра и дужине до 11 метара.[1] Кнез Жигмунд Пољски је 1501. насеље предао на управу извесном велможи Мстиславу који је био у обавези да обезбеђује сигуран прелазак преко реке за ловце и велможе.[2] У наредна века град је променио неколико господара.

Подручје је постало део Руске Империје 1793. године. Школа је отворена 1864, а 1871. подигнута је и прва православна црква посвећена Покрову Пресвете Богородице (која и данас стоји на централном градском тргу). Кроз град је 1873. прошла железница која је повезивала Минск са Вилнусом, а са проласком железнице која је повезивала Санкт Петербург са Полоцком, Маладзечна постаје и важно саобраћајно раскршће.

Уочи почетка Првог светског рата у граду је живело преко 2.000 становника, док је током самог рата у њему била стационирана 10. руска армија. Након краткотрајне немачке окупације од фебруара до децембра 1918. у граду су током Руског грађанског рата стационирани бољшевички одреди. Као последица Пољско-совјетског рата, а према одредбама Ришког мира (1921) Маладзечна постаје део Пољске. Године 1926. постаје административни центар посебног повјата у оквирима Вилнуског војводства, а 1929. добија и одређена градска права.

Године 1939. град постаје саставни део Белоруске ССР, односно Совјетског Савеза. Током нацистичке окупације (од 26. јуна 1941. до 5. јула 1944) у североисточном делу града постојао је концентрациони логор за ратне заробљенике Шталаг 342 у којем је побијено око 33.000 заробљеника.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 93.736 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
72.612[3] 91.726[3] 91.726[3] 94.282[3] 93.736[3]

Међународна сарадња[уреди]

Град Маладзечна има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим гардовима:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Piotr Bielerzewski (2004). „Mołodeczno“. Rzeczpospolita Wirtualna Приступљено 16. 5. 2006.. 
  2. ^ Filip Sulimierski, Bronisław Chlebowski, Władysław Walewski, ed. (1885). Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich. VI. Warsaw: Wł. Walewski. стр. 960 Приступљено 16. 5. 2006.. 
  3. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements“. City Population Приступљено 17. 2. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Маладзечна