Милан Аксентијевић

милан аксентијевић
Лични подаци
Датум рођења	(1935-09-01)1. септембар 1935.
Место рођења	Крагујевац, Краљевина Југославија
Деловање
Служба	Југословенска народна армија Војска Југославије 1953 — 1992.
Чин	генерал-мајор
Одликовања

Милан Аксентијевић (Крагујевац, 1. септембар 1935) је генерал-мајор ЈНА и Војске Југославије у пензији. Аксентијевић је био један од ретких високих официра ЈНА који је учествовао у сва три рата у Словенији, Хрватској и Босни током распада Југославије.

Младост

Милан Аксентијевић је рођен 1. септембра 1935. године у породици православног свештеника Живојина Аксентијевића у Крагујевцу. Његови родитељи су погинули у крагујевачком масакру 1941. године током Другог светског рата. Милан се 1951. године са породицом преселио у НР Словенију. Године 1953. завршио је Школу активних инжењерско-хемијских официра Југословенске народне армије (ЈНА). Био је члан Савеза комуниста Југославије (КПЈ). Почетак активне војне службе у ЈНА почео је 1. августа 1953. Аксентијевић је завршио Војну академију на Вуши и Школу народне одбране, као и последипломске студије. Током своје каријере обављао је низ функција у ЈНА.

Распад Југославије

Аксентијевић се противио словеначкој независности. Дана 22. маја 1991. године Аксентијевић, тада потпуковник, поставио је Мариборчанима рок до следећег дана да прихвате ултиматум да доставе новац, регруте, информације о регрутима и да затворе центре за обуку словеначке милиције. Аксентијевићеви захтеви су игнорисани. У Аксентијевићевој бази се одвијало суђење Љубљанској четворци. Током Десетодневног рата између словеначке милиције и ЈНА, Аксентијевић је командовао базом окруженом Словенцима. У интервјуу за документарац Би-Би-Сија „Смрт Југославије“, он се присетио како је љутито тражио наређења од врховне команде ЈНА, питајући "Јесмо ли ми војска или нисмо? ... Ако смо војска, треба да делујемо. Ако не, треба да се повучемо". Након словеначке независности распоређен је у Хрватску и тамо је учествовао у рату на страни ЈНА. Дана 13. септембра 1991. заробљен је код Тушиловића када је хрватска ватра приморала хеликоптер у којем се налазио. Аксентијевић је касније размијењен за Антона Кикаша након седамдесет дана проведених у затвору Реметинец. Од јула до 31. децембра 1991. Аксентијевић је био помоћник команданта 5. војне области Оружаних снага СФРЈ за морално васпитање и правне послове. Касније је именован за вођу Групе за сарадњу са мировним снагама УН у Сарајеву током рата у Босни, где је остао до принудног пензионисања 12. маја 1992. Аксентијевић је у Босни био главни преговарач са потпредседником Предсједништва Босне и Херцеговине (БиХ) Ејупа Ганића о ослобађању Алије Изетбеговића и догађајима у вези са обрачуном у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године.

Каснији живот

Јануара 1992. Аксентијевићу је одузето словеначко држављанство због улоге у Десетодневном рату. Његова породица, укључујући и супругу Словенку, је била присиљена да напусти свој стан. У марту 1995. године Аксентијевић се вратио у Словенију са туристичком визом и касније му је дозвољено да остане у Словенији. Оптужбе за ратне злочине против Аксентијевића су 2002. године одбачене због недостатка доказа, али Аксентијевићу није дозвољено да добије словеначко држављанство. Аксентијевић тренутно живи на Голнику и активан је у разним групама за српске Словенце.

Литература

• Антић, Бошко; Томановић, Радован; Фезер, Бранко; Шкрбић, Петар (2012). Генерали и адмирали Србије 1981-2011. Београд: Клуб генерала и адмирала. ISBN 978-86-915585-0-5.