Закинтос

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 37° 47′ С. г. ш., 20° 54′ И. г. д.

Закинтос, Занте (Ζάκυνθος)
Закинтос
Највећи град: Закинтос
Становништво: 41.000 (2001)
Површина: 409 km²
Највећа ширина: 20 km
Највећа дужина: 40 km
Највиши врх: Врахионас, 758 m
Врста острва: морско
Водена маса : Јонско море
Државе: Застава Грчке Грчка

Закинтос (грч. Ζάκυνθος), треће по величини, од седам већих јонских острва, а уједно и једно од најлепших грчких острва. Закинтос лежи у јужном делу Јонског мора, које је део Средоземног мора. Острво са неколико суседних малих острва чини префектуру Закинтос, а главно насеље на острву, истоимени град Закинтос, је њено управно средиште.

Округ Закинтос је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе. Она се састоји из једне општине, општине Закинтос, која обухвата острво Закинтос и околна острвца и хриди.

Положај острва[уреди]

Панорама града Закинтоса
Једна од многобројних малих плажа на острву
Јужни, питомији део Закинтоса
Лука на острву

Острво Закинтос се налази на крајњем западу државе Грчке, а у југоистичном делу Јонског мора. Од копна (западног Пелопонеза) острво је удаљено око 25 km ка западу. Најближе друго Јонско острво је Кефалонија на 20 km ка северу. Ка западу и југу је отворено море.


Природни услови[уреди]

На Закинтосу се разликују поједини делови по рељефу. Јужни део је нижи и равнији, тиме и плоднији, док је север планински, сув и огољен. Ту се и налзи највиши врх острва, Врахионас (758 m н. в.). Површина острва је 409 km, при чему је највећа дужина око 40 km, а ширина око 20 km. Укупна дужина обале 123 km. Обала није јако разуђена и највећи облици на њој су омањи заливи и плаже. Већина плажа је у вису жала, до 100 m дужине, окружена окомитим литицама.


Клима на острву је средоземна са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама. Биљни и животиски свет је особен за Средоземље. Гајене културе се гаје у неколико малих долина - маслина, винова лоза, агруми, поврће и воће.

Историја[уреди]

Захваљујући археолошким налзима данас се зна да је Закинтос био насељен још у време праисторије. Први пит Закинтос је спомен у Хомеровом делу Илијади. Историјски гледано, први помен острва везан је за његово освајање од стране краља Аркеизија, владара суседне Кефалоније. После њега, острво је освоји легендарни Одисеј. После тога острво се осамосталило и постало полис, чије уређење није било уздрмано дуже од 650 година.


У 2. веку п. н. е. Закинтос освајају Римљани, а у средњем веку наслеђују их Византинци. Међутим, како су Закинтос и остала Јонска острва била на самом ободу царства и отворена ка Италији, Млечани их први пут освајају још у 13. веку. Ово је сачувало Закинтос од дуге и тешке отоманске владавине, која еј вековима владала већим делом данашње Грчке. Током овог раздобља дошло је до снажног утицаја Запада на живот острва (архитектура, ношња, говор). И поред тога месно становништво је сачувало грчки језик и православну веру. Почетко 19. века управу на острбом преузима Велика Британија и Британци га називају "Занте“. Под Великом Британијом ће острво бити до 1864. г., када се враћа матици, тј. новосонованој држави Грчкој.

Током Првог и Другог светског рата острво није било уништавано, али је зато било тешко погођено земљотресом из 1953. г. Веома мало зграда је преживело земљотрес, али су нове грађене по строгим прописима, тако да новији земљотреси нису направили много штете.

Становништво[уреди]

Претежно становништво на острву Закинтос су Грци, мада поред њих има настањених некадашњих туриста, као и досељеника-странаца, који раде у туристичкој привреди острва. По последњем попису из 2001. г. острво има 38.596 ст., при чему 1/3 живи у граду Закинтосу. Кретање становништв ана острву било је следеће:

  • 1900. г. - 42.000 становника.
  • 1981. г. - 30.011 становника.
  • 1991. г. - 32.556 становника.
  • 2001. г. - 38.596 становника.
  • 2007. г. - 41.500 ст. (процена)

Све ово говори да је послдењих година број становника острва у сталном порасту, по чему Закинтос спада у најбрже растуће префектуре у Грчкој. Занимљиво је и то да је пораст становништва особен како за град Закинтос тако и за села.


Привреда[уреди]

Закинтос спада у богатија острва Грчке. Захваљујући већој влажности пољопривреда је развијена и савремена, посебно на нижем и равнијем југу. Доминирају маслине и агруми. Островје посебно познато по тзв. "Закинтоској рибизли".

Занати су традиционално развијени, чему је допринела и блиска веза острва са богатијим Западом.

Туризам се развија још од краја 19. века, а данас је он високо развијен. Посебно су привлачне бројне мале плаже са финим песком, уочвирене литицама са страна. Постоје и иизванредне могућности за роњење, јер је околно море изузетне чистоће. Град Закинтос нуди обиље садржаја и буран друштвени живот.

На Закинтосу постоји међународни аеродром, посебно прометан током летње туристичке сезоне, а постоје и сталне везе фериботом са најближим лукама на Пелопонезу.


Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Закинтос