Парк великана у Источном Сарајеву

С Википедије, слободне енциклопедије
Парк великана
Парк великана у Источном Сарајеву
Положај
Место Лукавица
Општина Источно Ново Сарајево

Град Источно Сарајево

Држава Шаблон:Босна и Херцеговина
Карактеристике
Површина 12,5 ha
Тип парка градски парк
Заштита и посећеност
Старатељ ЈКП „Рад“
Година изградње 2020.
Отворен цијеле године
Остало

Парк великана је новоизграђени парк на територији општине Источно Ново Сарајево, а трећи парк у урбаној градској зони Источног Сарајева. Парк је свечано отворен 14. новембра 2020. године, а отворили су га тадашњи начелник Општине Источно Ново Сарајево, Љубиша Ћосић и породица команданта јединице „Бели Вукови” Срђана Кнежевића. Овај парк је смјештен у централном дијелу општине, а налази се између улица Хиландарске и Дечанске са западне и источне стране, и улица Моме Капора и Симе Милутиновића Сарајлије са сјеверне и јужне стране. Поред парковског мобилијара, изграђени су спортски терени, простор за псе, градске чесме као и бисте десет великана значајних за историју српског народа са сарајевског простора. Око парка је изграђена трим стаза.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Усвајањем регулационог плана „Центар 2” општина Источно Ново Сарајево је предвидјела градњу новог градског парка, који би пратио ширење града према источној страни. Парк је предвиђен на парцели укупне површине 12.5000 метара квадратних, а планови око градње су започети током 2018. године. Општинска управа Источног Новог Сарајева расписала је 3. децембра 2018. године конкурс за „Израду идејног архитектонско-урбанистичког рјешења за градски парк”. Након спроведене процедуре одабрано је идејно рјешење, које је у себи имало све елементе модерног градског парка.[2] Градња парка је службено почела у мјесецу априлу 2020. године увођењем првих извођача у посао градње.[3] Парк је завршен и свечано отворен 14. новембра 2020. године

Садржај парка[уреди | уреди извор]

Парк великана је грађен по мјерама модерних парковских средина и настоји да задовољи потребе већег броја популације различитих генерација. Поред фонтане, централног поплочаног дијела, стаза за шетање, градских чесми и разних примјерака парковског мобилијара, као и различитих примјерака вегетације у која спадају зимзелена и листопадна стабла, ниско растиње и украсно цвијеће, трим стазе која окружује комплетан парк, дјечијег игралишта, у парку се налазе бисте великана, спортска игралишта као и посебан простор за кућне љубимце - псе.

Бисте великана[уреди | уреди извор]

На приједлог начелника општине Источно Ново Сарајево Љубише Ћосића, нови градски парк ће понијети назив Парк великана, а у њему ће одмах бити изграђено девет биста заслужним појединцима који су у историји сарајевских Срба оставили значајан траг, док је остављена могућност за накнадно подизање још спомен бисти. Бисте су дјело београдске вајарке Јелене Божовић Ђорђевић.[4] 6. новембра на дан ослобођења Сарајева 1918. године, постављено је десет спомен бисти, девет по унапријед утврђеном приједлогу и једна додатна биста. Бисте које су се нашле у новом градском парку, Парку великана, подигнуте су као споменик на истакнуте појединце који су значајни за српски народ Сарајева и Сарајевског поља.[5] Међу њима су:[6]

Слика Личност
(Рођење-Смрт)
Опис
1 Јован Дучић
(1874 - 1943)
Српски писац, пјесник и дипломата, који се школовао у Сарајеву, гдје је похађао Трговачку школу у периоду 1890-1891. година. По Јовану Дучићу је названа једна од основних школа у Источном Сарајеву.
2 Срђан Кнежевић
(1958 - 1998)
Назван „Бели вук”, командант јединице "Бели вукови" у саставу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске и бивши замјеник начелника Центра јавне безбједности Српско Сарајево. У родном мјесту Тврдимићи крај Источног Сарајева, 2018. направљен спомен-парк у част њега и његове јединице.
3 Др Миодраг Лазић
(1955 - 2020)
Српски примаријус, хирург и књижевник, који је као добровољац током Одбрамбено-отаџбинског рата основао ратну болницу "Жица" на территорији српскосарајевске општине Илиџа и у њој остао до краја рата.
4 Патријарх српски Павле
(1914 - 2009)
44. врховни поглавар Српске православне цркве, који је током Одбрамбено-отаџбинског рата посјећивао Српско Сарајево, гдје је на територији насеља Грбавица, заједно са руским патријархом Алексејем II освештао темеље за градњу цркве. Обданиште у Источном Сарајеву носи назив "Патријарх Павле".
5 Стеван Попов
(1947 - 2015)
Пилот ЈАТ-а и херој Одбрамбено-отаџбинског рата, који је током почетка ратних сукоба извео десетине хиљада припадника свих нација, а у највећој мјери Срба из Сарајева.
6 Свети Сава
(1169 - 1236)
Српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве, који је 1219. установио Дабарску епархија а данашњу Митрополију дабробосанску са сједиштем у Сарајеву. Једна школа у Источном Сарајеву носи назив по Светом Сави.
7 Свети Петар Сарајевски
(1866 - 1941)
Српски светитељ и митрополит дабробосански који је пострадао од стране Усташе 1942. године, током геноцида спроведеним над српским народом у НДХ.
8 Стака Скендерова
(1831 - 1891)
Прва жена јавни и културни радник међу Србима у Сарајеву, која је 19. октобра 1858. године отворила прву женску школу у Сарајеву.
9 Степа Степановић
(1856 - 1929)
Српски и југословенски војвода који се налазио на челу трупа које су 6. новембра 1918. ушле у ослобођено Сарајево.
10 Алекса Шантић
(1868 - 1924)
Српски пјесник и академик из Мостара, који је у Сарајеву објавио већи дио својих књижевних дјела. По Алекси Шантићу је названа једна од основних школа у Источном Сарајеву.

Спортска игралишта[уреди | уреди извор]

Спортски садржај парка чине три спортска игралишта изграђена намјенски за одређен вид спорта. Поред игралишта за мали фудбал, са подлогом од вјештачке траве и пропратним трибинама, игралишта за одбојку на пијеска изграђен је и јединствен кружни терен за баскет, који посједује три коша и пропратне трибине. Спортистима и спортским рекреативцима на располагању је и трим стаза са посебном подлогом, која је изграђена дуж све четири стране парка.[4]

Простор за кућне љубимце[уреди | уреди извор]

Посебну цјелину у Парку великана представља простор намијењен за кућне љубимце, првенствено псе, гдје је изграђен одређен мобилијар и справе намјенски грађене за парковске површине намијењене псима.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]