Zeleni čaj

Из Википедије, слободне енциклопедије
Listovi zelenog čaja
Polja zelenog čaja.

Zeleni čaj se pravi od lišća drvenaste biljke Camellia sinensis rasprostranjene na Dalekom Istoku, posebno u Kini[1] i Japanu. Od 19. veka uzgoj ove biljke je proširen na ostale tropske i suptropske predele. Biljka izraste do 3 m visoko i obrasla je duguljastim, zimzelenim lišćem. U lišću su zastupljene bioaktivne materije: tein, teobromin, teofilin i eterično ulje, radi kojih se gaji ova biljka.[2][3]

Prerada lista zelenog čaja[уреди]

Zeleni čaj se izrađuje u Kini tako što se ne vrši fermentacija (vrenje), ne razara se hlorofil, već se odmah brzo osuši. Čaj se može veštački namirisati. To se radi tako što se tanak sloj raznog mirisnog cveća (jasmin, gardenija i sl.) ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto raširi se sloj sušenog čaja. Postupak se ponavlja nekoliko dana dok čaj ne primi miris cveća.

Listovi se suše u sudovima od tuča iznad žara i izručuju se u korpe da se na promaji ohlade. Zatim se uvijaju i razvajaju. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok.

Teizam - hronično trovanje čajem[уреди]

Preteranim i dužim uživanjem čaj izaziva nesanicu, opstipaciju (zatvor i lenjost creva), otežano varenje, gubitak apetita i sistematsko slabljenje organizma. Ove posledice su zapažene u Kini, Engleskoj i severnoj Africi. Ipak, smatra se da je čaj manje toksičan u odnosu na kafu i da je zeleni čaj (nefermentisan) manje škodljiv.

Lekovitost zelenog čaja[уреди]

Dejstvo čaja je utoliko jače, ukoliko čaj ima više kofeina, jer je kofein glavni sastojak čaja koji draži moždane centre. Time se objašnjava i povećanje sposobnosti učenja, pamćenja i razumevanja i. Čaj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Čaj pomaže, bodri i krepi, javlja se bolji rad mišića i refleksi su brži i potpuniji. Čaj kofeinom poboljšava disanje, povećava ventilaciju pluća, pa se lakše diše i prijatnije oseća. Čaj pozitivno deluje na krvotok, usled čega je srčani rad pravilniji, jači i bolji. Zbog ogromne količine tanina i drugih srodnih polifenolskih jedinjenja čaj deluje i kao tipična taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i kože, opekotina, za jačanje organizma itd. Čaj je važan protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima (tanin ih vezuje u nerastvorljiva jedinjenja koja se neškodljivo odstranjuju prirodnim putem iz organizma).

Reference[уреди]

  1. ^ Green Teas: A (very) Brief History, teaguardian.com, приступљено 20. 12. 2010. 
  2. ^ Reich, Eike; Anne Schibil, Valeria Widmer, Ruth Jorns, Evelyn Wolfram, Alison DeBatt (August 2006), „HPTLC methods for identification of green tea and green tea extract“, Journal of Liquid Chromatography & Related Technologies 29 (14): 2141-2151, DOI:10.1080/15512160600760293 
  3. ^ Quality Basics 1: Various Plants, Various Qualities, teaguardian.com, приступљено 20. 12. 2010. 

Literatura[уреди]

  • Evans, John C. Tea in China: The History of China's National Drink. Greenwood Press. 1992. ISBN 978-0-313-28049-8. pp.
  • Lam, K.C./Lam, K.S. The Way of Tea: The Sublime Art of Oriental Tea Drinking. Barron's Educational Series. 2002. ISBN 978-0-7641-1968-2. pp.

Spoljašnje veze[уреди]