Портал:Биологија/Зоологија 2009.
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
.jpg)
Црвена лисица (Vulpes vulpes) је најпознатија од свих врста лисица. Такође је најраспрострањенија не само врста лисица, већ и од свих осталих копнених месоједа. Као што је име говори, њено крзно је црвено-браон боје. Постоји око 40 подврста црвених лисица.
Фебруар[уреди извор]
Коњи (лат. Equidae) су породица сисара из реда копитара, у којој се данас налази само један живући род, Equus. У ову породицу припадају животиње, које се обично називају коњима, магарцима и зебрама. Разграничење појединих врста је још и данас спорно. Домаћи коњ и домаћи магарац, доместицирани облици дивљих коња односно афричких дивљих магараца, и данас имају важну улогу као јахаће и теглеће животиње и распрострањени су целим светом.
Март[уреди извор]
Сове или ноћне грабљивице (Strigiformes) су ред углавном усамљених птица грабљивица у који се убраја више од 200 врста. Лове плен углавном ноћу у чему им помаже претежно сива боја и скоро нечујан лет. Деле се у две савремене фамилије - типичне сове (Strigidae) и кукувије (Tytonidae). Углавном се хране ситним сисарима, птицама и инсектима, а поједине врсте се хране и рибом. Живе на свим континентима осим на Антарктику, великом делу Гренланда и појединим острвима.
Април[уреди извор]
Перајари (лат. Pinnipedia) су група великих водених сисара, који се одликују тиме што су им сва четири екстремитета потпуно адаптирана у пераја. Ова група има различите таксономске статусе — поједини је сматрају редом класе сисара, а поједини подредом (или натфамилијом) у оквиру реда звери (Carnivora).
Постоје 33 врсте перајара који се разврставају у три породице:
Мај[уреди извор]
Леопард (Panthera pardus) је животиња из породице мачака и најмања од четири великих мачака из рода Panthera (остале су тигар, лав и јагуар). Леопарди су некада живели у Аазији и Африци, од Кореје до Јужне Африке, али се њихово расподела драматично смањила због лова и губитка станишта, тако да леопарди сада углавном живе у под-сахарској Африци. Изоловане популације живе у Пакистану, Индији, Индокини, Малезији и Кини. Због губитка станишта и сталног опадања популације, леопарди су сврстане у категорију последња брига; њихов број је већи од других припадника рода Panthera.
Леопард има релативно кратке ноге и дугачко тело, са великом лобањом. Физичко највише подсећа на јагуара, иако је мањи и слабије грађе. Његово крзно је означено розетама које немају унутрашње тачке, за разлику од јагуара. Леопарди који су меланистични, било потпуно црни или врло тамне боје крзна, су врста великих мачака које се колоквијално називају црни пантери.
Животиња свој успех у животу у дивљини дугује свом опортунистичком начину лова, својој способности на разне врсте станишта и способности да трчи приближно 60 km на сат. Леопарди лове буквално сваку животињу коју могу да лове и ухвате. Његова станишта варирају од кишних шума до пустињских терена.
Јуни[уреди извор]
Лав (лат. Panthera leo) је велики сисар из породице мачака (лат. Felidae) и један од „великих мачака“ рода Panthera. Мужјак лава, лако препознатљив по својој гриви, тежи између 200-260 килограма. Женке су мање и теже од 130-180 килограма. У дивљини, лавови живе око 10-14 година, док у заточеништву преко 20 година. Некада су живели широм Африке, Азије и Европе, док се данас у дивљини могу наћи само у Африци и Индији. Живе у саванама и лове у чопору.
Јули[уреди извор]
Додо (лат. Raphus cucullatus) је изумрла врста птица тркачица која је била ендемична за острво Маурицијус. Овај рођак голубова се хранио воћем и гнездио на тлу. Основна храна птице додо били су плодови дрвета чији је латински назив Sideroxylon grandiflorum, а које се по њему назива „додоово дрво“. Ова необична птица изумрла је средином или крајем 17. века и данас се користи као архетип за изумрле животињске врсте, првенствено због чињенице да је његов нестанак проузрокован доласком човека на Маурицијус 1598.
Август[уреди извор]
Коала (Phascolarctos cinereus) је аустралијски торбарски биљојед и једини живи представник истоимене фамилије Phascolarctidae.
Насељава обалска подручја источне и јужне Аустралије, од близине Аделејда до јужних делова рта Јорк. Коале Јужне Аустралије су интензивно ловљене током 20. века, па су репопулисане са коалама у Викторији. На Тасманији и у Западној Аустралији нема коала.
Септембар[уреди извор]
Крокодили (Crocodilia) су ред тропских грабљиваца. Уз птице, то су једини до данас преживели "потомци" велике групе гмизаваца, Archosauria. Према томе, њихови рецентни најближи сродници су птице. Њихово је сродство доказиво читавим низом особина, али пре свега грађом система за циркулацију крви. Због коштаног оклопа, крокодиле називају и оклопљеним гуштерима.
Сви данас живећи крокодили живе у рекама и језерима тропских области и суптропског подручја, једино естуарски крокодил (Crocodylus porosus) може да живи и у мору а често се појављује уз обале различитих острва. Као прилагођавање животној околини, ове животиње јако добро пливају и прикривају се у води тако, да мирују уроњени у воду при чему из воде извирују једино очи и носнице.
Данас живећи крокодили деле се у три групе са статусом породице (алтернативно, често се приказују као једна породица Crocodylidae а три групе као потпородице унутар ње): праве крокодиле, алигаторе и гавијале.
Октобар[уреди извор]
Царски пингвин (Aptenodytes forsteri) је највиша и најтежа врста пингвина. Ово је једина врста која цео свој живот проведе на Антарктику. Царски пингвини се углавном хране рачићима или крилом, док повремено могу да једу и мању рибу и лигње. У дивљини, ови пингвини живе око 20 година, док је забележен максимум од око 40 година.
Одрасли пингвини су просечне висине од 1,3 метара и тежине између 20 и 45 килограма. То су пете по реду најтеже данашње птице. Најтежа позната јединка је имала 46 килограма. Глава и крила су црна, трбух бео, леђа су плавкасто-сива, док је кљун љубичасто-роз. Са обе стране врата се налазе златна полукружна обележја. Царски пингвин поседује дебео слој перја који покрива цело тело осим ногу и унутрашњости крила. Перје чини непромочиви слој око пингвиновог тела.
Царски пингвини су изузетно друштвене животиње. Један од начина на који ови пингвини одржавају топлоту када температура падне или отпочну налети ветра јесте да се збију у гомилу. Гомила настаје када се окупе стотине, па чак и хиљаде мужјака. Ове птице се непрекидно крећу, полако се померајући од спољашњих, хладних кругова, ка топлом средишту, где нема ветра. Температура унутар те гомиле може достићи чак 25°С.
Новембар[уреди извор]
Пас (Canis lupus familiaris) је припитомљени сисар из породице Canidae. Археолошки налази доказују да пас најмање 9000 година живи уз човека, иако постоје индиције да се тај период продужи на читавих 14.000 година. Фосилни остаци показују да су преци модерног пса живели уз човека још пре 10.000 година.
Данас постоји око 40 милиона паса и око 800 раса (што је више него било која друга врста животиње) најразличитијих димензија, физиономије и темперамента, и које представљају најразличитије веријетете боје и врсте длаке. Пас је уско повезан са човеком, коме служи као кућни љубимац, као чувар, водич, овчар и др.
Пас је подврста сивог вука, за кога се верује да је директни предак пса. Најновија истраживања потврђују да је пас био по први пут припитомљен на истоку Азије, највероватније у Кини. Такође, није сигурно да сви домаћи пси потичу од исте групе или се процес доместикације поновио више пута на више места.
Децембар[уреди извор]
Кенгур је род торбара из фамилије Macropodidae. У општој употреби, назив се користи да се опишу највеће врсте из ове породице: црвени, антилопски и источни и западни сиви кенгур из рода Macropus. Фамилија такође укључује и мање врсте, као што су валабији и кенгури који живе на дрвећу, укупно око 63 врста ових торбара. Кенгури су ендемски род јер живе само у Аустралији, док мањи макроподи живе у Аустралији и Новој Гвинеји.
Кенгур је симбол Аустралије; лик кенгура се налази на грбу Аустралије, на неким новчаницама и користи се од стране многих аустралијских организација.