Роберт Менасе

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Менасе
Роберт Менасе 2017.
Лични подаци
Датум рођења(1954-06-21)21. јун 1954. (69 год.)
Место рођењаБеч, Аустрија

Роберт Менасе (рођен 21. јуна 1954) је аустријски писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Менасе је рођен у Бечу. Студирао је германистику, филозофију и политикологију у Бечу, Салзбургу и Месини. 1980. године је докторирао са тезом "Der Typus des Außenseiters im Literaturbetrieb. Am Beispiel Hermann Schurrer"

Између 1981. и 1988. Менасе је радио као млађи предавач на Институту за теорију књижевности на Универзитету Сао Пауло, Бразил. Од тада ради као слободни публициста, колумниста и преводилац романа са португалског на немачки.

Његова прва новела Sinnliche Gewissheit, објављена 1988, је полу-аутобиографска прича о Аустријанцима који живе у егзилу у Бразилу. Магазин Literatur und Kritik објавио је Менасеову прву песму ("Kopfwehmut") 1989. године. Његове касније новеле су биле Selige Zeiten, brüchige Welt (1991), Schubumkehr (1995) и Die Vertreibung aus der Hölle (2001).

Менасеов језик понекад је разигран а понекад суптилно саркастичан. Теме које се понављају у његовим романима су усамљеност и отуђеност унутар људских односа и као резултат животних околности његових ликова. Менасе у свом раду често критикује оно што он види као латентни облик антисемитизма који је и данас распрострањен у немачком свету.

Менасе је написао и неке есеје о Аустрији (посебно о аустријском идентитету и историји; "Land ohne Eigenschaften" ("Земља без својстава")(1992). Недавно је писао о будућности Европе и Европске уније, критикујући тенденције ренационализације (нарочито у Немачкој, али и другде) и покрете анти-европске интеграције, што тумачи као реакцију на финансијску кризу 2007– 2008. и њене последице (криза евра) („Der europäische Landbote“, 2012).

Откако се из Бразила вратио у Европу, Менасе је живео углавном у градовима Берлин, Беч и Амстердам. Тренутно живи у Бечу и ожењен је. [тражи се извор] Менасе је од 2011. године управник резиденцијалног програма писаца у Шри Ланки.[1]

Његове књиге преведене су на преко двадесет језика, између осталог и на: арапски, баскијски, бугарски, кинески, хрватски, чешки, дански, енглески, фламански, француски, грчки, хинди, италијански, холандски, норвешки, пољски, португалски, руски, српски, словеначки, шпански и шведски.

Данас, Менасе живи наизменично у Бечу, у областиВалдвиртел (централна Баварска) у Доњој Аустрији, и у Бриселу. Син је фудбалера Ханса Менасеа и брат новинарке и списатељице Еве Менасе.

Новеле[уреди | уреди извор]

Прва кратка прича Роберта Менасеа Nägelbeißen објављена је у часопису Neue Wege 1973. године. Од 1975. до 1980. радио је на свом недовршеном и необјављеном роману Kopfwehmut; то је социјални роман смештен у Беч 1970-их. Његов први објављени роман, Sinnliche Gewißheit појавио се 1988. као први део трилогије започете у Бразилу Trilogie der Entgeisterung која укључује и роман из 1991. године, Selige Zeiten, brüchige Welt, ("Златна времена, напукли свет") која је истовремено криминалистичка прича, филозофски роман и сага о јеврејској породици, и на крају роман из 1995. Schubumkehr, као и постскрипт Phänomenologie der Entgeisterung.

У роману Schubumkehr, у позадини приватног живота учитеља књижевности Романа, који је већ представљен у Selige Zeiten, brüchige Welt, Менасе описује пад Гвоздене завесе 1989. године и распад устаљеног поретка у малом аустријском селу. Овај роман, који није само уметничка обрада духа тог доба, добио је награду Grimmelshausen 1999. године. Као што већ сугерира наслов романа Schubumkehr и у Trilogie der Entgeisterung Менасе окреће Хегелову Феноменологију духа наопако. За разлику од Хегела, који претпоставља развој људске свести према свеобухватном духу, Менасе постулира регресивни развој, чија ће коначна фаза бити „чулна сигурност“, према Хегелу најнаивнији облик свести.[2]

У свом роману Die Vertreibung aus der Hölle Менасе доводи у сумњу објективност историје, заједно са личном историјом аутора и његовим јеврејским коренима. Као повратак његових ранијих истраживања о карактеру и стварној особи Менасех Бен Израелу за његов роман Die Vertreibung aus der Hölle која је преведена на десет језика, Менасе је формулисао хипотезу Абеларовог утицаја на Менасех Бен Израела и Спинозу, објављену између осталог у његовом есеју Просветљење као хармонична стратегија.[3] 2007. године објавио је Don Juan de la Mancha, где говори о мање или више измишљеним догађајима из (љубавног) живота уредника новина Натана - мешавини безобразлука, нагона, пожуде и потраге за испуњењем љубави. Као лик, Натан се залаже за генерацију која је била социјализована 1970-их са захтевом за „сексуалном револуцијом“.

2017. године Менасе је објавио свој аналитички роман Hauptstadt (Главни град), који је први роман о Бриселу описаном као главним градом Европске уније, и за који је добио Deutscher Buchpreis (Немачку књижевну награду.[4] Прича је фокусирана на службенике из Одељења за културу, од којих се очекује да угланцају изглед ЕУ комисије на њен рођендан. Ово ће се остварити догађајем „Велики јубилејни пројекат“ са преживелим из концентрационог логора у Аушвицу. Животне приче ликова воде читаоца у шест земаља ЕУ. Режисер Том Кунел и драматург Ралф Фидлер прерадили су роман у позоришну верзију са двадесетак ликова које је одиграло седам глумаца, а која је премијерно изведена у јануару 2018. у Цириху.[5]

Есеји и списи из културне теорије[уреди | уреди извор]

Роберт Менасе у обраћању пленарном форуму Европског парламента у Бриселу на званичној церемонији поводом прославе 60. годишњице Римског уговора 21. марта 2017.
Јакоб Аугштајн и Роберт Менасе у разговору 15. маја 2017. у позоришту Neumarkt у Цириху

У свом политичком и новинарском раду Менасе се сматра „мислиоцем просветитељства старог стила“, чији су интелектуални претходници посебно Хегел и Маркs, али и Ђерђ Лукач, Ернст Блох и филозофи Франкфуртске школе.[6] Уследили су есеји попут Die sozialpartnerschaftliche Ästhetik (1990.) и Das Land ohne Eigenschaften (1992, Земља без својстава), који је Менасеу донио славу као есејисте, али и изазвао критике због "рушења сопственог гнезда", затим збирке есеја Hysterien und andere historische Irrtümer (1996.) и Dummheit ist machbar (1999.), Erklär mir Österreich (2000.) и Das war Österreich (2005). Аутор се у тим текстовима критички-иронично бави политичком историјом, историјом менталитета и историјом књижевности друге Републике Аустрије, заузима став о тренутној ситуацији у културној политици у својој домовини и непрестано скреће пажњу на латентни континуитет аустрофашизма.[7]

Од 2005. године, дакле од свог франкфуртског предавања о поезији, Die Zerstörung der Welt als Wille und Vorstellung, Менасе је све више посвећивао своје есеје темама око ЕУ и глобализације. У овом европском или светском контексту Менасе посебно критикује оно што он види као недостатак у демократским политикама и идеју да су ти недостаци структурно одређени, што, како тврди, прикрива изгледе могућих алтернатива. Притом се начелно не противи Европској унији, већ своју критику демократских недостатака темељи посебно на утицају и моћи појединих држава, а позитивно оцењује чисто европске институције, попут Комисије. У Der Europäische Landbote он приказује портрет малодушних наднационални органа и бирократије ЕУ у Бриселу и даље развија „хабсбуршки мит“ Клаудија Магриса у „европски мит“. Ово такође води ка другачијој и позитивнијој ретроспективи Хабсбуршке монархије.[8] У вези с тим, Менасе такође говори у прилог специфичној визији и реализацији „Европске Републике“ [9] формулисане заједно са политологом Улриком Гуерот на основу Европе региона [10] изван националних држава.[11]

Контраверза око лажних цитата[уреди | уреди извор]

Менасе у разговору

У децембру 2018. новине "Welt am Sonntag" откриле су да је Роберт Менасе измислио неколико цитата који су приписани Валтеру Халштајну (1901—1982), једном од очева оснивача ЕУ) како би подржао његов аргумент за превазилажење националних држава.[12] Менасе је користио ове наводне цитате у многим својим чланцима, есејима и говорима од 2013. године, а други аутори су их преузели у парламентарним дебатама и публикацијама.[13] Менасе се бранио тврдећи да ове реченице одражавају шта је Халштајн мислио и да Халштајн "не би имао ништа против" да Менасе на овај начин призива свој ауторитет. Међутим, историчар Хенрих Аугуст Винклер оспорио је Менасеово тумачење Халштајнових стварних изјава о том питању.

Награде, признања и стипендије[уреди | уреди извор]

  • 1987: Државна стипендија за књижевност аустријског Министарства образовања и књижевности
  • 1989: Наградна за књижевност града Беча
  • 1990: Награда Хеимито фон Додерер
  • 1991: Државна стипендија за књижевност Аустријског министарства образовања и књижевности
  • 1992: Ханс Ерих Носак охрабрујућа награда за прозу
  • 1992: Награда Теодор Корнер
  • 1992/1993: Елиас Канети - стипендија града Беча
  • 1994: Берлинска резиденција у контексту стипендије ДААД (Deutscher Akademischer Austauschdienst)
  • 1994: Marburger Literaturpreis
  • 1994: Наградна за романе Аустријског министарства просвете и књижевности
  • 1994: Награда Александер Сахер Масох
  • 1996: Hugo-Ball-Preis[14] града Пирмазенса
  • 1998:Österreichischer Staatspreis für Kulturpublizistik
  • 1999: Grimmelhausen-Preis
  • 1999: Резиденција писаца у Амстердаму
  • 2002: Joseph Breitbach Preis
  • 2002: Friedrich Holderin Preis
  • 2002: Lion-Feuchtwanger Preis
  • 2002: Marie Luise Kaschnitz Preis[15]
  • 2003: Erich Fried Preis[16]
  • 2006: Knight of the Ordre des Arts et Lettres
  • 2007: Prix Amphi Универзитета у Лилу за роман Die Vertreibung aus der Hölle за најбољи не-француски роман
  • 2010: Goldenes Wiener Verdienstzeichen[17]
  • 2012: Österreichischer Kunstpreis für Literatur[18]   [ кружна референца ][ кружна референца ]
  • 2013: Donauland-Sachbuchpreis за Der europäische Landbote, Die Wut der Bürger и der Friede Europas
  • 2013: Heinrich Mann preis
  • 2013: Das politische Buch, награда Friedrich Ebert Stiftung [19]   [ кружна референца ]
  • 2014: Награда Макс[ кружна референца ] Фриш града Цириха[20]   [ кружна референца ][ кружна референца ]
  • 2014: Großes Goldenes Ehrenzeichen des Landes Niederösterreich
  • 2015: Niederösterreichischer Kulturpreis – Würdigungspreis
  • 2015: 'Prix du livre européen' (која жели промовисати европске вредности и допринети бољем разумевању грађана Европе, Европске уније као као културног ентитета.
  • 2017: Deutscher Buchpreis[21]
  • 2018: Walter-Hasenclever-Literaturpreis града Aхенa [22]   [ кружна референца ][ кружна референца ]

Новчаном наградом коју је Роберт Менасе добио Аустријском државном наградом (1998) поново је основао Jean Améry- Preis für Europäische Essayistik, чији су досадашњи добитници Лотар Бајер (1982), Барбара Сихтерман (1985), Матиас Грефрат (1988), Рајнхард Меркел (1991), Франц Шух (2000), Дорон Рабиновици (2002), Михаел Јеисман (2004), Драго Јанчар (2007), Имре Кертес [23] (2009), Дубравка Угрешић (2012), Адам Загајевски (2016) и Карл-Маркус Гаус (2018).

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Sinnliche Gewißheit. Roman. Rowohlt, Reinbek bei Hamburg 1988, ISBN 978-3518391884
  • Die sozialpartnerschaftliche Ästhetik. Essays zum österreichischen Geist. Sonderzahl, Vienna 1990. ISBN 978-3854490272.
  • Selige Zeiten, brüchige Welt. Roman. Residenz, Salzburg/Vienna 1991. ISBN 978-3518388129. Translated into the English: Wings of Stone. Calder Publications Ltd. 2000, transl. by David Bryer. ISBN 978-0714542959.
  • Das Land ohne Eigenschaften. Essay zur österreichischen Identität. Sonderzahl, Vienna 1992. ISBN 978-3518389874.
  • Phänomenologie der Entgeisterung. Geschichte vom verschwindenden Wissen. Suhrkamp, Frankfurt am Main 1995. ISBN 978-3518388891.
  • Schubumkehr. Novel. Residenz, Salzburg/Vienna 1995, ISBN 978-3701709182
  • Hysterien und andere historische Irrtümer. Nachwort von Rüdiger Wischenbart. Sonderzahl, Vienna 1996. ISBN 978-3854490999.
  • Überbau und Underground. Suhrkamp, Frankfurt am Main 1997, ISBN 978-3518391488
  • With Elisabeth Menasse und Eva Menasse: Die letzte Märchenprinzessin. Illustrated by Gerhard Haderer. Suhrkamp, Frankfurt am Main 1997. ISBN 978-3518409503.
  • With Elisabeth Menasse und Eva Menasse: Der mächtigste Mann. Illustrated by Kenneth Klein. Deuticke, Zsolnay, Vienna/Munich 1998. ISBN 978-3216304612.
  • Dummheit ist machbar. Begleitende Essays zum Stillstand der Republik. Sonderzahl, Vienna 1999. ISBN 978-3854491552.
  • Erklär mir Österreich. Essays zur österreichischen Geschichte. Suhrkamp, Frankfurt am Main 2000. ISBN 978-3518396612.
  • Die Vertreibung aus der Hölle. Roman. Suhrkamp, Frankfurt am Main 2001. ISBN 3-518-41267-1.
  • Das war Österreich. Gesammelte Essays zum Land ohne Eigenschaften. Hrsg. v. Eva Schörkhuber. Suhrkamp, Frankfurt am Main 2005. ISBN 978-3518456910.
  • Die Zerstörung der Welt als Wille und Vorstellung – Frankfurter Poetikvorlesungen. Edition Suhrkamp 2464, Frankfurt am Main 2006. ISBN 978-3518124642.
  • Das Paradies der Ungeliebten. Political theater play. Debut performance on 7 October 2006 at the Staatstheater Darmstadt. ISBN 978-3518124901.
  • Don Juan de la Mancha oder die Erziehung der Lust. Novel. Suhrkamp, Frankfurt am Main 2007. ISBN 978-1846880810. Translated into the English: Don Juan de la Mancha or an Education in Pleasure – Novel, Alma Books/Calder Publications 2009. ISBN 978-1846880810.
  • Das Ende des Hungerwinters. Lesung- Hoffmann und Campe, Hamburg 2008, ISBN 978-3-455-30595-1.
  • Doktor Hoechst – Ein Faustspiel. A Tragedy. A theater play. Debut performance on 25 April 2009, at the Staatstheater Darmstadt. Production: Hermann Schein. ISBN 978-3552056435.
  • Ich kann jeder sagen: Erzählungen vom Ende der Nachkriegsordnung. Suhrkamp, Frankfurt am Main 2009. ISBN 978-3518421147. Translated into the English: Anyone Can Say "I". Tales from the End of the Post-war Era. Ariadne Books 2009, transl. by Thomas S. and Abby J. Hansen. ISBN 978-1-57241-175-3.
  • Permanente Revolution der Begriffe. Vorträge zum Begriff der Abklärung, Essays. Suhrkamp, Frankfurt am Main 2009, ISBN 978-3-518-12592-2
  • Der Europäische Landbote, Die Wut der Bürger und der Friede Europas oder Warum die geschenkte Demokratie einer erkämpften weichen muss. Zsolnay, Vienna 2012, ISBN 978-3-552-05616-9. Translated into the English: Enraged Citizens, European Peace and Democratic Deficits: Or Why the Democracy Given to Us Must Become One We Fight For. Seagull Books 2016, transl. by Craig Decker, ISBN 978-0857423627
  • Heimat ist die schönste Utopie. Reden (wir) über Europa. Edition Suhrkamp, Berlin 2014, ISBN 978-3-518-12689-9
  • "Weil Europa sich ändern muss." Im Gespräch mit Gesine Schwan, Robert Menasse, Hauke Brunkhorst. Springer VS, Wiesbaden 2015, ISBN 978-3-658-01391-2
  • Was ist Literatur. Ein Miniatur-Bildungsroman. Bernstein-Verlag, Siegburg 2015, ISBN 978-3-945426-09-8
  • Europe. The Future of History. Catalogue and exhibition at the Kunsthaus Zurich (Zuercher Kunstgesellschaft). Cathérine Hug und Robert Menasse (eds.), with contributions by a.o. Melinda Nadj Abonji, Zygmunt Bauman, Horst Bredekamp, Burcu Dogramaci, Julia Kristeva, Konrad Paul Liessmann, Thomas Maissen, NZZ libro 2015. ISBN 978-3038100898.
  • Feiert das Leben! Catalogue and exhibition at the Kunsthistorisches Museum Wien in Vienna. Robert Menasse and Cathérine Hug (eds.), with contributions by Kader Attia, Barbara Coudenhove-Kalergi, Daniel Knorr, Manuela Laubenberger, Erik van Lieshout, Teresa Margolles, Arnulf Rainer, Hans Schabus, Hubert Scheibl, Daniel Spoerri, Nives Widauer und Josef Zotter, Vienna 2016. ISBN 978-3-903004-62-7.
  • Europa. Akzente, 3 /2016. Robert Menasse and Jo Lendle (eds.), with contributions by Lily Brett, György Dragomán, Dana Grigorcea, Zbigniew Herbert, Elfriede Jelinek, Ingo Schulze, Adam Zagajewski, among others. Carl Hanser Verlag, Munich 2016. ISBN 978-3-446-25547-0.
  • Warum? Das Vermächtnis des Jean Améry. Robert Menasse on Jean Améry, his impact and topicality (in an interview with Cathérine Hug). Bernstein-Verlag, Siegburg 2016. ISBN 978-3-945426-21-0.
  • Kritik der Europäischen Vernunft – Critique de la raison européene – A Critique of European Reason. Festrede vor dem Europäischen Parlament: 60 Jahre Römische Verträge. Including the “Manifesto for the foundation of a European Republic” co-written by Robert Menasse and Ulrike Guérot. Tri-Lingual Deutsch/Français/English. Bernstein-Verlag, Siegburg 2017. ISBN 978-3-945426-28-9.
  • Die Hauptstadt, Novel. Suhrkamp, Berlin 2017. ISBN 978-3-518-42758-3.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cf. Karin Cerny: Sri Lanka: Hintereingang ins Paradies, profil, 21 August 2014
  2. ^ For a comment on Hegel's reception of this particular treaties see https://wiki.philo.at/index.php?title=Wolfgang_Wieland_zur_sinnlichen_Gewissheit
  3. ^ http://www.versopolis.com/long-read/587/enlightenment-as-a-harmonious-strategy Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2018) (retrieved on 31 March 2018).
  4. ^ Steve Erlanger, "Brussels, E.U. Capital, Gets a Novel, Both Tart and Empathic", in: The New York Times, 14 January 2018 (retrieved 2 April 2018), https://www.nytimes.com/2018/01/14/books/new-novel-about-european-union.html?emc=edit_th_180115&nl=todaysheadlines&nlid=68302415
  5. ^ Theatre reviews by Maximilian Pahl, Daniele Muschionico (NZZ), Andreas Klaeui (SRF) and others: “Spiel mir den Europa-Blues”, in nachtkritik.de, 18 January 2018, https://www.nachtkritik.de/index.php?option=com_content&view=article&id=14882:die-hauptstadt-tom-kuehnel-bringt-robert-menasses-buchpreisgekroenten-eu-roman-im-zuercher-theater-neumarkt-zur-urauffuehrung&catid=38&Itemid=40 (retrieved on 2 April 2018, German).
  6. ^ See also Hans-Dieter Schütt, Die Erde ist der fernste Stern. Gespräche mit Robert Menasse, Berlin (Karl Dietz Verlag) 2008. ISBN 978-3-320-02152-8, as well as: Eva Schörkhuber (ed.), Was einmal wirklich war. Zum Werk von Robert Menasse, Wien (Sonderzahlverlag) 2007. ISBN 978-3-85449-273-3.
  7. ^ Robert Menasse: “Warum dieser Februar nicht vergehen will”, in: Der Standard, https://derstandard.at/1567472/12122004-Warum-dieser-Februar-nicht-vergehen-will---Kommentar-von-Robert-Menasse (retrieved on 2 April 2018).
  8. ^ Robert Menasse quoted from "Das Gestern war noch nie so jung", in: Die Presse, Vienna, 9 May 2014, Spectrum p. 1.
  9. ^ Ulrike Guérot and Robert Menasse, “Manifest für die Begründung einer Europäischen Republik”, in: Die Presse, Vienna, 23 March 2013, https://diepresse.com/home/presseamsonntag/1379843/Manifest-fuer-die-Begruendung-einer-Europaeischen-Republik (retrieved on 7 April 2018). See also Robert Menasse, “A brief history of the European future Or, why we must earn our inheritance”, in: Eurozine: the network of European cultural journals, 17 July 2015, https://www.eurozine.com/a-brief-history-of-the-european-future/ (retrieved on 2 April 2018)
  10. ^ de:Europa der Regionen#cite note-2
  11. ^ Robert Menasse quoted from the interview: “Zukunft der EU: Über die Feigheit der europäischen Politiker”, in: Die Zeit, Hamburg, 30 September 2011, http://www.zeit.de/politik/2011-09/europa-krise-menasse (retrieved on 2 April 2018).
  12. ^ „Schriftsteller - Menasse hat Hallstein-Zitate erfunden”. Deutschlandfunk (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 23. 12. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2018. 
  13. ^ Graw, Ansgar (22. 12. 2018). „Robert Menasse hat Zitate erfunden: "Was kümmert mich das Wörtliche"”. DIE WELT. Приступљено 23. 12. 2018. 
  14. ^ de:Hugo-Ball-Preis
  15. ^ „Der Marie-Luise-Kaschnitz-Preis”. Архивирано из оригинала 27. 6. 2010. г. Приступљено 29. 9. 2019. 
  16. ^ „Literaturhaus Wien: Preis”. www.literaturhaus.at. Приступљено 29. 9. 2019. 
  17. ^ „Archivmeldung: "Vorläufiges Missverständnis": Goldenes Verdienstzeichen für Robert Menasse”. Presseservice der Stadt Wien. 15. 4. 2010. Приступљено 29. 9. 2019. 
  18. ^ de:Österreichischer Kunstpreis für Literatur
  19. ^ de:Das politische Buch
  20. ^ de:Max Frisch-Preis der Stadt Zürich
  21. ^ „Robert Menasse wins German Book Prize 2017 | Books | DW | 9 October 2017”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 16. 3. 2018. 
  22. ^ de:Walter-Hasenclever-Literaturpreis
  23. ^ Imre Kertész was awarded the Jean Améry Prize HLO. 8 July 2009, http://www.hlo.hu/news/imre_kertesz_was_awarded_the_jean_amery_prize Retrieved 31 March 2018
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Менасе&oldid=25428657”