Рудозем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рудозем
буг. Рудозем

Rudozem-Chepinska reka.JPG
Рудозем - приобаље у градском средишту

Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Смољанска област
Становништво
Становништво 3.832 (2010. г.)
Густина становништва 104 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 41°28′00″N 24°51′00″E / 41.483333, 24.85
Надморска висина 693 м
Површина 36,69 км²
Рудозем на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Рудозем
Рудозем на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-страна www.rudozem.com


Координате: 41° 28′ 60" СГШ, 24° 51′ 00" ИГД
Рудозем (буг. Рудозем) је град у Републици Бугарској, у јужном делу земље, седиште истоимене општине Рудозем у оквиру Смољанске области.

Природни услови[уреди]

Положај: Рудозем се налази у јужном делу Бугарске, близу границе са Грчком - 10 km јужно од града. Од престонице Софије град је удаљен 270 kmјугоисточно, а од обласног средишта, Смољана град је удаљен 25 km југоисточно.

Рељеф: Област Рудозема се налази у области источног била Родопа. Град се сместио у невеликом проширењу долине Чепинске реке, на приближно готово 700 метара надморске висине.

Клима: Због знатне надморске висине клима у Рудозему је оштрији облик континенталне климе са планинским утицајима.

Воде: Кроз Рудозем протиче река Чепинска река горњим делом свог тока.

Историја[уреди]

Област Рудозема је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Рудозема је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

1912. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. године Рудозем је имао око 3.800 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих две деценије град има неславно прво место у целој Бугарској по исељавању становништва због колапса дотад развојене рударске привреде у граду. Тако је град пре двадесетак година имао 3 пута више становништва него данас.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]