Сафед

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сафед
арап. ‏صفد‎‎/хеб. צְפַת‎‎

Safed 2009.jpg
Сафед 2009.

Грб
Основни подаци
Држава Застава Израела Израел
Округ Северни округ
Основан У доба Кенана
Становништво
Становништво (2010) 30.100
Географске карактеристике
Координате 32°34′33″N 35°17′43″E / 32.5757, 35.2954
Надморска висина 900 м
Сафед на мапи Израела
{{{alt}}}
Сафед
Сафед на мапи Израела
Остали подаци
Веб-страна http://www.safed.co.il/}-


Координате: 32° 34′ 33" СГШ, 35° 17′ 43" ИГД

Сафед (хеб. צְפַת‎‎, арап. صفد‎) је древни град на северу Израела. Смештен на надморској висини од 900 метара, Сафед је највиши град у Галилеји и Израелу. Због своје висине, Сафед има топла лета и хладне, често снежне зиме. Од 16. века, Сафед се сматра једним од четири света града јудаизма, заједно са Јерусалимом, Хеброном и Тиберијасом. Од тада, град је постао центар Кабале, такође познат као јеврејски мистицизам.

Због свог прелепог амбијента, окружен боровим шумама и своје благе климе, Сафед је, такође, постао познато летње одмаралиште које у великом броју подједнако посећују Израелаци и страни туристи.

Историја[уреди]

Прво помињање[уреди]

Према старозаветној Књизи Судија, област у којој се налази Сафед је додељен племену Нефталимовом. По јеврејској легенди Сафед су основали Нојеви синови након Великог потопа. Помиње се, такође, и у Талмуду, као један од пет узвишених места где су варте објављивале нови месец и фестивале током периода Другог Храма.

Време крсташких ратова[уреди]

У 12. веку, Сафед је утврђени град током трајања крсташких ратова и периода постојања Краљевине Јерусалим. У то време темплари су у Сафеду изградили свој дворац. 1240. године након крсташких похода на Свету земљу Краљевина Јерусалим поново постаје Јерусалим и припаја му се Витлејем, Назарет, а већи део Галилеје са мноштвом темпларских замкова, међу којима и Сафед.

Године 1260. мамелучки султан Бајбарс прогласио је неважећим споразум са хришћанима због њиховог савеза са Монголима против муслимана, и покренула низ напада на куле у области Изарела, укључујући и Сафед. 1266. он је поразио крсташе и освојио Сафед.

Јеврејски центар у османском периоду[уреди]

Сафед је у 16. веку постао познат као центар кабале, односно јеврејског мистицизма. Под Турском влашћу, Сафед је главни град санџака Сафед, који је обухватио највећи део Галилеје и проширен на медитеранске обале.

После протеривања исламског становништва из Шпаније током покрета Реконкиста који се завршио 1492. многи познати рабини су пребегли у Сафед, међу њима кабалисти Исак Лурија и Моше Кордоверо, Јозеф Царо и Шломо халеви Алкабетз. Прилив Јевреја Сефарда је кулминирао под владавином султана Сулејмана Величанственог и Селима II када је Сефад постао центар јеврејског учења и регионални центар за трговину током 15. и 16. века.

Демографија[уреди]

Према проценама из 2008. Сафед има 32.000 становника. Према попису из 2001. етнички састав града је био 99,2% Јевреји и остатак арапско становништва. 43,2% становника било је млађе од 19 година, 13,5% између 20 и 29, 17,1% између 30 и 44, 12,5% између 45 и 59, 3,1% од 60 до 64, а 10,5% 65 година или старији .

Клима[уреди]

Сафед има медитеранску климу са топлим, сувим летима и хладним, кишним и повремено снежним зимама. Град има 682 mm3 падавина годишње. Лета су топла и без кише са просечном највишим температуром од 29 °C и просечна најнижом температуром од 18 °C. Зиме су хладне и влажне, а има повремено и снега. Зиме су се највишом просечном температуром од 10 °C и просечном најнижом температуром од 5 °C. Пролећа и јесени су пријатни и влажни, али мање него зиме.

Спољашње везе[уреди]