Лил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лил
фр. Lille

Lille2.JPG
Трг у Лилу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Север-Па д Кале
Департман Север
Становништво
Становништво (2011-01-01) 227.533[1]
Густина становништва 6532,67 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 50°38′14″N 3°03′48″E / 50.637222, 3.063333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 21 м
Површина 34,83 км²
Лил на мапи Француске
{{{alt}}}
Лил
Лил на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник Мартин Обри
Поштански код 59000, 59033, 59777, 59800
INSEE код 59350
Веб-страна mairie-lille.fr

Лил (фр. Lille, хол. Rijsel) је град у северној Француској. То је главни град департмана Север и региона Север-Па д Кале. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 226.014.

Географија[уреди]

Град лежи на реци Деул на граници са Белгијом у француској Фландрији. Трећа је по величини речна лука Француске. Ка Лилу гравитирају и оближњи белгијски градови Кортријк и Турне.

Клима у области града је умерена океанска: температуре не одскачу много током године, а кише су присутне у сва четири годишња доба.

Историја[уреди]

Париска капија у Лилу, 1685/92, представља глорификацију Луја XIV, који је 1667. припојио Лил Француској

Име Лил потиче од чињенице да се град налази на речном острву (француски: Lille = L'Île - острво), (холандски: Rijsel = Ter ijsel - на острву).

Лил се први пут помиње 1054, а локална легенда каже да је град основан 640. Град су најпре контролисали грофови Фландрије, а Фландрија је у то доба представљала једну од најразвијенијих регија у Европи. Лил је након рата Фландрије и Француске дошао под власт Француске између 1304. и 1369. Од 1369. Лил припада војводству од Бургундије. Бургундија је у то доба Стогодишњега рата постала моћна држава, а Лил је поред Брисела и Дижона био најважнији град. У време бургундијскога војводе Филипа Доброга Лил је постао административни и финансијски центар војводства. Пошто се након смрти посљедњега бургундскога војводе Марије од Бургундије удала за Максимилијана I Хабзбуршкога Фландрија је постала хабсбуршки феуд, а нешто касније припала је шпанским Хабсбурговцима, односно Шпанији за време Филипа II од Шпаније. Град је за време највећега успона текстилне индустрије погодила куга у 16. веку. Средином 16. века део становништва прихвата калвинизам, па од 1555. долази до жестокога обрачуна са њима. Француски краљ Луј XIV је након једногодишње опсаде 1668. заузео Лил и анектирао га Француској. Чувени француски градитељ тврђава Вобан изградио је тврђаву у Лилу до 1670. За време Рата за шпанско наслеђе од 1708. до 1713. Холанђани су окупирали град. Аустријанци су у покушају да пониште ефекте Француске револуције 1792. напали и опседали Лил, али нису га успели заузети. За вреем Наполеона и током 19. века у граду поново јача текстилна индустрија, па се град убрзано развија.

Двориште „Старе берзе“ (Vieille Bourse)

Демографија[уреди]

Демографија
1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
196.705 198.691 212.597 226.014 227.533

У ширем подручју, у које спадају суседни градови Рубе и Туркоан, и сателитски град Вилнев Даск, основан 1970, живи више од 1,1 милиона становника (1999). По томе је подручје Лила четврта највећа англомерација Француске.

Лил је град са највећим бројем студентског становништва у Француској, између 90.000 и 150.000.

Привреда[уреди]

Трговинска комора у Лилу

Област градова Лил, Рубе и Туркоинг је традиционално позната по текстилној индустрији.

У Лилу постоји 8.341 предузећа (31.496 у ширем подручју), од којих је 57% послује у области услуга, 34% у трговини, а 9% у индустрији. Међу њима доминирају (90%) мала предузећа са мање од 10 запослених.

Саобраћај[уреди]

Положај Лила у европској мрежи железница

Лил је важна раскрсница у европској мрежи брзих возова (TGV). Град лежи на линији Еуростара ка Лондону и Талиса према Амстердаму и Келну. Воз Талис на линији Париз-Брисел не стаје у Лилу.

Лил поседује једну од првих и најдужих линија аутоматског метроа на свету.

Знаменити грађани[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :