Саша Штулић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Саша Штулић
Саша Штулић, првак Опере СНП-а
Лични подаци
Пуно имеСаша Штулић
Датум рођења1972
Место рођењаСуботица, СФРЈ

Саша Штулић (Суботица, 1972) је вишеструко награђивани оперски певач, тенор и првак Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. У априлу 2016. је обележио две деценије рада у Српском народном позоришту.

Школовање[уреди | уреди извор]

Саша Штулић је Средњу музичку школу - Суботица, најстарију музичку школу у Србији (1868), завршио у класи профорке Хајналке Кевечег.[1]

Академију уметности у Новом Саду уписао је 1994. године, Био је у класи професорке Бисерке Цвејић, једне од највећих оперских уметница 20. века.

Током студија је био стипендиста Фонда „Меланије Бугариновић“ од 1996. до 1998. године, а затим стипендиста Милана Панића када уписује Оперски студио професорке Бисерке Цвејић, у оквиру Факултета „Браћа Карић“ у Београду.

При пројекту Академије уметности у Новом Саду, у опери Волфганга Амадеуса Моцарта: Једноставна превара (итал. La finta semplice), на оперској сцени је дебитовао у улози Дона Полидора.[2]

Оперски певач и првак Опере[уреди | уреди извор]

Од 1999. године ради као солиста Опере Српског народног позоришта.

Кроз сарадњу са најеминентнијим диригентима региона, међу којима је маестро Јон Јанку, некадашњи дугогодишњи гостујући диригент Српског народног позоришта[2], издигао се до сопственог упечатљивог певачког и сценског израза, веома прихвађеног од стране критике и публике.

У априлу 2016, обележио је 20 година уметничког рада улогом Грофа Алмавиве у опери Севиљски берберин Ђоакина Росинија (режија: Иван Клеменц).

Остварене улоге[уреди | уреди извор]

Извођач ораторијумских дела[уреди | уреди извор]

Порeд оперског ангажмана, Саша Штулић изводи и ораторијумска дела: Баха, Хендла, Хајдна Моцарта, Гуноа, Росинија и других композитора. У том смислу је одржао значајан број концерата у земљи и иностранству.

Камерна опера Мадленианум[уреди | уреди извор]

2000. године је започео сарадњу са Камерном опером Мадленианум у Земуну где је остварио низ улога у операма: Росинија, Моцарта, Сметане и Орфа. Био је веома запажен у улози Алфреда, у Вердијевој Тарвијати, 2006. године, гостујући у Опери Санкт Петербурга.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

"Вечна светлост у музици (Вече уз Моцарта и Штрауса)" оперски пројекат СНП-а, Нови Сад, 2009/10; Дарија Олајош Чизмић, Саша Штулић, Јелена Кончар. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта. Фото: Миомир Ползовић.

Током каријере и школовања вишеструко је награђиван:

  • Годишње награде Српског народног позоришта:
  1. за улогу Едгара у опери Лучија од Ламермура Гаетана Доницетија и улогу Алфреда у оперети Слепи миш Јохана Штрауса, 2005. године;
  2. за пожртвовано ангажовање којим је омогућио да се рад Опере нормално одвија, 2010. године;
  3. за веома емотивно и надахнуто отпевану улогу Неморина у опери Љубавни напитак Гаетана Доницетија, 2016. године.
  4. за улогу Дон Рамира у опери Пепељуга Ђоакина Росинија, 2019.
  • У току студија више пута је добијао награде :
  1. II награда на Покрајинском такмичењу у Новом Саду, 1994. године;
  2. II награда на Међународном такмичењу младих певача „Петар Коњовић“ у Новом Саду, 1994. године;
  3. I награда на истом такмичењу у Београду 1996. године, на ком је као лауреат добио и награду „Никола Цвејић“;
  4. III награда на такмичењу Музичке омладине у Београду 1998. године;
  5. II награда на Такмичењу младих певача „Обзорје на Тиси“ у Новом Бечеју 1998. године;
  6. финалиста Такмичења певача „Ондина Ота“ у Марибору (Словенија) 2002. године.


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Istorijat škole | Muzička škola – Subotica” (на језику: српски). Приступљено 14. 07. 2019. 
  2. ^ а б „САША ШТУЛИЋ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Приступљено 14. 07. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саша_Штулић&oldid=27000180”