Симеон II од Бугарске
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Симеон II | |
|---|---|
| Пуно име | Симеон Сакс-Кобург-Гота |
| Датум рођења | 16. јун 1937. |
| Место рођења | Софија ( |
| Титула | 3. краљ Бугарске |
| Период | 28. август 1943. - 15. септембар 1946. |
| Претходник | Борис ІІІ |
| Наследник | Васил Коларов (као в.д. предсдника Бугарске) |
| Титула | 48. премијер Бугарске |
| Период | 24. јул 2001. - 17. август 2005. |
| Претходник | Иван Костов |
| Наследник | Сергеј Станишев |
| Порекло и породица | |
| Династија | |
| Отац | Борис ІІІ |
| Мајка | Ђована Савојска |
| Супружник/ци | Маргарита Гомез-Асебо и Сехуела |
| Потомство | Кардам Кирил Кубрат Константин Асен Калина |
Симеон Сакс-Кобург-Гота, такође познат под династичким именом као Симеон II, је бугарски политичар.
Као задњи краљ Бугарске владао је у периоду 1943 — 1946, док је функцију премијера вршио 2001 — 2005.
Члан је партије Национални покрет за стабилизацију и напредак, познате као Национални покрет Симеона II.
Садржај |
Животопис [уреди]
Рођен је 16. јуна 1936. године као друго дете и син јединац бугарског краља Бориса ІІІ Сакс-Кобург-Готе и краљице Ђоване Савојске.
Други светски рат [уреди]
Након изненадне смрти свог оца 28. августа 1943. године, у јеку Другог светског рата, постао је нови краљ. Али због своје малолетности, краљевску дужност је вршило трочлано намесништво састављено од Кирила, Симеоновог ујака, премијера Богдана Филова и генерал-потпуковника Николе Михаилова Михова.
Након државног удара 9. септембра 1944. године, комунисти су преузели власт и саставили намесништво од својих представника. Под надзором совјетске војске, одржан је референдум 15. септембар 1946. на коме је више од 90% грађана гласало за републику.
Егзил [уреди]
Краљевска породица је напустила земљу идућег дана, 16. септембра, иако Симеон никада није абдицирао. Краљевска породица се најпре склонила у Каиро, код Виктора Емануела III, Симеоновог деде, где је италијански краљ живео у егзилу. Ту је Симеон завршио Викторијин колеџ.
У јулу 1951. године, шпанска влада, под Франциском Франком, дала је породици азил. У Шпанији је Симеон студирао право и пословну администрацију, те је постао бизнисмен.
Био је дугогодишњи председник шпанскке подружнице Томсона СА, француског међународног предузећа за електронику, као и саветник у банкарству, хотелијерству, електроници и угоститељским секторима.
|
||||||||||
Повратак у земљу [уреди]
Након пада комунизма, Симеон се вратио у Бугарску, први пут након 50 година од укидања монархије.
Године 2001. је основао партију Национални покрет за стабилизацију и напредак, којом побеђује на скупштинским изборима и постаје Председник Владе Бугарске. Током његовог службовања Бугарска је постала чланица НАТО-а, али стање у земљи се није много побољшало.
На изборима 2005. Симеонова партија је освојила друго место, те је учествовала у великој коалицији са другим странкама за састав нове скупштине. На новим скупштинским изборима 2009, партија је освојила само 3,01% гласова и није добила ниједно место. Убрзо потом, 6. јула, Симеон се повукао са места председника своје партије.
Породица [уреди]
Симеон се 1962. године оженио шпанском племкињом Маргаритом Гомез-Асебо и Сехуелом. Са њом има петоро деце — четири сина (Кардама, Кирила, Кубрата и Константина Асена) и једну ћерку (Калину).
Спољашње везе [уреди]
| Претходник: Борис ІІІ |
краљ Бугарске (1943 — 1946) |
Наследник: монархија укинута |
| Претходник: Иван Костов |
премијер Бугарске (2001 — 2005) |
Наследник: Сергеј Станишев |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
|
||||||||||||||