Теорије завере у арапском свету

С Википедије, слободне енциклопедије

Према појединим изворима, теорије завере су преовлађујућа карактеристика арапске културе и политике, према раду из 1994. у часопису Политичка психологија.[1] Проф. Метју Греј пише да су они „честа и популарна појава“. „Конспирацизам је важан феномен у разумевању арапске блискоисточне политике...“[2] Варијанте укључују завере које укључују западни колонијализам, исламски антисемитизам, антиционизам, суперсиле, нафту и рат против тероризма,[3][4][5][6] који се у арапским медијима често назива „ ратом против ислама“.[2][4][5] Роџер Коен теоретише да је популарност теорија завере у арапском свету „крајње уточиште немоћних“,[7] а Ал-Мумин Саид је приметио опасност таквих теорија у томе што нас „удаљавају не само од истине, већ и од суочавања са нашим грешкама и проблемима...“[8] Ширење антисемитског и антиционистичког завере у арапском свету и на Блиском истоку доживело је изузетну пролиферацију од почетка ере интернета.[4]

Греј истиче да стварне завере као што је завера из 1956. за преузимање контроле над Суецким каналом подстичу спекулације и стварање замишљених завера.[9] Након Шестодневног рата 1967. који је резултирао одлучујућим арапским поразом, теорије завере су почеле да добијају на снази у арапском свету. Израел и Сједињене Државе доживљавали су рат као заверу — или његову супротност: совјетску заверу да Египат доведе у совјетску сферу утицаја.[10] Томас Фридман примећује бројне теорије завере у вези са либанским грађанским ратом. Оне су „обично биле најневероватније теорије завере које се могу замислити... Израелци, Сиријци, Американци, Совјети или Хенри Кисинџер — било ко осим Либанаца — у најсложенијим заверама намерава да поремети природно мирну државу Либан.“[11]

Јеврејске завере[уреди | уреди извор]

Лига за борбу против клевете наводи завере о Јеврејима и ционистима, укључујући ширење отрова (јан 1995, Ал-Ахрам ), ширење сиде (Ал-Схааб), крвне ритуале (јун 1995, Ал-Ахрам), вођење међународне завере против ислама (март 1995, Ал-Ахрам), и да је Холокауст мит (дец 1995 – фебруар 1996, Egyptian Gazette).[12]

Теорије завере сматрају да су Јевреји одговорни за убиство америчких председника Абрахама Линколна и Џона Ф. Кенедија и изазивање Француске и Руске револуције.[13] Ционисти се виде као претња свету.[13] Широко распрострањена теорија завере након напада 11. септембра окривила је Израел и Мосад за нападе.[14][15][16][17]

Протоколи сионских мудраца, злогласни документ превара за који се тврди да је јеврејски план за светску доминацију, обично се чита и промовише у муслиманском свету.[18][19][20]

Теоретичари завере у арапском свету тврде да је вођа ИСИЛ-а Ебу Бекр ал-Багдади у ствари био агент и глумац израелског Мосада по имену Сајмон Елиот. Гласине тврде да документи НСА које је процурио Едвард Сноуден откривају ову везу. Сноуденов адвокат је ту причу назвао "преваром".[21][22][23]

Почетком 2020. године, према извештајима Блискоисточног института за истраживање медија (МЕМРИ), било је бројних извештаја у арапској штампи који су оптуживали САД и Израел да стоје иза стварања и ширења смртоносне пандемије КОВИД-19 као дела економске кризе и психолошки рат против Кине. У једном извештају у саудијским дневним новинама Ал-Ватан тврди се да није случајно што је корона вирус одсутан у САД и Израелу, упркос томе што су САД имале најмање 12 потврђених случајева. САД и Израел су такође оптужени за стварање и ширење других болести, укључујући еболу, зика, САРС, птичији и свињски грип, путем антракса и крављег лудила.[24]

Теорије завере са животињама[уреди | уреди извор]

Теорије завере у вези са животињама које укључују Израел су истакнуте, у којима се наводи да Израел користи животиње за напад на цивиле или за шпијунажу. Ове завере се често наводе као доказ ционистичке или израелске завере. Примери укључују нападе ајкула у Египту у децембру 2010. и хватање белоглавог супа у Саудијској Арабији 2011. који је носио сателитски уређај за праћење означен са Израелом.[25][26]

Пишући у Тајмсу, Џејмс Хидер је повезао одговоре на инцидент са ајкулама са реакцијама на инцидент са лешинарима и приписао је реакције у арапским земљама „параноји међу непријатељима Израела и његовим номиналним пријатељима”, додајући да су „докази да Мосад користи животиње оскудни."[27]

Гил Јарон је написао у Торонто Стару да „многе животиње несумњиво служе у израелској војсци и безбедносним службама: пси њуше бомбе, а алпака помажу планинарима да носе свој терет. [...] Али приче о употреби ајкула, птица, глодара или, како се такође тврди, инсеката у служби војске више су плод маште него чврсте чињенице.“[28]

Америчке завере[уреди | уреди извор]

Различите групе Египћана оптужиле су Сједињене Државе да подржавају и противе се Мохамеду Морсију .

После председничких избора у Египту 2012. године, једна египатска телевизијска станица[29] навела је да су влада Сједињених Држава и владајући војни савет Египта намештали изборе у корист кандидата Муслиманске браће Мохамеда Морсија.[30] Сматрало се да је та теорија подстакла напад парадајза и ципела 15. јула 2012. од стране демонстраната египатских Копта на колону гостујућег америчког државног секретара.[31][32] Широко распрострањено гледиште да је Америка у завери да подржи Морсија навело је председника Барака Обаму да примети да има много теорија завере и наводне подршке САД за и против Морсија.[16][17][33] Успон Исламске државе довео је до теорија завере да су је створиле САД, ЦИА, Мосад или Хилари Клинтон.[34][35] Исто се догодило и након успона Боко Харама.[36][37]

У коментару Данијел Пајпс оптужио је истакнутог палестинског новинара Саида Абуриша да проблеме арапског света приписује „огромној британској и америчкој завери“. Рецензирајући Абурисово Брутално пријатељство: Запад и арапска елита, Пајпс је приметио да „ма колико чудна била, књига представља главну линију арапског размишљања“ и да се стога „не може тако лако одбацити“.[38]

Теоретичари завере у арапском свету изнели су гласине да САД тајно стоје иза постојања и охрабривања Исламске државе Ирака и Леванта, као део покушаја даље дестабилизације Блиског истока. Након што су такве гласине постале широко распрострањене, америчка амбасада у Либану издала је званично саопштење у којем је демантовала наводе, називајући их потпуном измишљотином.[39]

Завера „Рат против ислама“.[уреди | уреди извор]

„Рат против ислама“ или „Напад на ислам“, је наратив теорије завере у исламистичком дискурсу који описује наводну заверу да се науди, ослаби или уништи друштвени систем ислама, користећи војни, економски, друштвеним и културним средствима. Починиоци завере су наводно немуслимани, посебно западни свет и „лажни муслимани“, наводно у дослуху са политичким актерима у западном свету. Док савремени наратив теорије завере о „Рату против ислама“ углавном покрива општа питања друштвених трансформација у модернизацији и секуларизацији, као и општа питања међународне политике моћи међу модерним државама, крсташки ратови се често приповедају као његова наводна полазна тачка.

Друге завере[уреди | уреди извор]

Након пада Морсија, ксенофобичне теорије завере су издвојиле Палестинце и сиријске избеглице као део завере да се Муслиманско братство врати на власт. Морсијеве присталице издвајају Саудијце и Емираћене као део контра завере.[16]

Уобичајена теорија завере је о брендовима безалкохолних пића Кока-Кола и Пепси, да пића намерно садрже свињетину и алкохол и да њихова имена носе про-израелске и антиисламске поруке.[40][41][42]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zonis, Marvin; Joseph, Craig M. (септембар 1994). „Conspiracy Thinking in the Middle East”. Political Psychology. International Society of Political Psychology. 15 (3): 443—459. JSTOR 3791566. doi:10.2307/3791566. Приступљено 28. 10. 2021. 
  2. ^ а б Matthew Gray (2010). Conspiracy Theories in the Arab World. ISBN 978-0415575188. 
  3. ^ Spoerl, Joseph S. (јануар 2020). „Parallels between Nazi and Islamist Anti-Semitism”. Jewish Political Studies Review. Jerusalem Center for Public Affairs. 31 (1/2): 210—244. ISSN 0792-335X. JSTOR 26870795. Архивирано из оригинала 9. 6. 2020. г. Приступљено 25. 3. 2021. 
  4. ^ а б в De Poli, Barbara (2018). „Anti-Jewish and Anti-Zionist Conspiracism in the Arab World: Historical and Political Roots”. Ур.: Asprem, Egil; Dyrendal, Asbjørn; Robertson, David G. Handbook of Conspiracy Theory and Contemporary Religion. Brill Handbooks on Contemporary Religion. 17. Leiden: Brill Publishers. стр. 321—342. ISBN 978-90-04-38150-6. ISSN 1874-6691. doi:10.1163/9789004382022_016. 
  5. ^ а б Berridge, Willow J. (2018). „Islamism and the Instrumentalisation of Conspiracism”. Ур.: Asprem, Egil; Dyrendal, Asbjørn; Robertson, David G. Handbook of Conspiracy Theory and Contemporary Religion. Brill Handbooks on Contemporary Religion. 17. Leiden: Brill Publishers. стр. 303—320. ISBN 978-90-04-38150-6. ISSN 1874-6691. doi:10.1163/9789004382022_015. 
  6. ^ Jikeli, Günther (2015). „Anti-Semitism within the Extreme Right and Islamists' Circles”. Ур.: Fireberg, Haim; Glöckner, Olaf. Being Jewish in 21st-Century Germany. Europäisch-jüdische Studien – Beiträge. 16. Berlin and Boston: De Gruyter. стр. 188—207. ISBN 9783110350159. JSTOR j.ctvbj7jwc.15 Слободан приступ. doi:10.1515/9783110350159-013 Слободан приступ. 
  7. ^ Roger Cohen (21. 12. 2010). „The Captive Arab Mind”. The New York Times. 
  8. ^ Steven Stalinsky (6. 5. 2004). „A Vast Conspiracy”. National Review. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. 
  9. ^ Gray 2010
  10. ^ Gray 2010
  11. ^ Thomas L. Friedman (1998). From Beirut to Jerusalem. стр. 36. 
  12. ^ „Anti-Semitism in the Egyptian Media”. ADL. 1997. Архивирано из оригинала 2013-11-02. г. Приступљено 2013-08-26. 
  13. ^ а б Pipes 1998
  14. ^ Eric Weiner (18. 8. 2005). „U.S. Conspiracy Theories Abound in Arab World”. NPR. 
  15. ^ Fawaz Turki. „Conspiracy theories in Arab discourse”. Arab News. 
  16. ^ а б в Peter Schwartzstein (12. 9. 2013). „Egypt's Latest Conspiracy Theories Target the Country's Syrian Refugees”. The Atlantic. 
  17. ^ а б Tim Marshall (19. 8. 2013). „Egypt 'Conspiracies' Are Paranoid And Stupid”. Sky News. 
  18. ^ Wakin, Daniel J. (26. 10. 2002). „Anti-Semitic 'Elders of Zion' Gets New Life on Egypt TV”. The New York Times. Приступљено 26. 8. 2014. 
  19. ^ „2006 Saudi Arabia's Curriculum of Intolerance” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2006-08-23. г.  Report by Center for Religious Freedom of Freedom House. 2006
  20. ^ "The Booksellers of Tehran" Архивирано 2017-04-10 на сајту Wayback Machine, The Wall Street Journal, October 28, 2005
  21. ^ „'Password 360' Conspiracy Theories Linking CIA To Isis Actually Bring A Serious US Denial”. The Huffington Post. 14. 8. 2014. Приступљено 29. 9. 2014. 
  22. ^ Hassan, Mehdi (5. 9. 2014). „Inside jobs and Israeli stooges: why is the Muslim world in thrall to conspiracy theories?”. New Statesman. Приступљено 29. 9. 2014. 
  23. ^ Baker, Aryn (19. 7. 2014). „Why Iran Believes the Militant Group ISIS Is an American Plot”. Time. Приступљено 29. 9. 2014. 
  24. ^ „Arab media accuse US, Israel of coronavirus conspiracy against China”. 
  25. ^ „Shark Attack in Egypt? Must Be the Work of Israeli Agents”. Discovery Magazine. 13. 12. 2010. Архивирано из оригинала 11. 08. 2014. г. Приступљено 14. 10. 2022. 
  26. ^ O'SULLIVAN, ARIEH (6. 12. 2010). „Egypt: Sinai shark attacks could be Israel... JPost - Middle East”. jpost.com. Приступљено 27. 9. 2012. 
  27. ^ James Hider (7. 1. 2011). „Vulture held as Mossad spy by Saudi Arabia”. The Australian. 
  28. ^ Gil Yaron (5. 1. 2011). „Secret agent vulture tale just the latest in animal plots”. Toronto Star. 
  29. ^ Tawfik Okasha and the amazingly appalling atrociousness of the fellahin
  30. ^ Robert Mackey (28. 6. 2012). „Military Rulers Fixed Presidential Vote to Install Islamist, 'Egypt's Glenn Beck' Says”. The New York Times. 
  31. ^ David D. Kirkpatrick; Mayy el Sheikh (13. 7. 2012). „Egypt's New President Is Being Undercut by State-Run Media”. The New York Times. 
  32. ^ „US: We did not support particular Egyptian presidential candidate”. Egypt Independent. 16. 7. 2012. 
  33. ^ Patrick Kingsley (18. 9. 2013). „Egypt: Frenchman dies in police custody amid rising tide of xenophobia”. The Guardian. 
  34. ^ Peter Weber (2. 9. 2014). „America created the Islamic State of Iraq and Syria? Meet the ISIS 'truthers'”. The Week. 
  35. ^ Inside jobs and Israeli stooges: why is the Muslim world in thrall to conspiracy theories?. Mehdi Hassan. The New Statesman
  36. ^ „African Shia Cleric: Boko Haram attrocity is a conspiracy against Islamic resurgence in Nigeria”. Архивирано из оригинала 2012-06-03. г. Приступљено 2012-02-13. 
  37. ^ „allAfrica.com: Nigeria: Boko Haram Conceived to Destroy Islam - Prof. Bunza”. Архивирано из оригинала 2012-02-13. г. 
  38. ^ Pipes, Daniel (1998-09-01). „A Brutal Friendship by Said K. Aburish”. Commentary. Архивирано из оригинала 08. 10. 2016. г. Приступљено 2022-02-14. 
  39. ^ The US, IS and the conspiracy theory sweeping Lebanon. BBC
  40. ^ Israeli sues Coca Cola for containing alcohol
    Globes, Israel Business News, February 20, 2011
  41. ^ Myths & Rumors/Middle East
    Official Coca-Cola website, August 3, 2004
  42. ^ Interview with Hamas MP Salem Salamah - Al Aqsa TV, April 23, 2008

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теорије_завере_у_арапском_свету&oldid=27023014”